Benchmark Redakcija
Uvod
Po ugledu na mnoge strane sajtove sličnih sadržaja, ubuduće će i posetioci Benchmarka imati prilike da se upoznaju sa novim modelima notebook, prenosnih računara. Otkud takva odluka?
Jednostavno, svuda u svetu u poslednjih par godina je evidentan pad interesovanja za klasične desktop računare. Razloga za to je jako puno: “kompjuterizacija” i unapređenje velikih sistema je uglavnom završena, recesija je u mnogim zemljama lako primetna, sve manje je onih koji imaju ekonomskih opravdanja da postojeće sisteme često menjaju novim i bržim.
S druge strane, korisnici sve više insistiraju na mobilnim, prenosnim računarima koji će im omogućiti maksimalan komfor u radu i što je još bitnije, bez obzira na mesto na kome se nalaze. Prodaja uređaja ove vrste je u sve većem porastu, tako da na tržištu računara samo ove grupe uređaja beleže konstantan rast prodaje. Tu ne mislimo samo na notebook računare, nikako ne smemo zaboraviti ni prenosne (hand-held) PDA uređaje čija je popularnost na stranim tržištima izuzetno velika.
Svakako da ne smemo smesti s uma činjenicu da situacija u našoj zemlji nije ni prineti onoj na zapadu. Razloga za to je jako mnogo: nezavidna ekonomska situacija, katastrofalno loša telekomunikaciona infrastruktura, mnoga nerešena pitanja po pitanju legalizacije softvera, itd. Govoriti o mogućnostima kupovine i isplativosti računara ove vrste za većinu naših ljudi je potpuno deplasirano; i običan desktop računar je za većinu “smrtnika” nedosanjani san, sam podatak da ogroman deo prodaje kompjutera u našoj zemlji čine “polovnjaci” pokupljeni sa ko zna kojeg smetlišta, govori dovoljno…
I dan-danas većinu notebook računara u našoj zemlji (ne na našem tržištu) čine oni bez imena i porekla, pristigli na ko zna kakav način, i ko zna kojim putem. Ovakvi računari su skoro po pravilu bez garancije, korišteni su, i po pravilu – bez legalnog softvera. Ne treba posebno napominjati da izlazak iz zemlje sa ovakvim tipom računara u najvećem broju slučajeva predstavlja i potencijalnu opasnost za njegovog novog vlasnika…
S druge strane, dolaskom velikih stranih kompanija na naše tržište, ponuda notebook-ova je osetno proširena: radi se o legalnim računarima, sa licenciranim softverom, i naravno – osetno višom cenom. Ponuda na tržištu je svakim danom sve bogatija, mada sam u ranijem periodu tokom testiranja notebook računara za potrebe domaćih računarskih časopisa, konstatovao da je dosta okrenuta kupcima niže platežne moći. Još uvek fizička lica u našoj zemlji ne čine niti 10 procenata kupaca, stoga ovakav podatak još više čudi. Neretko se dešava da notebook-ovi ostaju neprodati mesecima i nije retkost pronaći u ponudi domaćih firmi ovakve računare sa procesorima koji su u trendu bili početkom prošle godine. No, svaka roba svoga svoga kupca nađe, to je makar dobro poznato…
Zašto testiramo?
Ukoliko uzmemo u obzir sve do sada rečeno u uvodu ovog članka, svako od Vas bi se mogao s pravom zapitati: pa zaista, zašto uopšte testovi ove vrste računara? Pa eto tako..:-)
Šalu na stranu, dobro nam je poznato da velika većina posetilaca nije imala priliku ne samo da poseduje notebook računar, već uopšte i da mu se približi i koristi se njime. Mi samo želimo da ih na neki način približimo ovoj temi, uputimo potencijalnog kupca na šta treba obratiti pažnju, šta je dobro a šta ne.
Kada govorimo o legalnoj ponudi domaćih dobavljača, reći ćemo da postoje dve vrste ponude; jedna je ponuda zvaničnih distributera velikih svetskih kompanija a druga nabavkom na slobodnom evropskom (svetskom) tržištu.
Na svu sreću, ponuda prve vrste dobavljača je mnogo sadržajnija: već duži vremenski period kod nas se mogu nabaviti notebook računari čuvenih svetskih dobavljača kakvi su IBM, HP, Compaq, Dell, Fujitsu Siemens i drugi. Ponuda je za naše prilike prilično raznovrsna, prema zahtevima kupca i naravno, prema dubini njegovog džepa. Zašto preferiramo ovakvu kupovinu? U najvećem broju slučajeva dobijate računar prilagođen potrebama ovog podneblja, mada je znalo da se dogodi i da mi šaka padne notebook čiji se ispravljač napaja sa 110 V !? Da ne govorimo o tome da se po prodavnicama elektromaterijala mora tražiti poseban adapter kako bi se ispravljač uopšte priključio na električnu mrežu… Evo kako izgleda pakovanje notebook računara regularnog dobavljača, saznanje da ste kupili pravi računar, sa pravom garancijom, ponekad znači više od bilo čega drugog.
S druge strane, postoje dobavljači koje ovoga puta nećemo imenovati a koji pribavljaju notebook-ove sa slobodnog tržišta, ne direktno od proizvođača. Nemojte nikako pomisliti da se radi o nelegalnim računarima, nikako to nije u pitanju. Ovi računari najčešće dolaze sa nemačkog tržišta i obično ih odlikuje nešto niža cena u odnosu na konkurenciju. Međutim, dolaze sa nemačkim softverom, pa čak je i sam BIOS na nemačkom. Reči če možda neko: pa sofver makar nije problem kod nas… Nije baš tako, ne zaboravite da je licencirani sofver vrlo bitna stavka u ceni svakog računara i da ste ga vi eventualnom kupovinom itekako platili. Postoji li logika da se bez obzira na okruženje u kome se nalazimo preko licenciranog instalira ilegalna kopija, presudite sami. Posebna priča je garancija koju je mnogo teže ostvariti nego kod legalnih dobavljača – distributera: najčešće nerazvijena servisna služba, nedovoljno dobra podrška, kod iole ozbiljnijeg kvara moraćete pričekati da Vaš računar koji ste platili velikom količinom novca bespotrebno putuje s kraja na kraj Evrope a garancija je pri tome mnogo kraća. Treba li Vam sve to?
Kako cemo testirati?
Da odmah apsolviramo neke činjenice: notebook nikad ne može ni približno dostići mogućnosti vašeg desktop računara, bez obzira na ponekad zaista impresivne specifikacije. Tačno je da ovi računari iz dana u dan napreduju, da su opremljeni mnogim sjajnim mogućnostima ali jednostavno to nije to!
Ukoliko ste zahtevan korisnik, volite da se igrate ili radite bilo koji izrazito komplikovan posao, klasični workstation će još dugo biti jedino rešenje. Tačno je, pojedini proizvođači pokušavaju da prave posebne serije notebookova prilagođenih posebnim zahtevima specifičnih korisnika: danas pojedini računari omogućavaju pravo uživanje u čarima fantastične slike koja ide čak i do rezolucije 1920×1440, ni modeli sa GF4 Go karticama kojima ćete moći igrati i mnoge nove, zahtevne igre nisu više raritet, pa ipak…
Jednostavno, mnogi elementi utiču na puno slabije performanse notebookova u odnosu na desktop “mašine”, spori hard-diskovi na prvom mestu, skupa investicija u pogledu nadogradnje memorije, na kraju krajeva i sami čipsetovi su u najvećem broju slučajeva “one chipset show” i objedinjuju na samoj matičnoj ploči sve funkcije koje u standardnom računaru obavljaju posebni uređaji (kartice). Može li se integrisani Realtek porediti sa 3COM mrežnom kartom? Ne može. Da li sistem baziran na nVidia nForce čipsetu koji crpi memoriju iz sistemskih resursa može parirati mašini sa posebnom grafičkom kartom? Teško…u tom duhu morate posmatrati i notebook računare: u najvećem broju slučajeva mogu Vam u potpunosti odraditi željeni zadatak, pitanje je samo koliko će im vremena za to trebati…
Iz pomenutih razloga ni nećemo vršiti neke ne-znam-koliko zahtevne testove. Na testiranje će uglavnom pristizati vrlo različiti modeli i bilo bi potpuno deplasirano porediti ih. Takođe, neki modeli će bez ikakvih problema izvršavati neke od pokrenutih aplikacija (3D prvenstveno), neki će o tome moći samo da maštaju. Stoga ćemo se u našim testovima (prikazima) prvenstveno skoncentrisati na predstavljanje mogućnosti testiranih modela kao i ono šta kupac dobija a šta ne. Što se testova tiče, biće prisutni samo rezultati specijalizovanih testova za notebook računare kakav je Ziff Davisov Battery Mark primera radi, te eventualno testovi realnih aplikacija (Business & Content Creation Winstone) koji bi trebalo da pokažu približne mogućnosti svakog testiranog modela…
Lifebook C-6637
Čast da prvim prikazom otvori novu rubriku testova na Benchmark sajtu, pripala je Fujitsu Siemens-ovom modelu Lifebook 6637.
Mislim da je ovu inače prilično mladu kompaniju nepotrebno posebno predstavljati, iz samog njenog imena se vidi da je nastala od dva prava giganta IT industrije – Siemensa odnosno Fujitsua. Novoformirana kompanija je napravljena s idejom da se napravi novi brand, i zajedničkim snagama nastupi na tržištu, odnosno suprotstavi se drugim velikim kompanija,a ovog tipa: HP-u, Compaqu, Dellu i ostalima…Mora se priznati, navodeći imena prethodnih proizvođača – niti malo lak zadatak, međutim isto tako treba primetiti da im je pošlo za rukom da naprave prilično veliki uspeh u tim sopstvenim nastojanjima. Fujitsu Siemens notebook računari su sve prisutniji na različitim tržištima širom sveta, ovu akciju prati izuzetno jaka marketinška kampanja (kako u svetu tako i kod nas), i nema nikakve sumnje da su računari ove kompanije predodređeni za uspešne poslovne rezultate…
Proteklo je skoro godinu dana od kako je ova velika kompanija zvanično prisutna na domaćem tržištu preko nekoliko domaćih računarskih kompanija, od kojih firma ”Pakom” iz Niša ima i distributerski status. Upravo od strane ove firme pristigao je i prvi notebook Lifebook serije na test. Osim serije Lifebook namenjene profesionalnim korisnicima (tako ga deklarišu na sajtu proizvođača), Fujitsu Siemens nudi još i Amilo seriju za manje zahtevne korisnike, te Celsius liniju računara koji predstavljaju prave mobilne radne stanice i imaju zaista impresivne specifikacije. Za više detalja o ovim serijama računara, možete posetiti sledeću adresu i na licu mesta se uveriti u ponudu Fujitsu Siemensa…
Radi se o notebooku namenjenom različitim korisnicima, u prvom redu onima koji većinu svog radnog vremena provode radeći u takozvanim Office aplikacijama. No to nikako ne znači da ga kupac neće moći upotrebiti i u mnogo zahtevnijim poslovima, naprotiv. Sam pogled na specifikaciju ovog računara najbolje govori o njegovim mogućnostima:
LIFEBOOK C-6637- specifikacija
– Intel® Pentium® III Processor 1.0 GHz
– 14.1″ TFT XGA
– 128 MB SDRAM,
– 12 MB dynamic Video RAM,
– 20 GB HDD
– DVD-ROM,
– 1.44 FDD
– audio on board,
– LAN
– modem
– 2 x PC Card Typ III,
– 1 x serial
– 1 x parallel,
– 1 x VGA
– 1x Video out,
– infracrveni port
– 2 x USB,
– Windows ME ili Windows 98 + Word & Works
– 3 godine garancije
Notebook računare kompanije Fujitsu Siemens krasi prepoznatljiv, vrlo solidan dizajn modernih linija. Srebrna boja ovog notebooka s uspehom prati aktuelne “modne” trendove, makar kada je o tehnici reč. Iz priloženih slika i sami se možete uveriti u ispravnost ove tvrdnje…
U skladu sa ovim dizajnom ide i bela boja tastature što mi se ipak baš i ne dopada tako mnogo (nikada nisam voleo fudbalere koji igraju u belim kopačkama ). No to su već neki subjektivni utisci, ne treba govoriti posebno o tome da se ukusi razlikuju.
Sama tastatura nije baš ugodna za dugotrajnije kucanje i ne leži najbolje pod prstima. Hod tastera nije prijatan poput tastatura na recimo IBM notebookovima…
Iznad tastature nalazi se power taster, odnosno pet programabilnih tastera čiju funkciju možete podesiti po sopstvenom nahođenju. Klasičnih LE dioda za indikaciju napona napajanja, rada hard-diska, itd. Nema, Fujitsu Siemens više preferira rešenje sa LCD displejom. Ovakvo rešenje ima svojih prednosti ali i mana. Na primer, približno stanje baterije možete očitati direktno sa LCD displeja (nešto kao kod mobilnih telefona) što na modelima sa LE diodama nije moguće. Opet s druge strane, nevolja je ako posao obavljate u mraku, gde nikako nećete moći da očitate željene podatke. Možda je Fujitsu Siemens ovde mogao da primeni neko rešenje sa pozadinskim osvetljenjem.
Touch pad je prilično ugodan za rad i dovoljno precizan. Lično preferiram ovu vrstu “miša” na notebook računarima i dajem joj prednost u odnosu na “bradavicu” čiju upotrebu forsiraju neki drugi proizvođači. U poslednje vreme neki pokušavaju da obe mogućnosti ponude kupcu i takav potez treba pozdraviti…
Priloženi, dobro poznati Synapticsov softver je tu da korisniku omogući maksimalni konfor pri upotrebi. Možete koristiti region koji vam odgovara, podešavati jačinu pritiska, dodatno custom-izovati funkcije tastera…
Dolazimo do najzanimljivijeg dela: onoga što se nalazi u samom srcu ovog računara. Mnogo filozofije tu nema, želite li da napravite dobar računar s povoljnim balansom cene i performansi, postoji samo jedan izbor – mobilna varijanta Intelovog i815 čipseta. Ovaj čipset je bez ikakve sumnje ubedljivo najčešća osnova svih notebookova koji se nalaze na tržištu. Neki dalekoistočni proizvođači dobar deo svoje ponude svojih prenosnih računara baziraju na pandan čipsetovima Ali-ja i SiS-a, međutim iz dosadašnjeg ličnog iskustva mogu samo da potvrdim – jedan je Intel.
Srce C-6637 modela predstavlja Intel Pentium III Mobile procesor na 1 GHz, opremljen sa 256 kb drugostepenog keša. Ovo je standardni izbor procesora za ovu klasu računara i tu mnogo mudrosti nema. Naravno, za neupućene valja napomenuti da su mobilne varijante Intelovih P III procesora opremljene speed-step tehnologijom koja je upravo Intelov izum. Kakve su mogućnosti ove tehnologije?
Sasvim jednostavno, u trenucima kada je prenosni računar priključen na napon napajanja, procesor radi na svom punom taktu. Međutim, kada se notebook osloni isključivo na napajanje iz unutrašnje jedinice (čitaj: baterije), takt procesora se automatski obara na 2/3 svog nominalnog takta (u ovom slučaju na 667 MHz). Time se značajno dobija na autonomiji rada ovakvih računara, tj. dužem radu u trenucima kada notebook obavlja svoju pravu funkciju – rad van domašaja spoljnog izvora napajanja.
Ova funkcija je i podržana u Power Management-u, zavisno od tipa računara i softvera koji proizvođač isporučuje, na korisniku je da se odluči između brojnih različitih setovanja. Iz priložene slike možete videti kako sve to izgleda.
Količina memorije od 128 MB bi mogla u standardnoj ponudi mogla biti i veća za makar još toliko. 256 MB je neki današnji minimum za optimalan rad, to naročito važi za notebook računare. Što je manja količina memorije, računar sve češće poteže za privremenim premeštanjem podataka na hard disk. Uzmemo li u obzir da su hard diskovi za prenosne računare prilično sporiji od onih namenjenim desktop mašinama i da se najčešće “vrte” na 4200 obrtaja (tek u poslednje vreme pojavljuju se modeli na 5400 rpm), dolazimo do dobro poznatih situacija kada korisnik čeka da neprijatno “drljanje” diska završi kako bi mogao nesmetano da nastavi sa radom.
Verovatno je i iz tog razloga proizvođač odlučio da na ovaj računar postavi Windows 98 i Windows Me operativne sisteme (o tome u daljem toku prikaza), koji su po pitanju zahteva za korišćenjem memorijskih resursa mnogo manje zahtevni od Windowsa 2000 ili WinXP-a na primer. Naravno, korisniku uvek ostaje na raspolaganju mogućnost da dokupi potrebnu količinu memorije, po sopstvenoj želji…
Hard disk je kapaciteta 20 Gb, naravno Fujitsu-ov (da li se išta drugo u ovoj situaciji i moglo očekivati?) – ne preterano bučan, dobar i pouzdan. QSI-jev DVD ROM SDR-081 se pokazao u radu sasvim solidnim, sa dobrim vremenom pristupa i ne preterano bučnim radom.
Integrisano Intelovo grafičko rešenje je takođe dovoljno dobro poznato, korektan ali ne baš i previše impresivan kvalitet slike. Za tako nešto ipak je obavezno nešto dublje zavući ruku u džep, rešenja poput Ati Radeon Mobility čipa su u tom pogledu daleko bolja ali i skuplja…Igrači se na ovom računaru baš i neće naigrati, ali nikako ne zaboravite da je ovo računar namenjen prvenstveno radu u office aplikacijama. Ni na desktop računarima tog tipa danas nije moguće konforno igranje, za notebooke je suvišno trošiti reči. Naravno, memorija se u ovom slučaju pozajmljuje od sistemskih resursa…
Maksimalna rezolucija slike na 14 inčnom TFT XGA monitoru je 1024×768, naravno u 32 bitnoj paleti. Boje su sasvim solidne, i ne izgledaju previše isprano što zna biti karakteristika mnogih računara ovog tipa. Za one koji žele sliku da prenesu na eksterni, veći monitor ili pak na TV, sa zadnje strane računara nalaze se posebni, u tu svrhu predviđeni konektori.
Ono što mi se kao okorelom hardverašu posebno dopalo jeste bogatstvo opcija u BIOS-u, tako neuobičajeno za računare ovog tipa. Nikakva retkost nije da kod notebooka zateknemo BIOS sa najminimalnijim izborom mogućnosti ili u najgorim slučajevima sa potpunom zabranom pristupa mnogim parametrima, što ovde na sreću nije slučaj. BIOS je dobro poznat, Phoenix-ov…
Okolo, naokolo…
U daljem toku članka upoznaćemo se sa spoljnim izgledom ovog računara, konektorima i priključcima za eksterne uređaje…
Sa zadnje strane Lifebooka C-6637 zatičemo standardni set priključaka: po jedan serijski i paralelni port, priključak za eksterni monitor, uobičajeni TV-out i PS/2 priključak za tastaturu – miša… Da ne zaboravimo, mrežni konektor je takođe tu, ovaj računar je opremljen Realtek-ovom RTL8139 100 Mbitnom nrežnom kartom.
Na levoj strani su (s desna na levo) IR port, priključci za slušalice i mikrofon (računar je opremljen Intelovim AC’97 zvučnim codecom) i pomalo neuobičajeno, flopi drajvom koji je sve ređa pojava na računarima ovog tipa. Mada verovatno dosta utiče na ukupne gabarite računara, flopi zna itekako da bude od pomoći kada treba preneti malu količinu podataka, naročito sa računara starijeg tipa i manjih mogućnosti, koji uz sve to nije u nekoj mreži.
Desna strana je rezervisana za pominjani QSI DVD ROM drajv, 2 PCMCIA standardna slota, dva USB 1.1 priključka, te priključak za telefonsku liniju. Softverski HSP56MR modem se u radu pokazao sasvim solidnim, uglavnom ostvarujući vezu od oko 49.2 kbit-sec. i to na analognoj centrali.
Prorezi za odvod toplog vazduha iz unutrašnjosti se takođe nalaze sa ove strane računara; ako uzmemo u obzir odnos između ovog i drugih sličnih notebookova u klasi, slobodno se može reći da je Fujitsu Siemens dobro rešio ovo pitanje – Lifebook C-6637 se ne zagreva ništa više od ostalih…
Slede i pogledi sa donje strane ovog računara, tu već nema mnogo toga zanimljivog, osim oznake licence opeartivnog sistema i samog serijskog broja racunara…
Baterija koja je korištena je takozvana “štap-baterija”, Litijum-jonska akumulatorska ćelija napona 14.8 V i imresivnog kapaciteta 4000 mAh. Od nje u dobroj meri zavisi stepen autonomije računara ove vrste…
Pa dobro, koliki je stepen autonomije jednog ovakvog računara?
Da bi smo tako nešto mogli da izmerimo koristili smo specijalizovani softver poznatog imena – u pitanju je Ziff Davis Battery Mark, do pre izvesnog vremena jedini ali još uvek daleko najpopularniji program ove vrste čija je namena da pokaže performanse notebook računara pri različitim modovima rada. Kako ovaj softver funkcioniše?
Radi se o modifikovanoj verziji dobro nam poznatog Business Winstona iste kompanije. To je skup testova čiji je zadatak simulacija rada dobro poznatih softverskih paketa iz office okruženja. Testovi se vrte neprestano i to može poslužiti kao još jedan test – kao test stabilnosti rada na primer.
Sam test traje više od 12 časova! Baterija mora biti napunjena do svojih maksimalnih mogućnosti, kada dostigne 100 % isključuje se napon napajanja i prvi test obuhvata neprestano izvršavanje pomenutog Business Winstone-a maksimalnom brzinom. Kada se baterija isprazni na minimum, sistem se naravno automatski sam gasi…
Sledi “podizanje” sa priključenim naponom napajanja a s njim i druga faza testa: kada je kapacitet baterije ponovo napunjen do maksimalne vrednosti, ponovo isključujemo napon napajanja i puštamo naredni test. Ovog puta, Business Winstone se ne izvršava maksimalnom brzinom već se u radu jasno primećuje pravljenje pauze – pokušaj simulacije realnog rada računara. Ovaj test se ponavlja dva puta i prilično je precizan: razlike u dobijenim vremenima autonomije računara iznose samo 1 minut što je zaista izvanredno.
Iz priložene tabele možete videti koliki je stepen autonomije, naravno rezultati su izraženi u satima i minutama:
Znači, ovaj kompjuter je pod neprestanim i vrlo angažovanim opterećenjem izdržao sat i 34 minute, dok je pri simuliranju regularnog rada i pauza koje korisnik pri tome pravi, autonomija iznosila više od tri časa…
Softverski paket
Fujitsu Siemens je poznat kao vrlo izdašan proizvođač, makar kada je softverska ponuda u pitanju. Testirajući njihove notebookove za domaće računarske časopise imao sam prilike više puta u to da se uverim. Primera radi, uz ovaj računar proizvođač isporučuje čak dva operativna sistema; korisnik po prvom bootovanju sistema može da izabere između dve ponuđene opcije: Windows 98 Second Edition ili Windows Millenium Edition…
Korisnik nakon izbora operativnog sistema po želji, sam završava njegovu instalaciju i prilagođava ga sopstvenim potrebama.
Treba takođe dodati da se ni uz ovaj kao ni uz ogromnu većinu drugih računara ovog tipa ne dobija originalni CD sa instalacijom Windowsa, već je proizvođač pripremio takozvani Recovery CD-ROM. U slučaju da je korisnik nakon izvesnog vremena nezadovoljan radom svog operativnog sistema, jednostavno ga može iznova reinstalirati upotrebom boot-abilnog Recovery CD-a.
Ono što zameramo ovom proizvođaču jeste evidentan nedostatak pratećih custom utility-ja, za kontrolu sistemskih parametara, a kojima obiluju notebookovi drugih proizvođača od klase i imena…
Ali, osim samih operativnih sistema, Fujitsu Siemens nudi takođe i obilje drugog korisnog softvera: Microsoft Works, Win DVD player i ostalo…
Šta kupac dobija?
Osim samog računara i naravno ispravljača-punjača, kupac dobija i dva recovery CD-a sa pomenutim preinstaliranim operativnim sistemima. Tu je još i nekoliko CD-ova sa softverom, drajverima i pratećim utility-jima, više nego detaljno uputstvo za upotrebu (nalazi se i na samom računaru u obliku PDF fajla), licence za oba operativna sistema… Naročito simpatično deluje komplet adaptera za razne standarde telefonije u različitim zemljama: bez brige, gde god da Vas put nanese, možete biti sigurni da ćete bez problema svoj računar moći priključiti na svaku telefonsku liniju…
Specijalan poklon kupcu predstavlja originalna Targus tašna čuvenog proizvođača, izrađena specijalno za Fujitsu Siemens kompaniju…
Grafikon koji vidite pokazuje rezultate testiranja Fujitsu Siemens Lifebook C-6637 računara u standardnom paketu testova realnih aplikacija kompanije Ziff Davis. Računar je bez ikakvih problema odradio sve postavljene zadatke a dobijeni rezultati će nam u budućnosti poslužiti kao dobar reper pri sabiranju utisaka o drugim računarima koji budu pristizali na testiranje.
Komentar testa
S obzirom na malu količinu memorije u računaru, može se samo reći da je napravljen pravi izbor operativnih sistema koji ne iziskuju mnogo memorijskih resursa za komforan rad. Iako je Windows XP i definitivno najbolji izbor za prenosne računare zbog naprednijih power management mogućnosti i bolje podrške za računare ovog tipa, bojim se da bi njegova upotreba na ovom modelu samo prouzrokovala i sigurno sporiji rad.
Sve u svemu, ovaj model Fujitsu Siemensa je u priličnoj meri ispunio očekivanja. Radi se o odličnoj mašini renomiranog proizvođača, odličnog balansa cene i mogućnosti, bogatog softerskog paketa…
Notebook za potrebe testiranja ustupila firma “Pakom“
