MSI GT680R

MSI GT680R

Sve veća ponuda igračkih laptopova na našem tržištu stavlja nas u razmišljanje da li na našem podneblju zaista ima toliko publike za ovakav tip robe. Svejedno nas raduje što su kvalitet i performanse ovih računara, i pored još uvek nesrazmerno više cene u odnosu na desktop pandane, na nivou vrednom hvale. MSI-jev igrački model GT680R naslednik je laptopa GT660R o kome ste već čitali na našem sajtu, pa je zanimljivo pogledati kakve su sličnosti a kakve razlike, i šta se sada može dobiti za slično ili manje novca. Jedno je sigurno, igrači su i dalje vrlo zahvalna ciljna grupa kada treba demonstrirati prestiž i sirovu snagu...

    Sadržaj

      Ivan Todorović Ne iznenađuje što je novi GT680R vizuelno gotovo identičan modelu GT660R, ali što se tiče samog dizajna kućišta, moramo ponoviti konstataciju od pre više od pola godine. Računar izgleda prilično „besno“ i moćno, ali je očigledno da izgled cilja na tinejdžere i one koji se tako osećaju. Ne sumnjamo da su stručnjaci za marketing u MSI-ju dobro procenili svoju ciljnu grupu, među kojom je izuzetno važno ostaviti „vau“ efekat na LAN žurkama, ali nam se i dalje ne sviđa što su laptopovi konzervativnog dizajna, a hardverski na nivou jačih desktop računara, i dalje drastično manje zastupljeni od onih koji izgledaju „gejmerski“ (u negativnoj konotaciji). Naravno, ovo ne znači da su za dizajn bili odgovorni diletanti, jer je urađen vrlo profesionalno, ali GT680R svejedno nije laptop sa kojim ćete izgledati kao da se bavite ozbiljnim radom, iako je hardver više nego sposoban za angažovanje u profesionalnim softverskim paketima. Nije izostalo ni LED osvetljenje po ivicama kućišta, koje zapravo može biti i korisno u uslovima slabijeg ambijentalnog osvetljenja.  

      Ako nam se izgled i nije toliko dopao, kvalited izrade svakako jeste. Čvrstina donje polovine računara je evidentna i jedino mesto gde se može uočiti minimalno ugibanje jeste deo između zvučnika a ispod ekrana, i to samo ako se dobro potrudite i uložite veću silu u pritisak. Sa druge strane, okvir oko samog ekrana nije naročito čvrst, ali na tom delu tako nešto nije ni bitno. Sveukupno, moglo je i bolje, ali je daleko od lošeg. Što se tiče plastičnih površina, one su mahom glatke, ali s obzirom da je dizajn prilično „načičkan“ i da površina nije baš „staklo glatka“, otisci prstiju se primećuju znatno manje nego što je to slučaj na drugim laptopovima glossy obrade.

      Tastatura je čiklet tipa sa izdvojenim numeričkim delom i na raspored tastera generalno nemamo zamerki, osim na taster “” koji je pozicioniran između levog tastera Alt i Space. Ovakvo pozicioniranje će svakako ubrzati unos putanja foldera u operativnom sistemu, ali zato ako često koristite Alt+nešto kombinacije (Alt+Shift za prebacivanje jezika na tastaturi, Alt+F4 za zatvaranje prozora i slično), budite spremni na nehotično pritiskanje umetnutog tastera umesto Alt-a. Ovo svakako nije nešto na šta je nemoguće navići se, ali smo mišljenja da je taj taster trebalo postaviti na neko drugo mesto, recimo desno od Space-a. Iznad tastature nalazi se red tasterskih senzora za aktiviranje naprednijih funkcija ovog računara poput overkloka, kontrole ventilatora i naponskih režima, i slično.

      Što se tiče tačpeda, on spada u zadovoljavajuću kategoriju – površina za kretanje prstom nije iritantna ali detekcija duplog tapovanja nije najsjajnija, pa se često moraju koristiti „pravi“ tasteri. Takođe, za pojedine poteze poput drag and drop-ovanja potrebno je malo vežbe, ali ništa strašno. Generalno, tačped je dovoljno upotrebljiv za osnovne poslove, dok je za bilo kakav drugi intenzivniji rad potrebno povezati miša.
       

      Ekran je prilično presijavajući, mada nam to ni u jednom trenutku testiranja nije zasmetalo. Naposletku, ovo je kompjuter koji će se koristiti u zatvorenom prostoru (ili makar u hladovini terase) a ne na direktnom sunčevom svetlu, pa korišćenje matiranog ekrana ovde nije od suštinskog značaja. Sa druge strane, rezolucija je prevelika za ovakvu dijagonalu, što ima kako pozitivne, tako i negativne strane. Pozitivne su da je slika izuzetno oštra, i da u igrama praktično nikada nećete morati da koristite antialiasing (koji inače obara performanse u igrama) jer pikselizacije prosto nema. Druga strana medalje je jako sitan font u Windowsu na podrazumevanim podešavanjima, tako da je za bilo kakav rad potrebno podići DPI rezoluciju u operativnom sistemu. Ovo će automatski povući i deformaciju pojedinih grafičkih elemenata u nevešto napravljenim programima, ali u praksi nije ništa alarmantno. Sam panel prikazuje boje prilično kvalitetno uz vrlo širok ugao gledanja, tako da će igrači i ljubitelji filmova u visokoj definiciji biti zadovoljni.

      Broj i tipovi priključaka očekivani su za ovakav računar, a naročito pohvaljujemo prisustvo čak dva USB 3.0 konektora što je zasigurno odličan zalog za budućnost. Većina USB konektora postavljena je sa leve strane, tako da će povezivanje miša biti sasvim prirodno, bez gužvanja kabla sa desne strane računara. HDMI izlaz nije smeo izostati, a stereo konektori postavljeni su uz donju desnu ivicu, bliže korisniku, pa će za igranje vrlo lepo poslužiti i slušalice sa kraćim kablovima. Priključci iz kojih se kablovi ne vade često tokom rada, poput Etherneta, HDMI-ja i naponskog konektora, smešteni su na zadnju stranu ispod ekrana. Potez vredan hvale, s obzirom da je prirodna namena ovog računara da bude zamena za desktop, pa je logično da „redovni“ kablovi vise sa zadnjeg dela stola, umesto da smetaju sa leve ili desne strane računara.
      Kada govorimo o snazi ugrađenog hardvera, tu nema mnogo mudrovanja. Core i7-2360QM je jedan od najjačih mobilnih procesora generacije Sandy Bridge i biće savršeno kompetentan dugi niz godina. Ovaj procesor načelno radi na 2 GHz, ali frekvencija varira zavisno od opterećenosti jezgara, pa ako pokrećete aplikaciju koja intenzivno koristi samo jedno ili dva procesorska jezgra (a to su sve igre izašle do prošle godine), radna frekvencija skače na 2,6 do 2,9 GHz, zavisno od broja opterećenih jezgara. Ovaj procesor bez problema izlazi na kraj i sa ozbiljnijim poslovima poput renderinga – dovoljno je pogledati rezultate testova i uporediti ih sa drugim laptopovima koje smo testirali.
       

      MSI GT680R

      Ekran

      15,6“, 1920 x 1080, glare

      Procesor

      Intel Core i7-2630QM 2,0 GHz (automatski overklok do 2,9 GHz), 6MB L3 keša, četiri jezgra, osam threadova

      Grafika

      NVIDIA GeForce GTX 460M (192 CUDA jezgra, 192-bitna magistrala, 1,5 GB GDDR5 memorije, GPU @ 709 MHz, VRAM @ 2,5 GHz)

      Sistemska memorija

      16 GB (4x4GB) DDR3 1333 MHz

      Hard disk

      1,5 TB RAID stripe (dva diska po 750 GB), 7200 obrtaja

      Optički uređaj

      Samsung TS-LB23A (Blu-ray čitač, DVD/CD snimač), tray

      LAN, bežične konekcije

      Realtek 1Gbit Ethernet, Intel Wi-Fi 802.11b/g/n, Bluetooth 2.1+EDR

      Konektori

      2 x USB 2.0, 2 x USB 3.0, eSATA, HDMI, VGA, Ethernet, audio konektori, 8-u-1 čitač kartica, 2.0 Mpix web kamera

      Operativni sistem

      Windows 7 Home Premium 64-bit

      Masa

      ~3,5 kg (sa devetoćelijskom Li-Ion baterijom)

      Dimenzije

      395 x 267 x 55 mm

      Cena

      2299 evra

      Garancija

      2 godine

       
      Grafički podsistem ni izbliza nije slab, mada ostajemo pri stavu da je ugradnja ekrana pune HD rezolucije više marketinški potez nego što je tako nešto potrebno igračkom laptopu. Mobilni GTX 460 na papiru je prilično slabiji od desktop varijante (primera radi, samo broj CUDA jezgara je gotovo duplo manji), ali je u praksi više nego sposoban da se izbori sa svim aktuelnim igrama na visokom nivou detalja. Kao što smo rekli, visoka rezolucija na maloj dijagonali ima i neke prednosti, pa vam antialiasing u 3D igrama ovde nikada neće biti potreban, što znači da ćete slobodno moći da podignete nivo detalja u igrama umesto da snaga grafičkog čipa odlazi na umekšavanje ivica objekata. Ukoliko zatreba još snage, pritiskom na senzorski taster „Turbo“ grafički čip  i procesor biće overklokovani, tako da ne sumnjamo da će laptop biti upotrebljiv za sve nove igre dovoljno dugo.

      Baš kao i kod prethodnika GT660R, slovo „R“ u imenu laptopa označava da su unutra dva hard diska povezana u stripe RAID režim, odnosno da je formiran jedan logički disk sa znatno većom brzinom transfera (što se vidi i iz HDD testa). S obzirom da se radi o diskovima čije se ploče okreću na 7200 obrtaja u minutu, ne treba ni naglašavati koliko je kopiranje fajlova i učitavanje u igrama brzo. Kada se tome pridoda količina RAM memorije od neverovatnih 16 gigabajta, što će biti previše i za pet godina a kamoli sada, hard disk gotovo nikada nećete ni čuti jer će sve što budete radili biti iskeširano u RAM-u. Ne sumnjamo da je ovolika količina RAM-a takođe marketinški potez, jer ne košta mnogo u poređenju sa ukupnom cenom računara, ali je sama činjenica da u rukama imate kompjuter sa „serverskom“ količinom memorije veoma impresivna. Pored HDMI izlaza i full HD ekrana, multimedijalne sposobnosti zaokružuje prisustvo kombinovanog Blu-ray čitača i CD/DVD snimača, tako da će računar i na tom polju biti atraktivan dugi niz godina.
       

      Zvučni sistem poznajemo sa GT660R – radi se o zvučnicima koje potpisuje Dynaudio, jedno od zvučnijih imena na polju Hi-Fi opreme. Tu su čak četiri zvučnika u pratnji subwoofera, dok se zvuk poboljšava softverskim putem preko THX TruStudio PRO tehnologije, tako da će ugođaj u akcionim igrama i filmovima biti na visokom nivou. To bi ujedno bila i jedina mana ovog sistema – ako sebe ubrajate u ljubitelja klasične ili neke druge muzike širokog frekventnog raspona, samo ćete se podsetiti da su ovo i dalje zvučnici za laptop i da se ne mogu meriti sa kvalitetom koje pružaju iole kvalitetniji samostalni zvučnici pune veličine. Ipak, za navedene potrebe i uzevši da je ovo igrački laptop, Dynaudio radi veoma dobar posao.
       

      Autonomiju nema smisla naročito kritikovati kod ovakvog tipa računara. Ugrađene komponente nisu tako niske potrošnje, a u prilog tome govori i prisustvo naponskog adaptera od celih 150 W. U tom svetlu, maksimalno trajanje baterije od nešto ispod četiri sata i nije tako loše (očekivali smo malo više zbog devetoćelijske baterije), a MSI se pobrinuo da korisniku biranje energetskog režima bude nadohvat ruke, pa se pritiskom na „Eco“ senzorski taster vrlo jednostavno prebacuje između štedljivih i snažnijih režima rada. U svakom slučaju, ovo je i dalje zamena za desktop računar, i očekuje se da ćete ga najveći procenat vremena koristiti u kući, povezanog na strujnu mrežu.
       

      Što se tiče odvođenja toplote, nema razlike u poređenju sa GT660R. Najveća količina toplote napušta računar putem odvoda na zadnoj strani (tu bi ujedno trebalo obezbediti dvadesetak centimetara praznog prostora, za svaki slučaj), dok u predelu koji je korisniku nadohvat ruke problema apsolutno nema. Isto važi i za ugrađene ventilatore, jer se tokom testiranja veoma retko prebacivali u brži i bučniji režim, tako da praktično ne ometaju zvuk koji dolazi iz zvučnika. Korisnici takođe mogu birati između hladnijeg a bučnijeg ili „toplijeg“ a tišeg režima jednostavnim pritiskom na senzorski taster sa nacrtanim zvučnikom.  

      MSI GT680R

      PC Mark Vantage – Score

      7.665

      PC Mark Vantage – Memory

      5.337

      PC Mark Vantage – Gaming

      7.571

      PC Mark Vantage – Productivity

      6.587

      PC Mark Vantage – HDD

      3.819

      Cinebench 11.5 – OpenGL

      40,3 fps

      Cinebench 11.5 – CPU rendering

      4,48 pts

      7-Zip 9.20 kompresija/dekompresija

      12.971 / 162.937 kB/s

      NucleaRUS 2.0

      17.258

      Resident Evil 5 (1920×1080, high, 0xAA)

      57,8 fps

      Resident Evil 5 (1920×1080, high, 4xAA)

      53 fps

      Unigine Heaven 2.5 (1920×1080, high, 0xAA)

      21,5 fps

      Unigine Heaven 2.5 (1920×1080, high, 4xAA)

      17,6 fps

      Crysis Warhead (1920×1080, high, 0xAA)

      25,7 fps

      Crysis Warhead (1920×1080, high,4xAA)

      21,1 fps

      wPrime (32M)

      14,54 s

      HD Tune HDD average transfer

      136,2 MB/s

      HD Tune HDD access time

      15,6 ms

      Battery Eater min/max

      1h 3m / 3h 57m

      S obzirom na ugrađenu količinu RAM memorije, operativni sistem je morao biti 64-bitni. Radi se o Windows 7 Ultimate, dok su instalirani i Office Starter 2010 i Adobe Reader X, i to bi bilo sve što se tiče „ozbiljnijeg“ softvera. Ostatak su alatke koje potpisuje MSI i koje služe za kontrolu hardverski funkcija, poput overklokovanja, režima rada ventilatora, uključenja i isključenja LED osvetljenja po ivicama (primera radi, moguće je podesiti da LED osvetljenje prati zvuk sa laptopa) i slično.
       

      Više nego korektni pokloni koji se dobijaju uz ovaj računar su brendirani ranac i originalna igra Assassin’s Creed 2, koja je visoko ocenjena i koja će poslužiti kao odlična demonstracija hardverskih mogućnosti ovog računara. Assassin’s Creed 2 je vizuelno fenomenalno dizajniran i na ovom računaru može da radi na maksimumu detalja.

      MSI GT680R je odlična zamena za desktop, ali postoje sitnice o kojima se može diskutovati i koje dele ovaj računar od najviše klase. Jedino što je zaista bitno pomena je full HD rezolucija spakovana u tek 15,6 inča. Pored toga što je ovakav ekran nepraktičan za bilo kakav rad u CAD i dizajnerskim programima, jer je sve na ekranu naprosto previše sitno, u pojedinim momentima testiranja je kod potpisnika ovih redova stvarao utisak nalik klaustrofobiji, naročito u kombinaciji sa pipkanjem po ćudljivom tačpedu. Ovo je i jedini problem na koji možete naići tokom rada, dok je utisak koji stvara izgled računara čisto subjektivan i prema njemu smo praktično indiferentni – niti nas je oborio s nogu, niti smatramo da je loš ili neukusan (ne računajući to što je očigledno okrenut mlađoj publici). Ako tražite igrački laptop kao dostojnu zamenu za desktop, GT680R može biti više nego dobar izbor, zavisno od toga koliki vam je stepen tolerancije za navedene osobine.
      Ocena: 83%
      Prednosti: – (Uslovno) Čisto gejmerski dizajn – Odličan procesor i grafički podsistem uz mogućnost jednostavnog overkloka – Čiklet tastatura – Dynaudio zvučnici – HDMI, USB 3.0 i eSATA priključci – Odsustvo buke, dobro rešeno hlađenje Nedostaci: – (Uslovno) Čisto gejmerski dizajn – Prevelika rezolucija ekrana za ovu dijagonalu – Cena

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test