Lenovo Legion Go recenzija – Gaming PC u vašim rukama

Gaming je odavno prešao iz domena zabave u gigantsku industriju koja poslednjih godina pravi više para od filmske i muzičke zajedno. Zaista neverovatan podatak, ali koji ilustruje koliko je gaming postao zlatna koka i nešto oko čega se mnogi bore za svoj deo kolača.

Najviše para je naravno u softveru, ali su i kompanije koje se bave hardverom itekako motivisane da ponude nešto novo kako bi gamerima omogućili da u igrama uživaju na pravi način, pa i u svakoj prilici kada za njih imaju vremena. Važnost ovog segmenta je tolika da mnoge od svima nam poznatih kompanija imaju i svoje brendove i čitave serije proizvoda posvećene isključivo gamingu.

Jedna od njih je naravno i Lenovo, koji se kroz svoje Legion proizvode obraća upravo ovoj publici. Mnoge od njih ste mogli da vidite i u našim recenzijama, pogotovo desktop računare, laptopove i monitore, od kojih smo već navikli na prepoznatljiv dizajn i odgovarajuće performanse, a ovog puta nam se na testu našlo nešto još zanimljivije i neobičnije.

U pitanju je Lenovo Legion Go, ručna gaming konzola koja na prvi pogled podseća na Steam Deck koji smo vam takođe predstavili, Asus ROG Ally i slične proizvode koji ciljaju da omoguće PC gaming, ali u prenosnom formatu. Legion Go ima određenih prednosti u odnosu na konkurente, naravno i uz neke mane ili ograničenja, ali je u pitanju uređaj koji zbog svojih specifičnosti može biti i više od gaming konzole. No, da vidimo mi o čemu se zapravo radi.

Lenovo Legion Go – Dizajn, kontroleri

Poput Steam Deck-a, Legion Go je naizgled poveća ručna konzola sa ekranom i kontrolerima integrisanim u jedan monolitan uređaj. Tu je doduše veći ekran, 8.8” u odnosu na 7.4” kod Steam Deck-a u novoj OLED verziji, što je dobrodošlo, ali i solidno veća težina, 854g naspram 640g, koju ćete osetiti u ruci, pogotovo ako duže igrate.

Doduše, za razliku od oba pomenuta konkurenta koje morate držati u ruci, Legion Go ne morate, jer je kontrolere sa leve i desne strane moguće odvojiti i koristiti bežično, a na samom uređaju izvući vrlo robustno postolje sa zadnje strane i postaviti ga da stoji na stolu. Ovo korišćenje čini znatno fleksibilnijim, tim pre što je na dva USB Type-C porta moguće povezati i eksterni monitor i periferije, ili dodatni kontroler i igrati sa prijateljima na većem ekranu.

Kad pominjemo kontrolere, s obzirom da je u pitanju PC oni su praktično u XBOX stilu, sa levim analognim stikom iznad klasičnog D-Pada i desnim ispod četiri tastera obeleženih sa A, B, X i Y. Na vrhu oba kontrolera su tu i po jedan taster i analogni trigger.

Menu i View tasteri za pristup opcijama se nalaze na levom kontroleru, dok je na desnom tu minijaturni touchpad, koji će dobro doći kada vam baš zatreba miš, a zatrebaće, i pored toga što je većinu stvari moguće obaviti putem kontrolera, ili ekrana osetljivog na dodir. Ipak je Windows u pitanju, sa svojim povremenim bubicama.

Pri vrhu oba kontrolera su tu i dva tastera, levi za pozivanje liste igara u okviru Legion Space aplikacije koja služi kao svojevrsni user interface konzole i desni koji poziva meni sa podešavanjima rezolucije i osvežavanja, performansi, kontrolera i sl. Ovaj meni je vrlo koristan, jer je zbog prirode konzole često potrebno promeniti rezoluciju u hodu ili mod između štedljivog i maksimalnih performansi.

Takođe, levi taster ima i dodatne funkcije u kombinaciji sa tasterima kontrolera, pa je npr. moguće pozvati tastaturu na ekranu kada ga pritisnete zajedno sa B, promeniti mod rada sa Y, aktivirati CTRL-ALT-DEL sa X ili uhvatiti screenshot sa A.

Uz sve ovo, tu je još 5 programabilnih tastera koji se nalaze sa zadnje i bočnih strana, Y1, Y2 i Y3 i M1 i M2. Njihovu funkciju je moguće mapirati po želji, što će itekako dobro doći, pogotovo ako želite da igrate igru koja zahteva neki od tastera koji vam bez tastature nisu dostupni.

FPS mod, kontrole u praksi

Možda i najbolja stvar koju donosi Legion Go u pogledu kontrolera je opcija da desni prebacite u mouse mod, kada on postaje pravi miš i omogućuje daleko udobnije igranje FPS igara, makar za nas koji smo navikli na miš i tastaturu. Kontroler se zapravo odvoji od konzole i postavi u bazu sa teflonskom podlogom sa kojom praktično postaje vertikalni miš.

Na dnu kontrolera je tu taster za prebacivanje moda, kao i optički senzor od 1800dpi čiju je osetljivost moguće menjati u par koraka. Udobnost u mouse modu je korektna, iako će vam desna palica praktično biti u šaci, ali je nakon malog navikavanja dostupnost tastera, pa čak i skrol točkića koji se u tom slučaju nalazi kod palca sasvim ok.

Za ljubitelje vožnji, tu je i žiroskopska kontrola kojoj je moguće dodeliti funkciju leve ili desne analogne palice, kako biste upravljali naginjanjem konzole, ali nas njena praktična upotrebljivost i nije oduševila, za razliku od mouse moda.

Što se iskustva korišćenja kontrolera tiče, oblik i veličina su takvi da su udobnost i ergonomija na vrlo pristojnom nivou kada se koriste u gamepad modu, pogotovo kada kontrolere odvojite od konzole. S obzirom da je najveći deo mase u centralnom delu, kontroleri su zapravo vrlo lagani, iako u sebi poseduju baterije koje im omogućuju bežični rad, a dopunjuju se kada su “parkirani” na uređaj.

Poleđina kontrolera je teksturirana, što omogućuje solidno čvrst hvat i sprečava klizanje. Podržana je i vibracija koju je moguće podesiti u tri nivoa, ali nije u pitanju neki napredni force feedback, već samo bazično vibriranje poput telefona, što je šteta – ovo je nešto što je moglo dodatno da unapredi doživljaj.

Isto važi i za RGB svetlo oko analognih kontrolera, koje je moguće podešavati u pogledu intenziteta i efekata, ali je šteta što, makar u trenutnoj verziji softvera nije implementiran i neki interaktivni mod, gde bi svetlo reagovalo u skladu sa sadržajima u igri.

Preciznost analognih palica je inače vrlo dobra, a moguće je i detaljno podešavanje krive osetljivosti i mrtve zone, što će omogućiti da je prilagodite svom osećaju. Ono što Lenovo posebno ističe je da se za njih ne koristi mehanički sistem već Holov efekat, što u prevodu znači otpornost na prljanje ili upad prašine tokom vremena koje ume da uzrokuje takozvani stick shift, odnosno da kontroler sam naginje na neku stranu. Kvalitet tastera je takođe sasvim pristojan i svi imaju kratak hod i jasan odziv.

Lenovo Legion Go – Ekran

Pored kontrolera, kako je ekran osetljiv na dodir, neke od igara je moguće igrati i prstima, što u naslovima poput poput npr. Heroes Of Might and Magic 3 pruža iznenađujuće dobro iskustvo – plus kontrolere možete da skinete i ostavite po strani.
Kad pominjemo ekran, u pitanju je 8.8” IPS panel rezolucije 2560×1600 piksela i osvežavanja od 144Hz. Za uređaj ove veličine vrlo impresivne specifikacije.

Kao što smo pomenuli, ekran je solidno veći od Steam Deck-a, pa samim tim i pregledniji u igrama, što nije zanemarljivo. Taman je dobar balans između prenosivosti i upotrebljivosti. Istina, nije u pitanju OLED kao na poslednjoj generaciji Valve konzole, ali možemo reći da je u pitanju zapravo vrlo dobar IPS ekran, vrlo živog i jasnog prikaza.

Statički kontrast od nešto preko 1150:1 je vrlo dobar za ovaj tip panela, a maksimalna svetlina je izmerena na nešto preko deklarisanih 500 nita. Praktično jedina stvar koja može biti zamerka u određenim situacijama je što je ekran bez antirefleksivnog premaza – dobra stvar za kvalitet prikaza, ali ne baš zgodna ako konzolu koristite napolju ili pod jakim izvorom svetla. Legion Go ne podržava HDR, mada je ekran u stanju da pokrije vrlo dobrih 91.9% DCI-P3 spektra, i to uz korektan prikaz boja, sa Delta E odstupanjem tik preko granice od 3.

Što se rezolucije tiče, ona je i više nego dovoljna za ovu veličinu ekrana. Zapravo, skaliranje je u Windowsu podrazumevano podešeno na 200% i izgleda taman kako treba, dok je u originalnoj rezoluciji interfejs previše sitan, čak i ako imate odličan vid. Brzi meni koji smo pomenuli nudi opciju izbora između punih 2560×1600 piksela, 1920×1200 i 1280×800 piksela, pri čemu je najmanja opcija zapravo sasvim adekvatna.

Ovo je značajno, jer je za očekivati da hardver u ovako malom formatu uređaja nije baš pravljen da se bori sa visokim rezolucijama, pa nećete ništa propustiti ni ako odaberete skromniju opciju, tim pre što je u nekim manje zahtevnim igrama u tom slučaju moguće i iskoristiti prednosti visokog osvežavanja od 144Hz.

Hardver i performanse

Ovo nas neizbežno dovodi i do priče o samom hardveru koji pokreće ovu konzolu, a koji ima vrlo nezahvalan zadatak da u formatu jedva nešto većem od tableta pruži odgovarajuće gaming performanse. Ovako nešto bi bilo praktično nemoguće bez najnovijih tehnologija i nove AMD platforme sa Zen 4 arhitekturom koja pomera granice u ovom domenu.

U pitanju je Ryzen Z1 Extreme koji čine procesor sa 8 jezgara i 16 tredova takta od 3.3 do 5.1Ghz i Radeon grafičko jezgor sa 12 execution unita. Najimpresivnije je što je ovo ukrojeno u maksimalnih 30W potrošnje i praktično je idealna platforma za ovakve uređaje, gde je potreban dobar balans između performansi, disipacije i potrošnje. Pored toga, tu je i 16GB LPDDR5X RAM-a na 7500Mhz, kao i 512GB ili 1TB PCIe Gen4 SSD. Ako ste neko ko igra više igara istovremeno, verzija sa većim SSD-om je dobra ideja, jer se 512Gb relativno brzo napuni.

Ono što vas sigurno najviše zanima je kako to sve radi u igrama? Pa dobra vest je da je moguće igrati praktično sve naslove, mada će performanse varirati zavisno od zahtevnosti igre i podešavanja. Čak i u najgorem slučaju smo uspevali da dobijemo makar igriv frame-rate, iznad 30fps, dok je u nekim manje zahtevnim igrama čak i sa višim podešavanjima frame rate povremeno i dostizao maksimalnih 144.

U proseku je uglavnom moguće postići nešto između toga u nižoj rezoluciji i podešavanjima i uz upotrebu Radeon Super Resolution opcije. Naš utisak je da su za uređaj ove veličine performanse sasvim zadovoljavajuće da bi on obavljao svoju primarnu funkciju.

Ono gde je od strane Lenova odrađen odličan posao je hlađenje, jer iako su procesor i grafika dostizali preko 65 stepeni tokom igranja, što doduše i nije puno, sama konzola, pa čak i vazduh koji iz nje izlazi iz otvora na gornjoj strani su mahom tek mlaki. Dakle, daleko od temperatura koje bi korišćenje činile neugodnim, a slično je i sa bukom kada su ventilatori kontrolisani automatski, odnosno putem smart fan krive.

Na maksimumu ventilator ume da bude bučan, ali za tim uglavnom neće biti potrebe, jer je u nekom normalnom režimu rada buka sasvim podnošljiva za ovakav tip uređaja. Uz to, na raspolaganju su vam i različiti profili u pogledu performansi i buke, pa možete odabrati onaj koji vam odgovara u određenoj situaciji.

Lenovo Legion Go – Zvuk, baterija

Kad smo kod buke, Legion Go je opremljen i stereo zvučnicima koji ne pružaju baš neki naročit kvalitet reprodukcije, ali su više nego dovoljno glasni za korišćenje u ruci ili na stolu ispred vas. Pored toga, tu je i 3.5mm konektor za slušalice, kao naravno i Bluetooth. Za glasovnu komunikaciju u igrama možete koristiti i integrisani mikrofon.

Kako je ovo ipak prenosna konzola, bitan je podatak da njegova integrisana baterija kapaciteta 49.2Whr pruža oko 2 sata igranja u modu maksimalnih performansi. Da li je to malo ili mnogo, procenite sami. Bilo bi lepo da je i više, ali verovatno i nije realno očekivati s obzirom da gaming laptopovi nude slično trajanje, a ovde je prostor za bateriju u startu ograničen.

Pored hardvera, red je da se osvrnemo malo i na softver. Najpre na činjenicu da Legion Go pokreće Windows 11, potpuno regularna verzija koja pored gaminga pruža i mogućnost korišćenja konzole umesto Windows računara ili tableta.

Tu su dva USB Type-C porta koja podržavaju i Display Port vezu, pa Legion Go može služiti i kao kancelarijski PC ako povežete monitor, tastaturu i miša. S obzirom na integrisani ekran na dodir, lako je videti i neke druge vidove upotrebe, npr. za emulacije instrumenata i efekata za muzičare u kombinaciji sa nekim audio interfejsom, auto dijagnostiku i sve drugo gde je potreban Windows i prenosivost.

Igre i softver

No, primarna namena je svakako zabava, a sve ostalo samo bonus koji Legion Go čini svestranijim i fleksibilnijim uređajem od Steam Deck-a npr. Što se igara tiče, moći ćete da koristite sve svoje naloge na gaming servisima poput Steam-a, Epic Games-a, Xbox Game Pass-a, Battle Net-a i drugih.

Moguće je koristiti i cloud gaming, npr. Nvidia GeForce Now, a u opcijama se nalazi čak i sekcija za Android igre, ali u njoj za sada piše samo “Coming Soon”, odnosno još uvek nije dostupna. Ovo je nešto što bismo zapravo jako voleli da vidimo, jer su mnoge Android igre možda i prilagođenije ovakvom tipu uređaja od PC igara.

Iako konzolu pokreće Windows 11, Lenovo je zamislio da Legion Space softver zapravo služi kao svojevrsni korisnički interfejs konzole i centralni Hub za sva podešavanja, nabavku i instalaciju igara. Ovo u nekim aspektima radi dobro, ali u nekim baš i ne, pogotovo ako vam je od novih igara koje se nude putem raznih servisa (istina uz solidne popuste) bitnija kolekcija igara koje već imate.

Servisi su integrisani u samu aplikaciju i možete se na njih ulogovati na svoj nalog, ali nedostaje sekcija gde bi bile prikazane sve igre koje posedujete i koje biste mogli odatle instalirati – kao npr. u pomenutom Geforce Now. Ovako, ipak će vam biti neophodni klijenti za svaki od servisa i malo šetanja između njih dok instalirate šta želite.

Sve instalirane igre se doduše pojavljuju u Legion Space i možete ih pokretati odatle, mada to nije baš radilo uvek, pa je pokretanje iz Windowsa ili aplikacija samih servisa ipak bilo pouzdanija opcija. Upravo to je možda i najveća zamerka koju imamo, ne toliko na sam uređaj koliko na neke bagove koji se povremeno pojave u toj celoj kompleksnosti sa mnoštvom isprepletanog softvera i višestrukim ulogama uređaja i modovima kontrolera.

Tako treba imati na umu da je moguće da se neka igra ne pokrene iz prve, da kontroler nekada ne bude aktivan pa da morate restartovati igru i slično. Verujemo da je ovo sve moguće ispeglati, ali i da nije baš jednostavan zadatak. Srećom, Lenovo radi na tome, jer iako je konzola izašla pre oko 5 meseci, samo tokom našeg testa su izašla dva nova biosa i ažuriranja softvera koja su popravljala neke stvari.

Lenovo Legion Go – Utisci i cena

Sve u svemu, Lenovo Legion Go je jedan lepo osmišljen i vrlo fleksibilan uređaj koji itekako ima šta da ponudi. I pored nekih sitnih zamerki, u pitanju je vrlo interesana kombinacija hardvera i funkcija kojoj nije teško pronaći primenu, pogotovo ako ste ljubitelj igara.

Ako živite u Americi, cena Legion Go je nedavno pala na 650$, za koje pare je ovo apsolutno odlična kupovina, čak bismo rekli i podcenjena ako se uporedi sa cenama nekih drugih uređaja i s obzirom na sve što se dobija. Na domaćem tržištu Legion Go nalažalost košta dosta više, oko 870€, istina i uz dužu garanciju.

Vredi li toliko, procenite sami. U svakom slučaju, izbor sličnih sprava je skroman, čak i na globalnom tržištu, pa ko želi tako nešto, neće imati previše dileme.