Fujitsu Siemens Amilo 8830 D

Akšić Nenad

Uvod

Joint venture kompanija dva giganta – jednog japanskog, Fujitsua, i jednog nemačkog, Siemensa, nastala je početkom oktobra 1999. godine. Dato ime je bilo vrlo jednostavno za prepoznavanje – Fujitsu-Siemens. Iako prema datumu nastanka, ova kompanija spada u mlađe na tržištu, odmah je postigla uspeh, prvenstveno zahvaljujući prethodnim iskustvima kompanija osnivača. Ova firma je bitna i za nas – 24. juna prošle godine započela je potpuno nova serija testova sa sada već vremešnim Lifebook C-6637 modelom notebooka, i ta tradicija se sada nastavlja jednim od najnovijih prenosivih računara iz njihove ponude – Amilo 8830 D.

Sama filozofija notebookova se nastavlja u pravcu pravljenja modela sa što manjom težinom i što dužim nezavisnim radom na baterijama. O performansama je izlišno i pričati, jer su mobilne mašine sve brže i brže, ali primetno je da se problem njihovog zagrevanja sve teže rešava. Logično, takav porast frekvencije prouzrokovao je i veću disipaciju toplote. Dokle će to ići, retko ko može da predstavi. Ono što je primetno je da po performansama notebookovi jako malo zaostaju za desktop rešenjima, da ih praktično sada dele samo performanse HDD-a, koje će dugo ostati prilično različite, jer je ovaj uređaj jedan od najvećih potrošača, a i najmanje se razvija od svih komponenti u sistemu. Potreba za sirovom procesorskom snagom u prenosivim računarima se najbolje oslikava po “desktop replacement” procesorima – modelima namenjenim desktop računarima, koji su po termalnim performansama upotrebljivi i za mobilne varijante. Grafičke akceleratore ćemo ipak ostaviti po strani – notebook nije računar namenjen igranju igara, iako može i za to poslužiti. Njegova prvenstvena namena su poslovne aplikacije, uvek “gladne” procesorske snage i raspoložive sistemske memorije. Kako se Amilo 8830 D snašao među tim zahtevima, pročitajte u daljem tekstu.

Pakovanje

Fujitsu-Siemens Amilo 8830 D notebook je došao u standardno beloj kutiji karakterističnom za ovu kompaniju. Na prvi pogled, sadržaj kutije nas nije nešto impresionirao – notebook, nešto dokumentacije, set CD-ova sa driverima i softverom :
 

…i ispravljač za struju sa telefonskim kablom :
 

To pakovanje samo na trenutak može da stvori utisak da oprema nije nešto posebna. Kompanija za razliku od, recimo ASUSTek-a, ne isporučuje torbu za notebook, ali pri tome pomenuti ASUS uz svoje modele ne isporučuje operativni sistem, koji u slucaju ovog Amilo računara Microsoftov Windows XP Home Edition sa instaliranim Service Pack 1 dodatkom. Računica je prosta – takva torba košta 40-50€, a operativni sistem preko 80, a ostalo možete zaključiti sami. Pored operativnog sistema (tj. praktično ovo je Recovery CD-ROM sa XP Home i SP1), Fujitsu isporučuje Microsoft Works Suite softvera, koji se sastoji iz Works i Money 2003 aplikacija, i verovatno najpopularnijeg dela Microsoft Officea – Worda, Adobe Photoshop Elements 2.0 – paketa koji sadrži osiromašenu, ali funkcionalnu verziju popularnog Adobeovog programa za obradu slika, i već ustaljenih programa – Nero Express 5 (snimanje optičkih medija) i WinDVD-a, softvera za gledanje DVD-a. Kompletan softver je sasvim dovoljan za osnovnu upotrebu računara i svakako treba obratiti pažnju, pogotovo što njegova cena nije zanemarljiva. Uz sve to stiže i Norman Anti-virus softver, koji nam je u potpunosti nepoznat – program je rezidentan u memoriji, i za vreme testiranja nije otkrio ni jedan virus, a nadamo se da ga nije ni bilo tokom testiranja.

Prateće uputstvo je višejezično, mada ga nema na našem jeziku, ali i engleska verzija će poslužiti više nego dovoljno. Dužina prisutnih kablova omogućava da notebook držite i podalje od zida, tako da sa njima sigurno nećete imati problema.

Amilo spolja

Vizuelni utisak koji Amilo 8830 D ostalja je odličan – izrada je zaista na vrhunskom nivou, a plastična materija od koje je napravljena “kutija” ovog notebooka je odličnog finiša – mat srebrnkaste boje, sa malom primesom “metalik” nijanse sa gornje strane i potpuno crno podnožje. Uvidevši dimenzije notebooka od 345 x 282 x 39 mm, shvatili smo da je monitor većih dimenzija, 15-inčni, a pri podizanju takođe smo bili prijatno iznenađeni – o pored ovakvih dimenzija, težina je bila sasvim prosečna za ovakve modele – 3.6kg sa baterijom nije ni malo, ni mnogo, ali sigurno neće biti zamorna za nošenje. Uostalom, pogledajmo kako 8830 izgleda :
 

Kao i kod svakog notebook računara, sa strane ćete naći pregršt konektora, pa krenimo redom. Sa desne strane nalaze se Ricohov RW8160 DVD+R/RW drive, slot za type I/II PCMCIA kartice i dve led diode koje označavaju napajanje računara i sleep mod :
 

Moramo da pohvalimo DVD uređaj, jer je bez problema narezao DVD+R medije kompanija Verbatim, Princo, Plasmon i Maxell. Razlog za to je prikazana nekompatibilnost sa pojedinim medijima na našem tržištu (pogotovo onim jeftinijim), koja je uočena u poslednje vreme i o čemu se dosta diskutovalo na našem forumu . Ricoh je očigledno odlično odradio posao sa firmwareom, što je samo plus za ovu kompaniju, kao i za Fujitsu-Siemens, koji se odlučio da ugrađuje njihove DVD+R/RW uređaje.
Pored ovih komponenti, nalazi se audio i deo USB sekcije. Na slici ispod možete videti izlaz za slušalice (koji može poslužiti i kao izlaz za aktivne zvučnike ili pojačalo), mikrofonski ulaz, potenciometar, kao i 3 USB 2.0 porta. Napomenućemo da slušalice imaju izuzetno jak izlaz, tako da je preporučljivo smanjiti izlazni signal na potenciometru, pre nego što ga iskoristite.
 

Sa zadnje strane, dočekali su nas konektor za LAN i za RJ-11 priključak za telefonsku liniju, kao i konektori za napajanje i TV-out :
 

LAN adapter nas je prilično razočarao. Iz nekog razloga, često je prijavljivao poruku “network cable unplugged”, iako je sve bilo propisano povezano fabričkim Belkin kablom. Isto tako, i nakon uspostavljanja veze, ona je radila izuzetno sporo, sa čestim prekidima, dok su tri probana računara sa “druge” strane ovog cross kabla radili besprekorno sa mrežom. Zašto se to događalo, nismo uspeli da otkrijemo, ali zapisujemo jedan mali minus Fujitsu Siemensu. TV-out je bilo odličan, verovatno zahvaljujući RADEON karti, i nismo primetili nikakve anomalije u slici.

Desno od njih se nalazi D-Sub konektor (izlaz za eksterni VGA monitor), kao i paralelni kabl :
 

Slika koju smo dobili nakon vezivanja notebooka na eksterni monitor je bila prava “ATi-jevsa” – vrlo jasna slika i odličan kolorit, praktično se nije razlikovala od vrlo sličnog GPU-a u AGP varijanti, Radeona 9200. Paralelni port nismo oprobavali, ali verujemo da ova “arhaičnost” na svim računarima radi bez problema.

Na kraju zadnje strane dočekao nas je izduv od sistema za hlađenje :
 

Izduv za topli vazduh je stvarno radio svoj posao, tj. sto na kome je bio računar se zagrevao prvenstveno na par centimetara od notebooka, a ne kao što se u nekim slučajevima događa da vam bude topla i tastatura, a plastika sa donje strane vrela zbog slabo rešenog hlađenja. Kao i na svim novijim notebookovima, u izduvnom sistemu je ugrađen kuler, koji je po nama rešen ne baš tako sjajno – umesto da ravnomerno duva, on se palio svaka dva minuta na nekih 20-30 sekundi da izbaci vazduh, što ume malo da dosadi nakon nekog vremena.

Sa leve strane, nalazi se jedan IEEE 1394 port, PS/2 konektor za eksternu tastaturu ili miša i još dva dodatna USB 2.0 porta.
 

Nakon otvaranja notebooka, očekivano nas je dočekao 15-inčni LCD monitor, radne rezolucije 1400×1050 piksela (SXGA+). Fujitsu-Siemens ne daje podatke o odzivu svojih LCD monitora, ali naša procena je da je odziv sigurno veći od 25ms (poređenje sa klasičnim LCD monitorom sa odzivom od 25ms), što i nije toliko bitno, jer se oko lako navikne na taj efekat, a igre, gde je odziv najbitniji, ipak nisu prevashodna svrha prenosivih računara. Napominjemo da mrtvih piksela nije bilo i da je ekran 18-bitni, jer se na backgroundu desktopa (default pozadina u XP-u) video dithering efekat približavanja boja.
 

Idejno rešenje ovog notebooka je klasično – raspored tastature i touch pada je standardan za sve današnje modele :
 

Primetili smo nešto mekše tastere na touch padu, što svako pozdravljamo, jer česta tvrdoća koja se javlja kod raznih notebookova nije uvek prijatna za korišćenje, pogotovo ako na padu radite samo sa jednom šakom. Ti nešto mekši tasteri su vezani samo za touch pad, tastatura je mnogo tvrđa, čak i pretvrda za naš ukus. Ako puno kucate na notebooku, to svakako zna da zamori.

Ono što bi pomenuli je prisustvo dva mala zvučnika, kao i raspored tastera prisutnih ispod monitora. Postoje tri tastera, desnim se pali računar, a dva dodatna tastera su za pozivanje web browsera i mail clienta, koji su u nominalnom slučaju Internet Explorer i Outlook Express. Na slici ispod vidimo zvučnike nepoznate snage (verovatno 2x1W), od kojih nemojte očekivati puno – tu su čisto da bi se čuo zvuk koji reprodukuje audio podsistem.
 

Takođe, pomenuti tasteri sa pratećim led diodama koje označavaju rad IDE podsistema, caps, scroll i num lock.
 

I na kraju, da se zna da je ovo Amilo brand :
 

Ispod haube

Srce ovog sistema je Intelov Pentium 4 procesor na 2.66MHz i to je CPU iz “desktop replacement” serije, što znači da je to pravi Pentium 4 procesor sa odličnim termalnim karakteristikama. Proizvođač matične ploče je nama nepoznati Uniwill, a model 755IA5, ona bazirana na Intelovom i845PE čipsetu, što znači da je moguće u ovaj notebook staviti Socket 478 procesore sa FSB-om od 400 ili 533MHz. Iako Amilo serije podržavaju do 2GB memorije, u ovom modelu je instalirano “samo” 256MB PC 2700 memorije, što je sasvim dovoljno za većinu potreba. Ovu memoriju je moguće proširivati (SO-DIMM moduli), naravno Fujitsu-Siemens u uputstvu savetuje da se to radi u ovlašćenjim radnjama, inače se može desiti da izgubite garanciju. Da se radi o slabijem modelu Amilo serije, govori i ugradnja Fujitsuovog HDD-a kapaciteta 40GB, mada to pomalo demantuje ugrađeni Ricohov DVD+R/RW uređaj sa sasvim solidnim karakteristikama (4xDVD+R, 2xDVD+RW, 8xDVD-ROM čitanjem i CD karakteristikama 16x/8x/24x). Video podsistem je poveren ATI Radeon Mobility 9000 video karti sa integrisanih 64MB DDR SDRAM memorije. Ovaj čip je nešto slabiji po performansama od Radeon 9000 karte u desktop varijanti, i ne podržava Anti Aliasing funkcije, ali je prevenstveno jako mali potrošač, i njegove performanse su u kombinaciji sa procesorom dovoljne za igranje skoro svih aktuelnih igara. Audio rešenje je krajnje zanimljivo – iako je reč o matičnoj ploči sa Intel čipsetom, sistem je baziran na VT1612A audio kodeku, sa vrlo jednostavnim mogućnostima (jedan stereo izlaz, bez ikakvih većih podešavanja), ali sasvim dovoljnim za jedan prenosivi računar. VT1612A je u kvalitativnom rangu integrisanih rešenja na desktop matičnim pločama poput Realtekovih i CMI audio čipova, tako da nećete imati problema sa reprodukcijom, ako u nekom slučaju povežete aktivne zvučnike na ovaj notebook. Očekivano, tu su prisutni Smart Linkov 56k v.92 modem, koji radi mnogo bolje od vrlo popularnih Ambient ili Agere čipova koje nalazimo na našem tržištu u obliku PCI karti. LAN adapter je nepoznat i ima 10/100 Mbps karakteristike, a FireWire kontroler je, poput audio kontrolera, VIA-in, sa njenim VT6306 VIA Fire II čipom. Ako nikad niste videli kako izgleda deo unutrašnjosti jednog notebooka, evo prilike :
 

Na slici se vidi kombinovani sistem za hlađenje procesora (fan i heatpipe), HDD i Litium-Ion baterija od 8 ćelija, kapaciteta 4000mAH. Baterija omogućava rad računara pri maksimalnom opterećenju (3D Mark 03 u loop modu i skeniranje virusa AVP-om istovremeno) od tačno 89 minuta, dok je u idle modu izdržala nešto preko 10 sati – sasvim dovoljno za bezbrižan rad. Naravno, ovih 89 minuta uzmite sa rezervom, pošto je takvo opterećenje nestandardno za uslove rada na baterijama – često je ta potrošnja daleko manja.

Utisci o radu i rezultati

Utisci o radu ovog notebooka su odlični, a jedino što nam je zasmetalo je pomenuti problem sa LAN-om. U testiranju nismo naišli ni na jedan veći problem tokom sedmodnevnog rada sa Amilo 8830D, čak nas je vrlo prijatno iznenadila tišina koju je “proizvodio” ovaj model (sa povremenim javljanjem kulera). Naime, postojeći kuler unutar računara se jedva čuo, dok se notebook jako malo zagrevao, tako da je rad ovog računara u krilu sasvim moguć, i ne morate se brinuti o pregrevanju i neprijatnosti od toplote. Očigledno da je Fujitsu-Siemens ove termalne probleme u potpunosti savladao, pogotovo što ovaj CPU nije mali potrošač (a o disipaciji toplote da ne pričamo). Na kraju, najbolje pogledati i prokomentarisati performanse :
 

Struja

Baterija

SiSoft Sandra 2003 MAX!

CPU Test

7495/1524

6860/1524

Memory test

2495/2519

2475/2497

Multimedia test

10577/13494

10556/13465

Hard Drive

17768

22631

3D Mark 2001SE

1024x768x32

7403

6580

3D Mark 03

1024x768x32

1154

1066

PC Mark 2002

CPU score

6476

6498

Memory score

5768

6116

HDD score

484

823

PC Mark 04

Score

3252

3255

HD Tach 2.7

Max. transfer

29.6 MB/sec

43

Min. transfer

16.6 MB/sec

24

Prosečni transfer

24.1 MB/sec

34,9

Vreme pristupa

20.4 ms

14

CPU opterećenje

4.1%

5.2%

UT 2003

1024x768x32 (flyby)

73,47

77,22

1024x768x32 (botmatch)

49,37

49.88

Ako se dobro pogleda tabela, uvideće se nekoliko potpuno nelogičnih rezultata, a objasnićemo i zašto. Kao prvo, razlike u SiSoft Sandra testovima su minimalne između baterije i napajanja strujom. Ako se pitate zašto je to tako, odgovor je da Fujitsu-Siemens u ovaj model nije instalirao previše power saving tehnologija, što očigledno rezultuje odličnim radom sistema na baterijama. Drugo, HDD rezultati u svim tekstovima su šokantni, praktično 50-100% bolji kada HDD radi na baterijama. Kako ovo zvuči potpuno nelogično, naše najbolje objašenjenje je vezano za keširanje. Naime, kada računar uvidi da nema napajanje iz električne mreže, deo svoje memorije odvoji za keš HDD-a (logično, količinu te memorije zna samo Fujitsu-Siemens), tako da se dobar deo podataka praktično vuče direktno iz sistemske memorije, omogućavajući ogromnu razliku u transferu u odnosu na klasičan rad IDE podsistema sa hard diskom. Dalje, vidimo da su ostali rezultati praktično identični, ili čak nešto veći kada se koristi baterija (UT2003 na primer), ali to opet pripisujemo keširanju iz memorije. Da se koristi keš u memoriji, pokazuju i dva 3D Mark testa, koja nisu zavisna od HDD-a, i zbog nekorišćenja takvog keširanja, logično, rezultati su bili manji na bateriji nego na struji.

Da je ovo relativno brza mašina, može se videti i po testu koji prvi put koristimo, FutureMark-ovom PC Mark 04 softveru. Ova aplikacija meri performanse u četiri kategorije – CPU, memorija, grafička karta i HDD. Test je daleko opsežniji od onog iz PC Mark 2002, ne samo za dodati grafički test, već i za mnogo veće baterije testova za pojedinačne komponente. Sam program daje sličan rezultat 3D Mark programima, dakle jedan celi broj, koji je u ovom slučaju artimetička sredina rezultata koje je postigao svaki od ovih sistema. Kako je lakše uvideti performanse kompletnog sistema sa jednom brojkom, nego sa četiri, odlučili smo da ubuduće rezultat prezentiramo jednom cifrom. Vidimo u tabeli da je dobijeni skor 3252, što je dobar rezultat čak i za većinu desktop računara koji imaju često brži i video i HDD podsistem, što automatski znači i veći prosečni rezultat.

HDD rezultati koje možete videti iznad su očekivani, jer ne treba mnogo očekivati od diska čiji se motor vrti na 4400rpm i kojem je najvažnija funkcija štednja energije, mada primetno da je prethodno testirani ASUSTek-ov L5E00C model postigao solidno više rezultate testiranja na struji. Očigledno je da je ASUS-ov odabir HDD-a, bar po brzini, nešto bolji. Kada je u pitanju rad HDD-a na bateriji, tu se opet ponavlja priča o keširanju podataka u sistemskoj memoriji, tako da te rezultate uzimamo sa rezervom.

Zaključak

Šta na kraju reći za Amilo 8830 D, osim da je Fujitsu-Siemens opet napravio odličan notebook. Praktično, u ovakvim slučajevima, gde se mašinama skoro ne mogu naći zamerke, ostaje da se gledaju sitnice. Kompanija je u ovom slučaju napravila nešto slabiji i jeftiniji model, a tu se prvenstveno misli na veličinu hard diska i količinu memorije, mada to se ne sme uzeti kao negativno, jer postoje i jači modeli iz Amilo serije, sa više memorije i većim HDD-om. Jedina naša zamerka možda ostaje ne ugrađivanju DVD+/- R/RW drivea, a to je jedna od sitnica koja je mogla da da još bolju sliku o ovom notebooku. Nešto tvrđa tastatura je više stvar ukusa, tako da vam preporučujemo da probate model, ukoliko vas zanima kupovina. Praktično, razlike u ovakvim prenosivim računarima su jako male i najveći faktor su cena, kao i detalji koji korisnicima mogu mnogo značiti.

Za nešto ispod 1500€ dobijate srednje jak računar, koji ima sve što vam je potrebno za vrlo udoban rad. Jedino vam ostaje da se, recimo, opremite torbom za notebookove i kompletirate svu potrebnu opremu koja prati ovakav tip kompjutera. 8830 D će bez problema raditi sa skoro svim aplikacijama, a možete se komotno i poigrati (uz nekog klasičnog miša, igranje na touch padu je ipak nepraktično). Jedino što preostaje da ga kupite, a to je već na vama, čitaocima…

Zahvaljujemo se kompaniji Pakom na ustupljenom notebooku za potrebe testiranja.