Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović Imajući u vidu naše opredeljenje opisano u uvodu, pristupili smo odabiru računara na malo drugačiji način. Umesto uzimanja što više različitih računara, opredelili smo se za modele koji zahvaljujući diskretnoj grafici nude nešto više od ostatka ponude, a istovremeno su dovoljno reprezentativni za čitavu klasu sličnih računara, bez obzira na brend. Stoga, ovde ćemo ispitivati mogućnosti klase rešenja, pre nego svaki pojedinačni notebook koji postoji. U ovoj kategoriji postoje računari sa solidnom diskretnom grafikom srednje klase, ali i mnoštvo računara sa diskretnom grafikom najniže kategorije. Predmet našeg testa su oni prvi, a ne drugi. Takođe, predmet našeg ispitivanja jeste koliko zapravo ove grafike mogu u rezoluciji od 1366 x 768 piksela, u kojoj po pravilu ovakvi računari dolaze. Stoga, opredelili smo se da budemo ograničeni na 15,6-inčne laptopove, imajući u vidu da veći modeli uglavnom dolaze sa nešto većom rezolucijom. Istovremeno, prilično smo zapanjeni, uslovno rečeno, monotonošću ponude u ovoj cenovnoj klasi. Da li je to iz razloga što je onda danas drastično manje popularna nego što je bila, ili je možda situacija takva da proizvođači ipak smatraju da ono najbolje treba čuvati za računare čija je vrednost četvorocifrena (izraženo u evrima, naravno), tek kvalitetni računari sa isto tako kvalitetnom diskretnom grafikom se u ovom cenovnom razredu zaista ne nalaze tako često, kao što smo mislili. Da, ima mnoštvo rešenja sa diskretnom grafikom najniže kategorije, ali prosto nismo želeli da po svaku cenu isprobavamo takve računare. Da ne dužimo dalje, prelazimo na modele koje smo dobili na test… Lenovo Ideapad Y570 (Core i7 model – 78.000 dinara; Core i3 model – 65.000 dinara) Među prvim modelima koji su nam stigli na test su bila dva Lenovo modela sa istom oznakom koja glasi Y570. Iako potpuno identični spolja, predstavljali su dve različite konfiguracije, a razlika je ležala u procesoru koji se nalazi u njima. U prvom se nalazio snažni Core i7 2630QM procesor, dok se u drugom našao slabiji Core i3 2330M, a suština ove razlike je da se pokrije veći cenovni rang. Iskreno, jako nam je drago zbog ovoga, zato što smo dobili priliku da saznamo u praksi kolika je razlika između dve konfiguracije sa različitim procesorima i identičnim ostatkom.
Ukoliko niste previše upućeni, Core i7 2630QM je četvorojezgarni CPU sa HT-om i radi na nazivnom taktu od 2GHz, dok se u Turbo modu njegova frekvencija popne i do 2,9GHz. Uz veliku količinu keš memorije od 6MB, ovaj procesor poseduje jako puno snage i odlično se nosi sa svakim zadatkom. Slabiji Y570, poseduje novi Core i3 2330M, dvojezgarni procesor sa 4 thread-a, koji radi na taktu od 2,2GHz i ima 3MB keša. Kod ovog procesora je odsutan Turbo mod, što je i očekivano s obzirom da pripada entry level-u mobilnih CPU-a.
Naravno, svi znamo da će najveća razlika biti upravo u “CPU bound” aplikacijama, ali nas je zanimalo hoće li se model sa slabijim procesorom u ozbiljnijoj meri pokazati problemom u saradnji sa GeForce GT555M modelom i hoće li se maleni Core i3 pokazati kao “usko grlo” u šta smo od starta sumnjali zbog relativno male rezolucije koja karakteriše ove računare, kao i zbog činjenice da GeForce GT555M po specifikacijama jako sličan modelu namenjenom za desktop sa oznakom GeForce GT430. Kako je samo procesor razlika između ova dva modela, ne bi bilo nikakvog smisla da dupliramo stranice sa opisom tako da ćemo oba Lenovo modela obuhvatiti jednim tekstom.
Kada je sam dizajn u pitanju, Lenovo Y570 predstavlja veliki napredak u odnosu na Y560. Uspešnog prethodnika je karakterisalo plastično kućište, dok je naslednik dobio estetski privlačniji aluminijumski poklopac, kao i dobar deo površine oko tastature. Kombinacija boja je pomalo čudna, ali se nama u potpunosti dopala, mada će nekima narandžasta “štrafta” oko kućišta ovog notebook-a u kombinaciji sa bojom aluminijuma koja “vuče” na ljubičasto, izazvati negativne komentare.
Ekran dijagonale 15,6 inča sa rezolucijom od 1366×768 ima solidne uglove prikaza, uz standardno slabiji vertikalni ugao gledanja gde se kontrast jako brzo menja, ali to je karakteristika svih testiranih modela i ujedno ovo predstavlja njihovu najveću manu, međutim u ovoj cenovnoj klasi ste manje-više ograničeni na ovu rezoluciju ukoliko se odlučujete na model ove veličine. Zvučni podistem je odličan, potpisan je od strane JBL-a koji već neko vreme sarađuju sa kompanijom Lenovo i iako nemaju odvojen niskotonac niti imaju neku “specijalnu” tehnologiju, kvalitet zvuka je veoma dobar imajući u vidu ograničenja koja nosi kućište jednog laptopa.
Broj dostupnih konektora na kućištu je pristojan i nemamo na šta da se požalimo, jer sa leve strane poseduje HDMI, D-Sub, Lan, eSata (3Gbps), USB 2.0 i dva audio konektora prečnika 3,5mm. Sa desne se mogu primetiti dve USB 3.0 konekcije, kao i priključak za adapter. Na prednjoj ivici je smešten čitač kartica, kao i dva prekidača, od kojih je prvi namenjen kontroli WiFi adaptera, a drugi služi za prebacivanje sa integrisane grafičke karte iliti “Intelove integruše” na GeForce GT555M koji će vam itekako zatrebati prilikom igranja iole ozbiljnijih igara.
Kada smo već kod GPU-a interesantno je to što se Lenovo odlučio na GeForce GT555 u slabijoj varijanti koja više odgovara specifikacijama GT550-ici. Svako bi očekivao da GT555 poseduje 144 Stream procesora, dok je Lenovo napravio pomalo neočekivani potez smeštanjem GPU-a sa “samo” 96. Istina, takt od 753MHz za GPU i 900MHz za GDDR3 memoriju odgovara ostatku NVIDIA-inih specifikacija, ali je 50% manje SP-a nešto što se ne može nadoknaditi.
Istina, jedini je Lenovo koji je na grafičku kartu u svojim notebook-ovima smestio GDDR5 čipove kapaciteta 1GB i time povećao “bandwidith” sa nekih 28GB/s, na čitavih 50. Ipak, GPU sa 96 Stream procesora prosto ne može da iskoristi potencijal tolikog protoka i bolja investicija bi bila snažniji GPU sa 144 SP-a, od brzih memorijskih čipova. Očekivano, u odnosu na grafičku kartu sa istom oznakom u ASUS-ovom laptopu je vidno sporija, što, po našem mišljenju, nije najbolji potez koji je Lenovo mogao da odigra s obzirom da oba modela imaju grafiku sa istom oznakom.
Ostatak konfiguracije između jačeg i slabijeg modela, je vrlo sličan i osim procesora, jedina druga razlika je kapacitet hard diska. Kod jačeg notebook-a se koristi HDD veličine 750GB sa brzinom obrtaja od 7200 obrtaja u minuti, dok jeftiniji Y570 koristi konceptualno isti model uz manji kapacitet od 500GB što i nije velika razlika. Količina RAM memorije je u oba slučaja 4GB, a koristi se DDR3 tip deklarisan brzine od 1333MHz što je sasvim zadovoljavajuća količina. WiFi i Bluetooth moduli su prisutni u oba Ideapad-a što je za svaku pohvalu. U radu, ovo je jedan od modela koji nam se posebno dopao, zbog veoma ugodne tastature kod koje je prisutno jako malo ugibanja, prijatnog dizana i odlične kulture rada. Još samo da je i grafička u “full” verziji…
Drugi model na testu je potpisan od strane kompanije Dell i radi se pripadniku XPS serije proizvoda koji su karakteristični po odličnoj izradi i često su orijentisani ka gejmingu, mada imajući u vidu cenu i konfiguraciju konkretnog računara sa testa, neki kompromisi su ipak morali biti napravljeni.
Pre svega, ovaj model koristi Core i5 2410 koji je po specifikacijama daleko bliži Core i3 modelima zbog činjenice da se radi o “dual core” procesoru sa četiri thread-a. Takođe, zajedničko sa Core i3 mu je i to što poseduje 3MB keš memorije i sličan takt od 2,3GHz. Jedina prednost na modele iz klase ispod je Turbo Boost tehnologija, zbog koje je Core i5 2410 u stanju da podigne takt na 2,9GHz u određenim situacijama. Određena ušteda je izvršena i na grafičkoj kartici koja nosi oznaku GeForce GT525M. Na svu sreću ovo je najslabiji model sa 96 Stream procesora i da se Dell odlučio na jedan korak ispod (GT520M), stvari nikako ne bi bile dobre.
Ipak, Dell se zadržao na pravom mestu, pa razlika između GT525M i GT550M nije velika i gotovo da je i nema uopšte. Sve mobilne verzije GeForce-a sa oznakama u rasponu od GT525M do GT550M (i GT555M ukoliko računamo Lenovo Y570), odnosno GF108. Ovaj GPU koji poseduje 96 Stream procesora i praktično jedina razlika između ovih grafičkih čipova je takt na kojim rade i u skladu sa tim koju će oznaku dobiti prateći specifikacije koje je propisala NVIDIA.
Ostatak konfiguracije je standardan i manje-više ćete slično naći i u svim ostalim modelima sa testa. Pod tim podrazumevamo 4GB DDR3 memorije, hard disk kapaciteta 500GB sa brzinom od 7200 obrtaja u minuti. WiFi i BlueTooth modul se takođe podrazumevaju i praktično svaki učesnik ovog testa ima ovaj tandem bežičnih konekcija.
U smislu dizajna i izrade, Dell XPS l502x je jedan od kvalitetnijih uređaja. Kombinacija aluminijuma i plastike, odnosno crne i sive boje možda nije nešto što će vam odmah zapasti za oko, ali brz obzira na to kada ga uzmete u ruku, njegova čvrstina definitivno uliva poverenje. Poklopac i površina na oko tastature su izrađeni od aluminijuma, a za sve ostalo se koristila mat crna plastika koja je pravo osveženje. Po otvaranju ćete naići na odličnu tastaturu koja je ubedljivo najčvršća od svih modela na testu i može se reći da ugibanja nema uopšte. Tačped je takođe izuzetno dobar i teško je naći bilo kakvu zamerku, osim možda to što je izostavljen numerički deo.
To je moralo biti učinjeno kako bi se ostavilo mesta za zvučnike, koje je potpisao JBL i koji predstavljaju 2.1 sistem. Pored dva zvučnika na gornjoj površini, ukoliko okrenete l502x, pronaći ćete niskotonac koji će vam omogućiti drastično bolji zvuk prilikom gledanja filmova i gledanja igara, ali i tokom konzumiranja bilo kog drugog multimedijalnog sadržaja. Ekran je sasvim prosečnog kvaliteta prikaza, s tim da je kod našeg primerka bilo malo više probijanja osvetljenja po ivicama. Naravno uglovi gledanja su prilično ograničeni, pogotovo po vertikali, ali to je nešto što se može reći za bilo koji drugi model sa testa. Treba imati u vidu da postoji i verzija sa FullHD ekranom mnogo boljih karakteristika sa, razume se, višom cenom.
Kada su konekcije u pitanju, kod ovog modela je većina smeštena na zadnjoj strani, tako da ćete tu naći USB 3.0, HDMI, Display Port, Ethernet kao i priključak za punjač. Duž desne stranice je smešten optički uređaj (DVD-RW), tri audio konektora (dva AUX-a i jedan MIC), kao i hibridni eSATA/USB 2.0 ulaz, dok se na levoj strani nalazi otvor za ventilaciju i jedan USB 3.0 port.
Tokom rada, l502x se pokazao kao prilično tih notebook sa odličnim zvučnim podsistemom, praktično i najboljim ukoliko govorimo o integrisanim zvučnicima u samo kućište laptopa. Tastatura je odlična, a isto važi i za tačped. Jedna od zamerki ide upućena Dell-u generalno, jer je kod oba modela operativni sistem odsutan, a uz to Dell nije isporučio disk sa drajverima, što povlači za sobom prilično zamarajuće preuzimanje istih putem zvaničnog “support” sajta. Dell N5110 je jedan od najpristupačnijih proizvoda sa testa, a predstavlja kombinaciju vrlo dobrog hardvera smeštenog u kućište srednje klase. Naravno, poređenje sa skupljim modelom iz iste kuće je neizbežno, jer su cene relativno slične, ali se jasno vidi kako uz jeftinije kućište postaje lakše smestiti snažniji hardver u računar i pritom i dalje imati nižu cenu.
Ovaj notebook ima interesantno rešenje zamenljivih površina poklopca, sa sistemom sličnim kao za zamenu maske na mobilnom telefonu. Uz svega par poteza možete skinuti gornju površinu i zameniti je nekom drugom bojom ili teksturom i time personalizovati vaš računar. Naravno, ovakva rešenja uvek povlače za sobom to da je veći deo računara izrađen od plastike, mada se za N5110 može reći da je kompletno izostavljen metal na bilo kojoj vidljivoj površini. Jednostavno, za razliku od l502x, ovde se ipak ne može reći da uliva isti osećaj čvrstine, jer prosto, gde god da se uhvatite dočekaće vas lakirana plastika.
Ukoliko vam deo sa plastičnom izradom nije problem, ostatak priče o N5110 je prilično pozitivan. Tastatura je prostorna i ugodna za kucanje, ne toliko čvrsta i otporna na ugibanje kao ona kod l502x, ali sasvim zadovoljavajuća. Tačpedom nismo oduševljeni, po našem mišljenju, ima boljih rešenja na ovom testu, ali to se prvenstveno odnosi na specifičan osećaj koji njegova površina pruža. Teško je objasniti, ali razlog leži u tome što je površina Synaptics tačpeda teksture koja se poklapa sa ostatkom računara, a to podrazumeva lakiranu plastiku koju smo ranije pomenuli. Zbog toga, iako je upotrebljen Synaptics tačped sa odličnim odzivom, previše glatka površina ne daje dovoljan “feedback” tokom rada. Takođe, tasteri su prilično duboki, pomalo mekani i nema distinktivnog “klik” zvuka što bi vam moglo zasmetati. Naravno, ovo je vrlo subjektivno i tehnički gledano Dell je odradio dobar posao.
Ekran je sličan onom koji smo videli kod l502x, uz jednu razliku, a to je da kod N5110 ima osetno manje “probijanja” osvetljenja, što omogućava daleko uniformnije osvetljenje tokom korišćenja monitora u mraku. Uglovi su manje-više standardni i tu nema mnogo priče. Zvučnici nisu brendirani, ali to nije sprečilo N5110 da bude prilično glasan uz očekivano manje niskih tonova, što je uobičajeno zbog nedostatka akustičnog prostora u kućištu laptopa. Treba pomenuti, da ukoliko N5110 stavite u krilo, zbog orijentacije zvučnika “na dole”, vrlo verovatno ćete ih prilično zagušiti.
Konekcije su gotovo iste kao one što ih nudi Dell l502x, s tim što je Display Port zamenjen D-Sub portom, ali je raspored drugačiji u određenoj meri. Na bočnim stranama se nalaze čitač kartica, eSATA/USB 2.0 kombo, USB 2.0 i HDMI na levoj stranici, kao i USB 3.0 i dva audio jack-a na desnoj. Očekivano, na strani sa manje konekcija je smešten i DVD-RW. Na pozadini se nalazi još i LAN, USB 3.0, VGA konektor i na kraju priključak za strujni adapter. Intel-ov WiFi modul i integrisani BlueTooth su standardni deo opreme za ovaj notebook.
Hardverski gledano, N5110 ima da ponudi više nego l502x, pre svega zbog osetno moćnijeg procesora, odnosno vrlo popularnog Core i7 2630QM, koji radi na nazivnom taktu od 2GHz u uz TurboBoost zna da “ode” i na 2,9GHz. Velika prednost u odnosu na Core i5 2410 koji se nalazi u drugom Dell-ovom uređaju je činjenica da je ovo četvorojezgarni procesor sa HT-om. Uz to dvostruko više keš memorije samo dodatno pravi razliku. Zanimljivo je i to da ovaj model prati i više RAM memorije, odnosno čak 6GB, kao i hard disk kapaciteta 640GB koji je, doduše, nešto sporiji (5400RPM).
Diskretna grafička karta je GeForce GT525M, identična je onoj iz l502x modela. Ovaj mobilni GeForce poseduje 96 Stream procesora, kao i 1GB GDDR3 memorije. Dell je odabrao da je podesi na frekvencije koje su na gornjoj granici onih koje je propisala NVIDIA. Naravno, performanse su zbog toga vrlo slične onim koje ima je GT540M, jer je razlika u taktu GPU-a svega 72MHz, dok je količina i frekvencija memorije identična i iznosi 1GB GDDR3 memorje podešene na 900MHz (efektivno 1800MHz).
Dell N5110 zaista ima šta da ponudi i pored toga što mu izrada nije u klasi “skupljeg brata”, ali se može pohvaliti izuzetnim hardverom koji je u stanju da se nosi i sa skupljim modelima. Za oko 620 evra, zaista ne treba cepidlačiti kada dobijate jako ozbiljan hardver, svakako je za očekivati da će negde biti napravljen po koji kompromis. Stižemo i do ASUS-ovog prilično avangardnog modela iz nove N55 serije koja pripada multimedijalnom tipu notebook-ova. Ova serija je postala posebno interesantna sa N53 modelima koji su imali fantastičnu aluminijumsku izradu i uz nekoliko nedostataka, poput prilično “mekane” tastature koja ih je delila od kompletnog uređaja. Iskreno, očekivali smo da će ASUS ići jednostavnijim putem, prostog ispravljanja nedostataka na postojećem modelu, ali je zapravo odluka pala na kompletno novi pristup.
ASUS N55 gotovo i da ne podseća na ranije modele svoje serije, već štrči sa potpuno novim i drugačijim izgledom za koji je zaslužan Dawid Lewis, dizajner Bang & Olufsen proizvoda, još od 1965. godine. Oni koji znaju kako izgledaju B&O proizvodi će lako povući paralelu zašto je onda i ovaj ASUS-ov laptop toliko drugačiji. Problem ovakvog rešenja leži u tome, što proizvod namenjen širokoj publici, sa ovoliko specifičnim dizajnom će teško biti dopadljiv svima. Bez dileme, ASUS nije štedeo na kvalitetu.
Od materijala za izradu N55-ice dominira plastika u kombinaciji “glossy” i mat završne obrade, uz metalnu “lajsnu” koja je smeštena duž ivica ekrana i koja je neočekivano velike debljine, pa osim estetske funkcije, dosta utiče i na čvrstinu uređaja. Vratimo se na crnu plastiku visokog sjaja koja prekriva gornju površinu poklopca računara. Istina, deluje jako atraktivno dok N55 stoji izložen na polici prodavnice, a još bolje na “press” slikama. Problem je što ta privlačnost nestaje nakon što ga par puta promuljate kroz ruke i dobijete magnet za otiske prstiju.
Istina, onima sa opsesivno kompulsivnim poremećajem koji budu hvatali notebook rukavicama, to vrlo verovatno neće smetati, ali postoji dobra šansa da određenim korisnicima hoće. Na svu sreću, unutrašnjost je u mat crnoj boji, sa gotovo gumiranom površinom na odmorištu za dlanove što je za svaku pohvalu. Tačped se gotovo utapa u ostatak površine, što izgleda prilično atraktivno i uz to zaista smo izuzetno zadovoljni njegovim kvalitetom. Bilo da se radi o tasterima ili površini, tačped je prosto izvanredan.
Tastatura je vizuelno gotovo identična onoj koju je imao N53, s tim što je ugibanje praktično eliminisano u potpunosti, pa je rad na njoj veoma ugodan, jer vam tasteri ne “beže” pod prstima. Čudan je izbor da se u okviru tastature smeste na levoj strani multimedijalni tasteri i u startu ćete ih često nehotice pritiskati, ali ćete se verovatno navići posle određenog vremena. Iznad tastature smeštena je velika aluminijumska mrežica koja krije zvučnike, očekivano potpisane od strane Bang & Olufsen-a sa kojima ASUS sarađuje duži vremenski period. Zvuk koji reprodukuju je veoma dobar, uz odsustvo niskih tonova. Ipak, tu “u igru” ulazi eksterni “subwoofer” veličine limenke, sa kojim ASUS N55SF postaje laptop sa najboljim zvučnim sistemom.
Ovo rešenje je izuzetno dobro ukoliko tražite dekstop replacement računar, koji ćete koristiti veći deo vremena na čvrstoj podlozi. Tada maleni niskotonac dolazi do izražaja, jer je veoma ubedljiv iako ne zahteva dodatno napajanje, a povezuje se putem posebnog konektora koji je namenjen isključivo njemu. Dodatna podešavanja kroz Sonic Master aplikaciju su omogućena, pa ćete biti u mogućnosti da zvuk “uštimujete” prema svom ukusu. Ekran je prilično dobar i pomalo se izdvaja od konkurencije po uglovima gledanja. U pitanju su nijanse, ali kada je ova klasa prenosnika u pitanju, samo nijanse ih i mogu razdvajati.
U pogledu priključaka, N55SF ima sve smešteno na bočnim stranama, osim čitača kartica koji se nalazi napred. Sa leve strane se nalaze dva USB 3.0, HDMI, Ethernet, VGA i priključak za punjač, dok je sa desne smešten optički uređaj (klasičan DVD-RW), dva USB 2.0 konektora i dva audio džeka (3,5mm), kao i jedan manji namenjen za dodatni sub-woofer (2,5mm). Kako je ovo model koji dotiče gornji cenovni limit koji smo postavili za potrebe ovog testa, očekivali smo i odličan hardver, a ASUS nije podbacio. Intel-ov Core i7 2630QM je očigledno najpopularniji “high end” mobilni procesor kod proizvođača, ali ujedno i jedan od najboljih. Ovaj model poseduje i 6GB RAM-a, kao i veliki hard disk kapaciteta 640GB sa brzinom od 5400RPM-a. Prisutni su i WiFi sa N standardom i BlueTooth, ali to je nešto što karakteriše i ostale modele.
Dopada nam se činjenica da se ASUS jedini odlučio na mobilni GeForce GT555 sa GF106 jezgrom koje poseduje svih 144 Stream procesora. Na ovaj način ASUS je sebi obezbedio 50% bolji GPU od ostalih samo na osnovu broja SP jedinica. Takt nije maksimalni propisani od strane NVIDIA-e, ali je sa 675MHz, veoma visok bez dileme. Intresantno, ASUS se odlučio na 2GB GDDR3 memorije, što je lošije rešenje od 1GB GDDR5 koje je implementirao Lenovo, ali i pored toga ASUS-ov GeForce iste oznake prednjači u performansama i smatramo da je Lenovo trebao da krene istim putem. Poslednji model na testu nosi potpis kompanije Toshiba, čiji modeli zaista ne menjaju drastično izgled kroz vreme i prosto Toshiba laptop gotovo uvek možete prepoznati na prvi pogled. Plastika je i dalje jedini materijal koji se koristio tokom izrade, ali u principu se može reći da je Sattelite L755 prilično čvrste konstrukcije. Crvena boja je zaista sveža promena, nako crno-sivih kombinacija, ali to nije baš dovoljno da se konkurecnija isprati, jer ovaj model deluje dosta jeftinije od ostatka sa testa, iako to u realnosti nije.
Pre svega, šarke koje drže displej nisu ulivale mnogo poverenja. Zvukovi i ugibanje tokom eksploatacije na terenu su prisutni i to nam se nije dopalo. Tastatura je prilično kratkog hoda i pomalo kruta, pa se ne može reći da je preterano prijatna za duže kucanje, dok je površina tačpeda zadovoljavajuće veličine i teksture, ali su tasteri prilično tvrdi.
Ekran ima priličnk skromne uglove gledanja, a to se posebno odnosi na vertikalni i iako ponovo naglašavamo da su razlike između testiranih modela vrlo male, Toshiba-in je, po našem mišljenju, najslabiji. Zvučnici su sasvim pristojni, mada se distorzija javlja prilikom pojačavanja na maksimum, što se nije desilo ni sa jednim drugim modelom na testu.
Konektivnost je slabija od konkurencije, a gotovo svi priključci su smešteni na bočnim stranicama osim “card reader-a” koji je smešten napred kao i kod dobrog dela drugih uređaja sa testa. Gotovo nam je neverovatno da je Toshiba kompletno izostavila USB 3.0 i eSATA kompatibilnost na ovom modelu. Na levoj stranici je smeštena većina portova, a to se odnosi na USB 2.0, LAN, VGA, HDMI i dva audio konektora od 3,5mm. Sa desne strane se nalazi optički uređaj, kao dva USB 2.0 i naponski ulaz.
Konfiguracija koja se nalazi u L755 je takođe nešto slabija, a podrazumeva Core i5 2410M procesor koji je prilično dobar, ali ispod performansi koje nudi Core 7 2630QM. Sa 4GB RAM memorije ćete biti savršeno zadovoljni ukoliko nemate potrebe za posebno velikom količinom RAM-a, odnosno ukoliko ste prosečan korisnik, dok će i HDD kapaciteta 640GB na 5400RPM biti odličan zbog velikog kapaciteta. Takođe, jedna od retkih prednosti Toshibe je činjenica da dolazi sa operativnim sistemom, Windows 7 Home Premium u 64bit verziji. Pored Intelovog integrisanog grafičkog akceleratora, prisutan je i GeForce GT525M, ali ovde ponovo nailazimo na iznenađenje. Pored toga što je ovo najslabiji model sa 96 Stream procesora, Toshiba je iz nekog razloga rešila na ga podesi na veoma nisku frekvenciju od svega 475MHz, dok isti model u Dell laptopovima radi na 600MHz. Kako je ostatak isti, odnosno 1GB GDDR3 memorije, jasno je da će Toshiba biti najslabija kada su u pitanju igre. Nije nam jasan razlog za ovaj potez, osim možda predostrožnosti Toshiba-e koja je smatrala da rashladni sistem L755-ice nije u stanju da ohladi GPU na punom taktu. Mi nismo primetili nikakve probleme na ovu temu, iako ventilator jeste bio nešto bučniji.
Na ovoj i narednoj stranici možete videti rezultate koje laptopovi ostvaruju. Poređenja radi, upotrebili smo i MSI GT683R model koji nije direktan predmet testa, imajući u vidu da izlazi iz cenovnog okvira, ali dobro ilustruje razliku u grafičkim performansama, budući da se u njemu nalazi GeForce GTX 560M.
Zaključak
Za kraj ostaje nekoliko zanimljivih stvari koje smo uspeli da primetimo tokom testiranja. Pre svega, današnji grafički akceleratori niže i srednje klase su prilično dobri i u rezoluciji 1366×768 koja je najzastupljenija među modelima u kojima se ove grafičke karte nalaze postižu potpuno korektne rezultate. Naravno i dalje izostaje mogućnost igranja na najvišim nivoima detalja u zahtevnijim igrama, ali to je očekivano. Ipak, igranje čak i zahtevnog Crysis Warhead-a na gamer podešavanjima dolazi u obzir na laptopovima koji upošljavaju GT555 karticu sa svih 144 SP-a.
Takođe, uticaj procesora na ove grafičke kartice je minimalan, pa se ne morate opterećivati procesorom ukoliko vam je mobilno igranje primarni interes, jer su za osnovne potrebe svi Sandy Bridge bazirani procesori više nego dobri. Sa druge strane, prilikom odabira vašeg novog laptopa obavezno dobro proverite specifikacije grafičkog podsistema, jer oznake kao što su GT525M, GT540M, GT555M ne trebaju da vas dovedu u situaciju da napravite ishitrenu odluku. Naime, kao što možete videti iz našeg iskustva, NVIDIA je proizvođačima očigledno dala odrešene ruke prilikom odabira čipova i taktova, a specifikacije nisu čvrste već prilično fleksibilne. Stoga možete dobiti nešto što niste očekivali, kao što je GT525M na vrlo niskim podešavanjima ili GT555M sa 50% manje Stream procesora. Jednostavno, dobro obratite pažnju na to što kupujete.
Zanimljivo je i to da te specifikacije možete komotno i sami korigovati u određenoj meri, a mislimo na taktove GPU-a koji možete overklokovati iz alata kao što je MSI Afterburner ili ASUS GPU Tweak. Toshiba nas je naterala da isprobamo, zbog činjenice da je spustila taktove na GT525M na izuzetno niskih 475MHz, a bili smo prilično sigurni da sam čip nije toliko loš primerak. Naravno, tako je i bilo, pa smo takt GPU-a podigli na 600MHz i uz apsolutnu stabilnost nakon višesatnog testiranja došli do zaključka da je sam čip od starta bio u stanju da radi na predviđenom taktu.
Od modela koji su nam se posebno dopali su ASUS N55SF-SX192 za one koji vole odličan kvalitet izrade i snažan hardver, a nešto viša cena i sjajna površina im ne predstavlja problem. Pored njega i Lenovo Y570 bez obzira na model, koji je, istina, išao linijom manjeg otpora i izabrao slabiji GPU za karticu čija oznaka sugeriše nešto bolje performanse, ali je i pored toga jedan od modela koji nam se najviše dopao po odnosu cena/performanse. Ukoliko možete da im “oprostite” taj mali nesporazum, onda je Y570 odličan izbor.
Zahvaljujemo se kompanijama Gigatron, PiN Computers i MSI na ustupljenim notebook računarima za potrebe testa.
