Redmi Note 10 test - AMOLED i u ovom segmentu

Redmi Note 10 je stigao a jedan od najbolje prodavanih telefona kod nas prošle godine svakako je bio Redmi Note 9. Sa cenom od 25.000 dinara malo ko je mogao da kaže da ima bolji hardver za uložen novac. Solidne dimenzije ekrana, Helio G85 čipset, dobre kamere, dva dana autonomije i taman dovoljno memorije za prosečne korisnike. Nakon jednog takvog telefona, njegov naslednik nema nimalo jednostavan zadatak, jer korisnici očekuju više i bolje, uglavnom za manje ili isti novac.

Redmi Note 10 kao i Redmi Note 10 Pro model uvodi jednu veliku novinu u ovaj cenovni segment, a to je AMOLED ekran, tačka razdvajanja žita od kukolja, asova od prosečnih, premijum segmenta od niže klase.

Za razliku od Pro modela, ovde nema visoke stope osvežavanja, što bi realno bio domen naučne fantastike, ali je tu dobar Super AMOLED ekran fine svetline i performansi.

Dijagonala od 6,43 inča zaista ne pravi neku razliku u dimenzijama u odnosu na Pro model koji je tek 4 milimetra duži i za dlaku širi od obične verzije, ali cilja na kupce koji žele nešto kompaktniji telefon. Ono Pro u nazivu ne označava mnogo veće dimenzije, ni nešto veću bateriju, ali označava bolji ekran, snažniji čipset, staklena leđa, bolju glavnu kameru i desetak hiljada dinara višu cenu. 

Dizajn, specifikacije

Unapređenja u odnosu na prošlogodišnji model ima na svakom koraku. Potpuno novi dizajnerski identitet pleni svojim modernim linijama, kako kućišta kamera, tako i oblinama prednje strane. Elegantno prelamanje svetlosti zadnje strane je dopadljivo i neupadljivo, igrajući na ivici poslovne elegancije i modernih trendova.

Iako je potpuno plastično, kućište ostavlja jako dobar utisak. Čvrsto je i kompaktno, bez savijanja i neželjenih zvukova pod pritiskom. Izgled je gotovo identičan Pro modelu, sa malo drugačijim kućištem kamera. Kod Pro modela, kućište kamera je stepenasto, sa dva dela koji štrče van leđa, dok je kod Note 10 modela samo jedan izbačeni deo u ravni sa kućištem.

Naravno, drugi sistem kamera znači i nešto drugačiji izgled, pa glavna kamera na Note 10 nema onaj srebrni prsten karakterističan za 108 MP senzor kod Pro modela, već je on nešto mirniji, sa bojama bliskim ostatku kućišta. 

Ekran je takođe zaobljen i prati oblik kućišta, kao i kod Pro modela, poseduje istu rezoluciju, samo što je za nijansu manji, što rezultuje malo većom gustinom od 409 piksela po inču naspram 395. Svetlina ekrana je dobra i omogućava fin prikaz osim pri veoma jakom Suncu, kada refleksija ume da zasmeta, što se dešava i najboljim modelima. Tu je i režim za rad na Suncu, koji znatno pojačava svetlinu, omogućavajući rad u jako svetlom okruženju prijatnijim.  

Zadnja strana je kao i ram plastična, ali to nemojte uzimati za zlo, jer je velika šansa da nećete primetiti, sve i da imate Note 10 Pro sa staklenim leđima pored njega. Kada na to dodate i futrolu koja dolazi u paketu, a čije korišćenje zbog osetljivih površina savetujemo, postaje potpuno nebitno koji je materijal korišćen za leđa telefona.

Ekran, s druge strane poseduje Gorilla Glass premaz treće generacije koji će biti dovoljan za neutralizaciju sitnih ogrebotina, a interesantno je da Note 10 ne dolazi sa fabričkom zaštitnom folijom, koja će vam izbiti bar dodatnu crvenu iz džepa. 
 
Svi ostali elementi su raspoređeni kao i kod Pro modela. Donja strana telefona nosi USB-C 2.0 port, mikrofon i zvučnik, dok se na gornjoj strani nalaze parnjaci mikrofona i zvučnika, 3,5 mm audio džek i IC port. Levo je slot za dve SIM kartice i zasebni microSD, dok su sa suprotne strane power taster koji radi kao senzor otiska prsta i klackalica za kontrolu jačine zvuka. Nema onog udubljenja za senzor otiska, već je on u ravni sa kućištem i blago zaobljen, ali podržava aktivnu i pasivnu detekciju, pa ga možete podesiti da se aktivira tek kada ga pritisnete. 

Stereo zvučnici na gornjoj strani emituju zvuk kroz slušalicu i otvore iznad nje, tako da se zvuk pored leve i desne strane emituje i direktno ka vama, čineći ugođaj odličnim kada igrate igre ili gledate filmove/YouTube, jer se deo zvuka emituje direktno ka vama. Za slučaj da više volite slušalice Xiaomi je odlučio da ostavi 3,5 mm džek, zajedno sa FM radio tjunerom, koji je itekako korisni dodatak za korisnike koji često putuju prevozom.  

Procesor

MediaTek Helio G85 sa Note 9 unapređen je na snažniji Snapdragon 678 koji ima dva Kryo 460 Gold jezgra na 2,2 GHz i šest Kryo 460 jezgara na 1,7 GHz. Za grafički podsistem se brine Adreno 612, dok sistem na raspolaganju ima verzije sa 4 i 6, odnosno 64 i 128 GB memorije.

Niski taktovi brzih jezgara smeštaju performanse ovog čipseta ispod Snapdragon 732G i 720 čipsetova, odnosno malo iznad Dimensity 800U koji smo videli u Redmi Note 9T i Snapdragon 662 čipseta poput onog u Motorola G9 Play telefonu.

Na žalost, Snapdragon 678 ima osetno slabiju grafiku u odnosu na Adreno 618 koji krasi Snapdragon 732G u Pro modelu, a to znači i duplo gore performanse u igrama i drugim grafički zahtevnim aplikacijama. Naravno, daleko od toga da ovo znači da moderne igre nisu igrive na ovom telefonu, ali nemojte očekivati čuda, jer je Xiaomi ipak morao negde da uštedi kako bi cenu ovog telefona održao na jako niskom nivou. 

Baterija od 5000 mAh manja je od one na Pro modelu taman za onoliko koliko je ovaj telefon fizički manji od jačeg brata. Kao što smo navikli od telefona ove cenovne klase, baterija ovde igra primat nad drugim elementima, pa je dvodnevna autonomija potpuno realni scenario korišćenja.

Punjač koji dolazi u paketu isti je kao i kod Pro modela, 33W i puni telefon do 50% za manje od pola sata, dok bateriju na 100% možete očekivati nakon sat i 15 minuta, što je dobar rezultat.  

MIUI 12 – Android 11

Android 11 koristi MIUI 12 korisnički interfejs, koji je dobro poznat korisnicima još iz doba menjanja ROM-ova na telefonima pre desetak godina. Ovo je jedan od prvih telefona, pored Mi 11 serije koji dolazi sa najsvežijom verzijom ovog GUI-ja. Novine su deo sa obaveštenjima, koji kao kod iPhone povlačenjem na levoj strani ekrana poziva obaveštenja, dok desna strana otvara novi Kontrolni centar sa prečicama.

Kontrolni centar sadrži malo drugačije prečice, sa uveličane četiri kartice za WiFi, mobilne podatke, Bluetooth i LED lampicu, dok je ostatak izlistan ispod. Ako još uvek niste za ovako velike promene, tu je uvek opcija vraćanja na poznatiju kombinaciju obaveštenja i prečica.

Naravno, tu je veliki broj tema koje su kao i uvek bile bitan deo MIUI-ja. Ne treba zaboraviti ni reklame gde god se za njima ukaže prilika, na primer prilikom svake provere aplikacija, kao i uvek dosadno čekanje po 5 ili 10 sekundi na potvrdu bitne promene, kao da imate tri i po godine, pa moraju mama i tata da potvrde sve što hoćete da uradite na telefonu.  

Home ekran nije doživeo prevelike izmene, a moguće je birati sistem navigacije-tastere ili gestove, kao i fioku sa aplikacijama ili bez nje. Sa leve strane je smešten Google Discover ekran, poslednje korišćene aplikacije se pozivaju kao kartice po dve u redu, a malim držanjem jedne od njih se dobijaju dostupne opcije poput odabira jedne za deljeni ekran, zaključavanje ili specifičnih podešavanja same aplikacije.

Podešavanja su ostala u klasičnom MIUI stilu, sa velikim razmakom između opcija, i najbitnijim informacijama smeštenim u About sekciji. Interesantna je animacija vezana za memoriju koja se ponaša kao kvadrat pun vode, čija površina odgovara zauzeću ukupnog prostora, i koja se pomera kako pomerate telefon. Android 11 je u Developers režimu doneo podršku za prikaz brzine osvežavanja ekrana, poput čuvenog Fraps-a koji smo koristili u igrama, a koji vam jednostavno može pokazati kada ekran radi na svom maksimumu, a kada obara brzinu osvežavanja kako bi uštedeo bateriju na sadržaju koji nema smisla prikazivati brže od 60 Hz. 

Podešavanja ekrana omogućavaju tamni i svetli prikaz na nivou aplikacije, a tu su i šeme prikaza boja i čitanja za specifične situacije i prilagođavanje prikaza. Opcije odabira brzine osvežavanja su nazvane High i Standard, a nema mogućnosti forsiranja 120 Hz. 

Aplikacija kamere nije pretrpela velike izmene. Glavna podešavanja pozivaju se klikom na hamburger ikonicu u gornjem desnom uglu u zavisnosti od toga u kom režimu se nalazite. Odatle se poziva i makro kamera, a podešavaju se rezolucija i odnos stranica. Ostale opcije se nelaze u Settings, a biranje režima je dostupno preko slajdera u donjem delu ekrana, kao što je to Apple smislio sa svojim iPhone pre mnogo godina. 

Teme, pozadine, ikonice, sve su to stvari koje su na raspolaganju korisnicima koji koriste MIUI, a izbor je bukvalno beskonačan sa novim sadržajem koji se dodaje na dnevnom nivou. Naravno, popularni tamni režim, feature koji je sa sobom doneo Android 10 kao standardnu opciju, prisutan je i ovde, na Android 11, sa mogućnostima podešavanja za svaku aplikaciju posebno. 

Prilagođavanja se dalje nastavljaju na veličinu fonta, prikaza i ikonica a koje je moguće menjati u nekoliko različitih koraka, čime se i najzahtevnijim korisnicima omogućava da prilagode prikaz prema svojim željama. 

Game Turbo i Second space režimi za igre i za odvajanje i bezbednost podataka su došli sa MIUI 12, a tu je i opcija floating Windows koja omogućava prikaz “lebdećeg” prozora na bilo kojoj površini. Moguće je koristiti ovu opciju samo sa jednom aplikacijom. Naravno tu je i prikaz rada baterije sa režimima za uštedu baterije, te statistici potrošnje, dužini punjenja i slično. 

Stvar koju smo primetili tokom testiranja je bag sa opcijom korišćenja telefona jednom rukom. Naime, dok nam je telefon bio na srpskom jeziku, kad bismo pritisnuli ovu opciju, samo bismo se vratili u prethodni meni, dok je sve u redu kada je jezik na telefonu engleski. Potpuno bizarno.

Kamere

Sistem kamera Redmi Note 10 je jedini deo telefona koji nije doživeo nikakvo unapređenje u odnosu na prethodnu generaciju, čak naprotiv. Sistem kamera je identičan kao na pomenutom Redmi Note 9, sa napomenom da je makro kamera izgubila autofokus, jedan od najbitnijih elemenata dobre makro kamere. 

U prevodu to znači glavna kamera od 48 MP od 26 mm sa f/1.8 otvorom blende i 0,8 µm pikselima koji koriste QB tehnologiju, i PDAF sistem fokusiranja. Dopunjava je identična ultraširoka kao na Note 10 Pro i Note 9 modelima – 8 MP f/2.2 sa uglom od 118 stepeni, zatim slede 2 MP makro bez AF i 2 MP senzor dubine sa blendom od f/2.4.  

Kako smo o glavnoj kameri pisali više puta i više puta se provlačila po raznim telefonima, nema prevelikog razloga ponavljati se. Po danu su slike jako dobre, detaljne i dovoljno oštre i za dve klase iznad one kojoj Redmi pripada. Jedina mana kamere je nešto slabija redukcija šuma, koji je posebno izražen kada slikate unutra. Dinamika kadra je na visokom nivou, pokrivajući jako osvetljene delove kadra i elemente zaklonjene senkama, što je za telefon ove cenovne klase impresivno. Boje su dobre i žive, pa slike izgledaju malo atraktivnije nego realnost, ali ne toliko da bi to smetalo.  

Aplikacija kamere, pored širokougaone opcije, kao i na Note 10 Pro, nudi 2x zum, koji, u nedostatku posebnog sočiva emulira glavna kamera. Kako je u pitanju digitalno uveličanje nemojte se previše nadati visokom kvalitetu, ali za momente kada vam je bitno da nešto malo uveličate – poslužiće. 

Širokougaona kamera je kao na Note 10 Pro iznenađujuće dobra. Slike su dovoljno oštre na sredini, malo mekše ka uglovima, sa nešto toplijim prikazom boja i korektnom dinamikom kadra. Sasvim dobar komplement kada vam ne staje sve u kadar, iako kadar nije mnogo širi od glavne kamere. 

Makro kamera je izgubila onu divnu opciju autofokusa, koja je toliko bitna kod ove kamere da pravi razliku između prosečnih i odličnih fotografija. Dodajte tome i rezoluciju od 1600×1200 piksela, i jasno vam je da tu neće biti nekih spektakularnih detalja. Sa dosta svetla, slike su korektne, ali nemojte se nadati visokom kvalitetu, pre svega zbog fizičkih ograničenja senzora i količine detalja koje on može da zabeleži. 

Selfi kamera je prilično dobra, sa dobrim bojama i dovoljno detalja kada imate dobro osvetljenje. Tu je i portretni režim, koji će poslužiti, ali treba imati na umu ograničenja softverskog određivanja subjekta i pozadine. Ukratko, kamera je jako dobra, posebno kada se u jednačinu ubaci cenovni rang kojem pripada. Selfi kamera na Pro modelu je bolja po pitanju kontrasta i detalja, posebno u situacijama kada je izvor svetla iza vas ili dovoljno blizu da zbuni senzor po pitanju osvetljenja kadra. Ništa strašno, ali treba imati na umu. 

Izazovni svetlosni uslovi muče senzore na našim kamerama u svakom pogledu. Ipak, boje i kontrast su dobri na glavnom senzoru, sa fantastičnim noćnim režimom koji pravi neverovatnu razliku za svega par trenutaka duže u odnosu na regularni režim fotografisanja. Svi mutni delovi, nedefinisane teksture koje muti algoritam za otklanjanje šuma postaju jasni, bistri i detaljni prelaskom na noćni režim.

Prosto, nikada nismo videli toliko veliku razliku aktiviranjem noćnog režima, pa je topla preporuka da uvek koristite njega kada slikate po slabijem svetlu, jer je razlika nebo i zemlja, bez preterivanja, uostalom, vidite i sami. 

Širokougaona kamera se ne snalazi preterano dobro po mraku, posebno kada je poredite sa glavnom kamerom i kada dodate činjenicu da za nju ne postoji noćni režim. Dakle, ako ne morate da je koristite – nemojte. 

Kao i kod Note 10 Pro, 4K snimci nemaju EIS, koji je dostupan samo u 1080p u 30 fps, i razlika je evidentna. Dobri i detaljni 4K snimci su samo oni u kojima ste apsolutno mirni, sa bojama koje su blago isprane, i nešto užom dinamikom kadra.

FullHD video je prilično dobar sa elektronskom stabilizacijom koja odličan posao radi na obe kamere. Na ultraširokom sočivu, očekivano stabilizacija radi bolje, omogućavajući jako dobre snimke iz ruke, ako vam ne smeta nešto više šuma na uniformnim delovima kadra. Zato je za pametno korišćenje ovih kamera potrebno malo razmisliti o onome što snimate pre samog snimanja.

Za snimke u kojima se nećete mnogo kretati 4K u 30 ili 60 fps, u zavisnosti od dinamike onoga što snimate je sasvim dobar izbor. Ako se krećete, fullHD u 30 fps je ono što vam treba, dok će za neke još brže scena sa dosta jurnjave najbolje rezultate dati 1080p u 30 fps na širokougaonoj kameri. 

Utisci

Xiaomi je proizvođač koji u ovom trenutku najverovatnije ima najbogatiju ponudu telefona i najveću dinamiku predstavljanja novih modela na svetu. Redmi Note 10 nema pravu konkurenciju osim svog prethodnika, jer u cenovnoj kategoriji u kojoj se nalazi slične performanse daje samo 5.000 dinara skuplji Poco X3 NFC, koji pored NFC-a ima i ekran na 120 Hz i nešto bolju autonomiju veće baterije.

A za par hiljada dinara više stižemo do Pro modela. Dakle, male razlike u malom cenovnom rasponu znači slatke muke za potencijalne kupce. Redmi Note 10 za razliku od Pro modela nema pravu konkurenciju osim svog prethodnika od koga je realno bolji u svakom pogledu osim makro kamere, koju tek poneko koristi s vremena na vreme. 

Nedostatak NFC-a će možda osetiti oni koji vole da se hvale da umeju da plaćaju pametnim telefonom, ali realno nije neki nedostatak zbog kojeg ćete se odlučiti za drugi telefon. Ako imate 25.000 dinara, teško da možemo da smislimo pametniji način da ih uložite osim u Redmi Note 10, koji će definitivno biti ozbiljan trn u oku konkurenciji.