Sony VAIO PCG-FR415S

Delimir Tasić

Kompanija Sony na našem tržištu nije previše zastupljena kada su računarske tehnologije u pitanju. Razloga je svakako više i ne treba ih tražiti samo na strani tražnje kao što neki misle. Baš zbog toga svaka pojava Sony VAIO proizvoda kod domaćih distributera izaziva veliku pažnju. Nismo propustili priliku da, nakon dugo vremena, isprobamo i našim čitaocima prezentujemo jedan Sony VAIO notebook.

Japanski gigant dugi niz godina gradi prepoznatljiv imidž na svetskom tržištu. Protiv konkurencije se bori kvalitetom, a nešto viša cena je sve ove godine bila prepreka koju su mnogi bili spremni da preskoče kako bi posedovali parče elektronike sa natpisom Sony. Sony to sve odlično zna, pa je tako danas svoj brend plasirao na gotovo sva tržišta koja imaju veze sa elektronikom. Još jedna osobenost po kojoj Sony pokušava da se izdvoji je dizajn koji je zaista vrhunski: bilo da kupite neki Sony Discman, TV aparat ili kompjuter. To naravno ima svoju cenu koju su mnogi ipak spremni da plate…

VAIO brend je veoma poznat na svetskom tržištu notebookova. Mnogi su skloni da Sony, zajedno sa IBM-om, Toshibom i sličnim velikanima, svrstaju u proizvođače najpoželjnijih notebook mašina. Ta logika svakako nije bez jakih razloga, ako se pogleda nekoliko najpopularnijih klasa prenosnih računara koje Sony nudi.

Tako se A serija odlikuje vrhunskim multimedijalnim osobinama koje se upotpunjuju uz multimedijalni AV docking station. Te mašine omogućavaju čak i gledanje TV programa, slušanje radio stanica, snimanje video materijala sa raznih izvora i sl. Uglavnom imaju 17“ WideScreen ekrane (1920×1200!) koji su, ne treba posebno napominjati, idealni za gledanje DVD naslova. Dakle, sve što je potrebno za vrhunski kućni centar zabave. Dizajn je naravno takav da ga se ni najizbirljiviji kupci ne bi postideli.

Serija K je specifična po tome što insistira na novim vidovima povezivanja, agresivno promovišući WiFi standard. Takođe, kako bi se izdvojili, ovi računari imaju i DVD rezače kao standardni deo opreme.

X serija je, slično IBM-u, serija veoma laganih notebook mašina. Kao što je to uobičajeno kod računara koji pretenduju na visok stepen mobilnosti završna obrada je beskompromisna, jer ćete takav računar nositi često van kuće. Proizvođač ponosno ističe da je debljina ovih računara često ispod 2 cm, a pojedini modeli imaju prednji deo kućišta debljine svega 0.9 cm! Većina ima ekran XGA rezolucije pri dijagonali od 10.4“.

TR serija je ono što smo kod Toshibe videli sa Tecra serijom. Dakle, u pitanju su mašine za zahtevne i manje zahtevne korporativne korisnike kojima je mobilnost primarna stavka. Kao kuriozitet svakako valja spomenuti ugrađenu kamericu kojom ćete, osim chata, preko Messengera moći da vidite svog sagovornika, pod uslovom da i on ima web kameru.

Ne bismo bili potpuno informativni, ako bismo Sony VAIO brand ograničili na notebook mašine. Naime, VAIO logotip na sebi nose i ekskluzivne desktop radne stanice japanske kompanije. Na žalost, u našoj zemlji je praktično nemoguće naći takve računare. Dodatna otežavajuća okolonost za vlasnike VAIO računara, u našim uslovima, je i to da Sony vrlo često insistira na nestandardnoj dodatnoj opremi koja je drastično skuplja u odnosu na konkurenciju, a i teže se nabavlja – posebno u našim uslovima. Ipak, korisnici su često spremni da pristanu čak i na taj kompromis kako bi imali VAIO računar. Pa, pogledajmo čime to Sony uspeva da pridobija srca korisnika svih ovih godina…

Sony VAIO PCG-FR415S

Računar koji nam je na test ustupila niška kompanija Pakom Computers spada u red „desktop replacement“ mašina. Dakle, procesor koji je ugrađen je karakterističan po tome što se ne razlikuje od onog koji imamo u svojim stonim mašinama kod kojih potrošnja nije baš tako zanemarljiva. Računar se i dimenzijama takođe uklapa veoma lepo u ovu kategoriju, pa tako debljina računara od (čak) 57 mm sugeriše „tešku kategoriju“.

Kućište izrađeno od tamno plave plastike je solidne konstrukcije i čvrstine. Kada je poklopac sa ekranom zatvoren može se uočiti veliki VAIO natpis i mali Sony logotip.

Podizanje poklopca otkriva jednu osobenost ovog računara, a koja nas je podsetila na ASUS L5 notebook koji smo testirali pre par meseci. Naime, ekran je izrađen upotrebom tehologije koju Sony naziva Onyx-Black ili Ultra Bright (pomalo kontradiktorno…).

Ekran je, kao što smo to primetili kod ASUS računara, pokazao veoma dobre osobine kada je u pitanju ugao gledanja. Kontrast i osvetljenje su takođe bili na visini zadatka. U terminologiji nekih drugih proizvođača ovakvi ekrani zovu se InPlaneSwitch (IPS) ekrani. Ono što je mana, kada su u pitanju ovi ekrani, svakako je veliki stepen refleksije – sasvim uporediv sa klasičnim CRT monitorima. Dakle, ekran izgleda kao da je preko njega prevučeno staklo ili neka visoko reflektivna plastična masa. Odziv nije na nivou najboljih desktop monitora, ali ako se ima u vidu ugrađena grafika to nije ni bio cilj.

Ispod ekrana na idealnoj poziciji su dva zvučnika i set kontrolnih dioda čije su funkcije sasvim uobičajene, pa bi njihovo opisivanje bilo pomalo i dosadno. Taster za uključivanje na sebi ima zelenkasto indikatorsko svetlo te se jako lepo uklapa u plavu boju koja dominira spoljašnjošću ovog računara.

Kvalitetna tastatura, solidne čvrstine ima, za notebook računare, sasvim uobičajen raspored i dimenzije, pa nećete imati problem ni ako kod kuće kao primarnu mašinu koristite ovaj računar, jer u krajnjoj liniji on je „desktop replacement“ notebook.

Touch pad je mogao biti i bolji, pre svega dva tastera koja se nalaze na njegovoj donjoj ivici. Naravno, kod kuće ćete koristiti miš, ali u slučaju Sony-ja njega ćete morati posebno dokupiti, jer se u paketu isti ne isporučuje.

Veliki broj stickera sa desne strane indicira čiji je sve hardver našao svoje mesto u ovom VAIO notebook-u, a nama je za oko zapao samo sticker na kome je ispisano „Infinion Superior DRAM“.

Kao što smo već spomenuli računar je prilično „buckast“, pa smeštanje konektora nije bio preveliki problem.

Sa leve strane nalazi se flopi drajv koji koristi diskete od 3.5“; MemoryStick slot je standard kada su Sony uređaji u pitanju; dva PCMCIA TypeI/II slota mogu da se iskoriste i kao jedan TypeIII slot što je pohvalno…Ostali priključci sa ove strane su uobičajeni, pa tako pored pobrojanih, imamo još i audio konektore, jedan IEE1394 i dva brza USB 2.0 porta.

Desna strana iskorišćena je samo da bi se smestio dual DVD rezač koji podržava, dakle i „+“ i „–„ standard, ali sa skromnom brzinskom specifikacijom.

Poleđina uključuje sledeće konektore: jedan USB 2.0, paralelni, monitorski DSub 15-to pinski port, priključak iz modema i mrežnog adaptera.

Sve u svemu prosečno, primećujemo nedostatak COM tj. serijskog porta. Rashladni sistem je masivan i ne baš nečujan. Naravno, varijabilan broj obrtaja ventilatora je implementiran, a zahvaljujući toplom P4 procesoru ventilatori su često znali da ubrzavaju i time podižu ukupni nivo buke.

Možemo, kao rezime ovog dela, reći da VAIO PCG-FR415S spolja posmatrano nema previše toga da ponudi, osim Sony logotipa na sebi. Naravno, ni u kom slučaju izrada nije nekvalitetna, ali ne vidimo ništa specijalno po čemu bismo ovaj računar izdvojili od bilo kog drugog osrednjeg „desktop replacement“ računara.

VAIO iznutra

Kao što smo već pomenuli, računar je baziran na desktop verziji P4 procesora, a ovde napominjemo da je radni takt 2.8 GHz. Procesor koristi FSB na 533 MHz ima 512 kb L2 keš memorije. Dakle, reč je o Northwood jezgru. 512 MB DDR266/PC2100 memorije je izašlo iz pogona nemačkog Infinion-a, što smo već primetili po stikeru na kućištu.

Čipset je proizveo ATi, a kao što je to uobičajeno kod najjeftinijih ATi čipsetova, samo je northbridge potpisan od strane kanadske kompanije, dok je southbridge poveren kompaniji ALi (danas je to ULi). Grafika je slaba tačka ovog računara i pored toga što ju je potpisao čuveni ATi. Radi se o inferiornom ATi IGP345 čipu koji sliči onom koji smo videli kod HP nx9000 notebooka, a koji nas nije oduševio performansama. Petnaestoinčni ekran je rezolucije 1024×768 i u stanju je da prikaže true color paletu boja, a njegove karakteristike smo već opisali pa se na ovom mestu nećemo posebno zadržavati.

Hitachi hard disk je kapaciteta 60 GB, ploče se rotiraju 4200 puta u minuti, a keš memorija je 2 MB. Dakle, prostora najverovatnije neće nedostajati, pa smatramo da je 60 GB pametno odabran kapacitet i u samom je vrhu kada su prenosni računari u pitanju. Po ovom pokazatelju računar je sasvim prikladno klasifikovan kao „desktop replacement“.

Zvučna reprodukcija poverena je AC97 codecu koji koristi SoundMAX softver, a koji je već postao uobičajen za prenosne računare. Zvučna reprodukcija je uverljiva, raznih interferencija koje smo mogli mogli da primetimo kod pojedinih modela prenosnih računara u ovom slučaju nema. Ugrađeni zvučnici su osrednjeg kvaliteta, a kome to nije dovoljno, uvek ima na raspolaganju mogućnost da poveže dodatne zvučnike ili slušalice.

Optički uređaj je proizveo Pioneer i u stanju je da DVD+R diskove narezuje brzinom 2.4x, a nešto sporija tj. 2x je specifikacija kada su u pitanju DVD-R diskovi. Narezivanje CD-R diskova moguće je brzinom od svega 16x. Sve u svemu, najveća prednost ovog optičkog uređaja je njegov „dualni karakter“ tj. sposobnost rada i sa „+“ i sa „-„ diskovima. Na Internetu smo našli i RPC1 firmware za ovaj uređaj, što je pohvalno. Loš rad sa oštećenim diskovima, ipak ne možemo pohvaliti. Pomalo je neuobičajeno da se u Sony računaru nađe uređaj kompanije Pioneer, ako znamo da i Sony proizvodi optičke uređaje i to vrlo uspešno.

Zameramo nepostojanje mogućnosti za bežično povezivanje bilo da je reč o popularnoj WiFi opciji ili IrDA/Bluetooth vezi. Prisutni su 56k modem i Realtek 100 Mbps mrežna podrška.

Specifikacije ćemo kao što ste to već navikli, izložiti i u vidu tabele…

Procesor

Intel Pentium 4 2800 MHz, 512k L2, 533 MHz FSB

Čipset

RS200M + ALi M1533

Memorija

512 MB DDR266/PC2100

Ekran

15.1″ Onyx-Black 1024×768 @ 24bit

Grafika

ATi IGP345 (max. 64 mb)

PCMCIA

Ricoh, 2 x PCMCIA Type I/II, 1 x PCMCIA Type III

Hard Disk

Hitachi Travelstar DK23FA-60 60 GB, 4200 RPM, 2 MB

Floppy Disk

3.5“/1.44 mb

Optički uređaj

Pioneer DVR-K12D

LAN

Realtek RTL8139 10/100 Mbps Ethernet LAN Adapter

Modem

56k V92 Fax/Modem

Audio

SoundMax AC 97 3D S/W audio

Batterija

Li-Ion type

Upravljački uređaj

ALPS Touch pad sa dva tastera i skrol tasterom

Dimenzije

392mm x 275mm x 57mm

Masa

3.7 kg

Performanse sistema smo izmerili u najpopularnijim test programima…

SiSoft Sandra 2004

CPU

6880/2042(3762)

Multimedia

17298/20467

Memory

1443/1446

PC Mark 2002

Battery test (50%)

34min 1s

PC Mark 04

System

2736

CPU

3467

Memory

2237

Graphics

618

HDD

2421

3D Mark 2001SE

640x480x16

3268

1024x768x32

1635

PC Magazine testovi

Business 2004

16.2

HDD Tach 2.7

Transfer (max/min), mb/s

31.2/4.3

Transfer (prosek), mb/s

24.6

Vreme pristupa, ms

23.7

Opterećeja procesora, %

3.2%

Oprema

Kada je oprema koja je svoje mesto našla u paketu zajedno sa testiranim VAIO notebookom u pitanju možemo reći da je ona sasvim uobičajena. Naime, pored adaptera velikih dimenzija, što je i razumljivo ako se uzme u obzir da je reč o snažnom računaru velike potrošnje za svoju klasu, u paketu smo zatekli diskove sa dodatnim softverom, operativnim sistemom, nekoliko priručnika itd…

Prvi disk je tzv. Recovery disk i pomoću njega ćete na veoma jednostavan način vratiti računar u stanje u kome je bio kada je izašao iz fabrike. Naravno to se odnosi samo na softver, eventualne ogrebotine i fizička oštećenja Recovery disk ne može da vrati u fabričko stanje :). Sama procedura je vrlo brza i pored sistema uključuje i povratak dodatnog softvera na HDD. Kada je već reč o dodatnom sistemskom softveru, on u slučaju ovog modela nije u “Sony stilu”. Naime, postoji čuveni meni do koga se dolazi posredstvom jog dial točkića iz prostog razloga što ni sam jog dial nije prisutan.

Ipak, paket aplikativnog sofvera uključuje Adobe Premiere 6.0LE, Photoshop Elements 2.0, Picture Gear, Sonic Stage Burner, Microsoft Works i Norton Internet Security. Slobodno možemo reći da je u pitanju jedan od najizdašnijih paketa aplikativnog softvera koji smo dobili uz neki notebook računar. Posebno se ovom prilikom osvrćemo na sjajni Adobe Photoshop Elements 2.0 koji nudi veliki deo funkcionalnosti čuvenog Photoshop-a, a slično je i sa Premiere LE verzijom. Microsoft Works ne treba posebno opisivati, a samo ćemo spomenuti da pored Word-a, obuhvata i pojednostavljenu verziju Excel-a koji je u stanju da čita i upisuje XLS format.

Upustva su pisana na nekoliko jezika i pored samog upustva za rad sa računarom obuhvataju i bazično upustvo za Windows i nešto malo reklamnog materijala.

Treba spomenuti da je kabl adaptera stigao sa trožilnim (britanskim) priključkom za struju pa se u našim uslovima ne može koristiti. Naravno, to nije veliki problem pošto se taj kabl vrlo lako može zameniti standardnim strujnim kablom, sličnom onom kod jeftinijih kasetofona koji sa obe svoje strane ima dvožilni priključak, a koji je lako dostupan npr. na „buvljaku“ :).

Utisci…

Po svemu što smo imali prilike da vidimo tokom testiranja, Sony VAIO PCG-FR415S je u zlatnoj sredini prenosnih desktop replacement računara. U proizvodnom porftoliju japanske kompanije on je pozicioniran kao „mid-range“ proizvod, a tamo je dospeo pre svega zahvaljujući snažnom procesoru koji je punokrvni Pentium, a ne Celeron. Dodeljenih 512 MB memorije i 60 GB prostora na hard disku je još jedna jaka strana ovog solidno dizajniranog računara.

Ono što je hendikep ovog, ukoliko pretendujete i na zahtevniju grafičku primenu, svakako je 3D akceleracija koja je poverena ATi IGP345, a koja nije za pohvalu. Svakako da bismo bili daleko srećniji da smo umesto tog adaptera bili u prilici da vidimo neki ATi Radeon 9×00 Mobility ili GeForce Go akcelerator. Južni most koji je proiziveo bivši ALi (Acer Labs Incorporated) se izdvojio dobrim radom sa disk podsistemom, pa je to olakšavajuća okolnost za loš ATi čipset koji se da stvar bude još gora nije baš sjajno snašao u radu sa memorijom. Optički uređaj tj. dual DVD snimač je još jedna svetla tačka ovog računara, a isto možemo reći i za solidan ekran, mada je njgova upotreba, ipak ograničena zbog jake refleksije

Nedostatak nekog od naprednih načina bežičnog povezivanja će upotrebu ovog računara ograničiti na kuću, a poslovna primena je polje delovanja u kome se ovaj računar zbog toga neće baš pokazati sjajno. Možemo reći da je Sony napravio univerzalnu kučnu mašinu čiji će vlasnici moći sa velikom komforom da obavljaju veliki deo uobičajenih poslova, ako su spremni na izvesne kompromise. Sve bi bilo dobro da je cena nešto povoljnija, ali kada je cena u pitanju tu na scenu stupa “Sony filosofija”. Dakle, računar je pored svih svojih prednosti i mana mogao biti i nešto jeftiniji, ukoliko pretenduje da se bori sa (znatno) jeftinijom konkurencijom. Svesni smo i izdašnosti pratećeg softverskog paketa i toga da iza njega stoje velike kompanije poput Miicrosofta i Adobe-a.

Dakle, reč je o desktop replacement računaru, skromnijih mogućnosti i visoke cene od čak 1710 eura. Smatramo da bi cena morala biti malo primerenija onome što se nudi ukoliko je cilj uspeh na tržištu.

Notebook za potrebe testa ustupio “Pakom“