Nvidia porasla za 200 milijardi dolara u 24h

Uspešni poslovni rezultati se jako brzo reflektuju na berzu, a kompanija Nvidia je pravi primer za to. Za samo 24h njihova tržišna vrednost je porasla za neverovatnih 198 milijardi dolara, gurajući ih do 950 milijardi.

Ovim tempom Nvidia bi mogla veoma brzo da stigne do „Kluba bilionera“ u kojem se trenutno nalaze Apple, Microsoft, Amazon i Alphabet. Poređenja radi, Nvidia je za 24 porasla za više od pune vrednosti tehnoloških giganata kao što su Qualcomm, Intel ili AMD. Intel vredi 113 milijardi, AMD 192, a Qualcomm „samo“ 114.

Od marta meseca ove godine, deonice ove kompanije porasle su za 160%, a samo 25 maja, vrednost kompanije je porasla za 183,8 milijardi. Rekord dnevnog rasta drži kompanija Amazon koja je 4. februara 2022. godine porasla za 191,3 milijarde dolara, dok je na drugom mestu Apple sa 190,9 milijardi rasta 10. novembra 2022. godine.

Veštačka inteligencija na Nvidia čipovima

Za razliku od gore pomenutih kompanija, Nvidia nije ime koje je poznato u svakom domaćinstvu. Oni ne proizvode potrošačke uređaje i ne pružaju internet usluge koje ljudi svakodnevno koriste. Međutim, njihovi čipovi su postali nezamenljivi, ne samo u grafičkim kartama, već i u automobilima, robotima i data centrima. Veštačka inteligencija je odigrala veliku ulogu u njihovom rastu, jer su Nvidia procesori ključni za popularne chat botove kao što je ChatGPT.

Prvi veliki uspeh kompanije Nvidia van video igara bilo je rudarenje kriptovaluta, gde su se GPU-ovi takođe pokazali nezamenjivim. Nvidia je nadmašila Intel u tržišnoj vrednosti u 2020. dok su cene kriptovaluta porasle, a njene akcije su nastavile da rastu do prethodnog rekorda od skoro 330 dolara po akciji krajem 2021.

Kada je nastupila „kripto zima“ prošle godine, akcije kompanije Nvidia su doživele krah, pre nego što je talas veštačke inteligencije ponovo podstakao entuzijazam kod investitora poslednjih meseci.

Pomama za veštačkom inteligencijom je takođe naterala investitore da zaborave još jedan Nvidia neuspeh. Usred pandemije, CEO kompanije Nvidia Jen Sen Huang je napravio jedan od svojih najhrabrijih poteza, želeći da od SoftBank Group kupi britansku kompaniju za dizajn čipova ARM u ugovoru koji je u to vreme procenjen na otprilike 40 milijardi dolara. Ugovor je ipak raskinut prošle godine nakon što su se rivali usprotivili da bi Nvidia kupovinom ARM-a postala monopolista.

Svi hoće veštačku inteligenciju

Analitičari kažu da bum veštačke inteligencije obećava mnogo veće i trajnije prihode za kompaniju Nvidia od kriptovaluta, piše The Wall Street Journal. Kompanija trenutno nema konkurenta koji bi joj mogao parirati u svojoj širini čipova i softvera za računarski intenzivne zahteve generativne AI. Analitičari UBS-a procenjuju da je za razvoj OpenAI ChatGPT-a, prvog velikog generativnog AI sistema koji će biti široko dostupan, potrebno oko 10.000 Nvidia GPU-a.

Ono što je drugačije u vezi sa generativnom veštačkom inteligencijom je to što postoje jasne upotrebe tehnologije dok kompanije traže načine da iskoriste njene mogućnosti.

Pomama za veštačkom inteligencijom podstiče entuzijazam investitora i u drugim kompanijama za proizvodnju čipova. Akcije kompanije Marvell Technology, koja proizvodi čipove za mreže i skladištenje podataka, porasle su u petak za 30% nakon što je menadžment rekao da će se prihodi od veštačke inteligencije udvostručiti u tekućoj fiskalnoj godini.

Shutterstock

Dok se trka u naoružanju sa veštačkom inteligencijom zahuktava između kompanija uključujući Amazon, Microsoft i Alphabet, Huang je u sredu opisao tranziciju računara u toku kao „iPhone trenutak“, misleći na brzi rast pametnih telefona nakon što je Apple lansirao svoj prvi iPhone 2007. godine. On je dodao da se data centri rekonstruišu kako bi bili bolji za AI, koristeći prednosti Nvidia čipova i softvera.

Potražnja za Nvidia čipovima je u poslednje vreme toliko velika da je problem postao lanac snabdevanja koji se trudio da održi korak. CFO kompanije Nvidia je izjavio u sredu da je kompanija obezbedila “znatno veće” zalihe čipova za drugu polovinu godine.

Nvidia je dizajner, ali nije proizvođač čipova

Nvidia dizajnira, ali ne pravi sopstvene čipove. Kompanija je od samog početka prihvatila poslovni model koji je produžio proizvodnju za ugovorene proizvođače čipova, uključujući najveću svetsku kompaniju Taivan Semiconductor Manufacturing.

Promena u računarskom okruženju mogla bi da predstavlja izazove za Intel, dominantnog dobavljača CPU-a za data centre koji čine okosnicu korporativnih mreža i interneta. Intel, čije su akcije pale za više od 5% u četvrtak, ulaže sopstvene napore da zadovolji potražnju za veštačkom inteligencijom, uključujući specijalizovane AI čipove i nove CPU koji bolje obrađuju AI proračune.

AI je postala bojno polje u tehnološkom ratu koji se vodi između SAD-a i Kine. Najvećć kineski istraživački institut za nuklearno oružje kupio je Nvidia čipove, između ostalog, uprkos tome što je 1997. godine bio na crnoj listi za izvoz u SAD.

Prošle godine, Bajdenova administracija je nametnula nove uslove za licenciranje na isporuke nekih od najnaprednijih Nvidia čipova u Kinu, što je kompaniju koštalo stotine miliona dolara. Od tada, Nvidia je počela da nudi alternativni novi čip za grafičku obradu sa promenjenim specifikacijama koje omogućavaju njegov izvoz u Kinu.