Kako su Huawei i Xiaomi iznenadili SAD ogromnim napretkom u tehnologiji čipova

Još 2019. godine Vašington je uveo oštra ograničenja: Huawei je stavljen na listu entiteta američkog Ministarstva trgovine, što je značilo da pristup američkoj tehnologiji više nije moguć bez posebne dozvole. Zabrana je dodatno pooštrena u oktobru 2022. i dopunjena 2023. godine, kada su uvedene kontrole izvoza naprednih računarskih čipova i alata za proizvodnju poluprovodnika namenjenih Kini. Ovaj potez je preko noći promenio globalni lanac snabdevanja.

Već 2020. godine pravilo o stranom direktnom proizvodu prošireno je tako da su čak i čipovi proizvedeni van SAD, ali uz korišćenje američkih alata, zahtevali posebnu licencu za Huawei. To je nateralo kineske fabrike da se preusmere na kompleksne DUV višestruke litografske tehnike kao teže, zaobilazno rešenje.

Huawei i Xiaomi predvode trku u čipovima

Umesto zastoja, Kina je odlučila da uloži ogromna sredstva u fabrike čipova, dizajnerska prava i obuku stručnjaka. Ova ulaganja nisu srušila TSMC ili Samsung u trci za osvajanjem 3–5 nm procesora, ali jesu značajno smanjila tehnološki jaz u određenim oblastima.

Huawei je posebno iznenadio povratkom u vrhunski segment telefona sa modelom Mate 60 Pro. Njegov Kirin 9000S procesor analiziran je kao čip proizveden u SMIC fabrici uz pomoć naprednog „N+2“ procesu, a koji je zapravo verzija napredne 7 nm tehnologije, domaće rešenje nastalo i bez EUV litografije. Xiaomi sa druge strane i dalje koristi vodeće fabrike za aplikativne procesore, ali je u tišini razvio sopstveni silicijum za ključne komponente. Njegovi čipovi Surge C1 za obradu slike i Surge P1/G1 za upravljanje baterijom i napajanjem već se koriste u premijum modelima, optimizujući punjenje, termalne performanse i rad kamera.

Gizmochina

Pored toga, Peking je usmerio resurse na razvoj RISC-V arhitekture, otvorenog instrukcijskog koda koji ne zavisi od licenci. Postoje izveštaji da kineske vlasti podstiču masovnu primenu RISC-V standarda, što je direktna protivteža dominaciji ARM i x86 arhitektura. Otvorenost i odsustvo plaćanja za korišćenje, dodatno ubrzavaju širenje RISC-V u akademskim krugovima i startap kompanijama.

Ovi pomaci izazvali su zabrinutost u Vašingtonu. Američki zvaničnici i analitičari upozoravaju da bi Kina, ako uspe da savlada napredne tehnologije proizvodnje procesora bez pomoći stranih tehnologija, mogla značajno da promeni stratešku ravnotežu: od AI akceleratora do kritične infrastrukture.

Mere iz 2019. i kontrole iz 2022/2023. upravo su imale cilj da uspore takav razvoj, ali povratak Huawei-a i ulaganja u čitav ekosistem (od pakovanja čipova do RISC-V softverskih paketa) pokazuju da su se uvedene sankcije vratile SAD-u kao bumerang.

Ipak, borba za tehnološki primat i dominaciju je daleko od završene. Kina se i dalje suočava sa izazovima poput prinosa u proizvodnji, pristupa opremi i problema skaliranja, dok američki saveznici i dalje imaju ogromne prednosti u alatima, EDA softveru i najsavremenijim fabrikama. Ali najnoviji potezi Huawei-a i Xiaomi-a prevazilaze obične korporativne uspehe, oni su zapravo simbol šire transformacije. Za SAD, lekcija je jasna: prošla dominacija nije strategija. Za Kinu, zadatak je da nužnost pretvori u nezavisnost, a nezavisnost u globalno vođstvo, piše Glass Almanac.