Fabrike čipova u Americi sporo napreduju, glavni krivac mreža propisa

Fabrike čipova u SAD čija izgradnja uveliko traje spadaju među najsporije u svetu, navodi izveštaj Centra za bezbednost i nove tehnologije (CSET). Glavni krivac za ovo usporavanje identifikovan je kao složena i neuredna regulatorna politika u SAD, prema analizi koju je sproveo Dilan Patel iz kompanije SemiAnalysis. Istraživanjem su analitičari došli do zaključka da postojeći američki „Zakon o čipovima” nije dovoljan da unapredi efikasnost fabričke izgradnje u SAD u smislu troškova i vremena. Kao rešenje, oni preporučuju širu reformu na svim nivoima vlasti kako bi SAD sustigle Kinu, Evropu i Tajvan u poluprovodničkoj industriji.

CSET studija obuhvata period u koji spada razdoblje od 1990. do 2020. godine, a prosečno vreme između početka izgradnje i početka proizvodnje u fabrikama za oko 365 fabrika izgrađenih u tom vremenskom okviru iznosilo je 682 dana. Tajvan, Japan i Južna Koreja su nadmašile ovo prosečno vreme, gradeći svoje fabrike i u kraćem roku, dok je SAD sa 736 dana zauzela drugo mesto iza jugoistočne Azije sa 781 danom izgradnje. Posebno u poslednjim decenijama, SAD su se suočile sa dramatičnim produženjem vremena izgradnje, dok su Kina i Tajvan zadržale znatno brži tempo sa prosečno 701, odnosno 654 dana potrebnih za izgradnju.

Ovi nalazi ne iznenađuju, jer su mnoge fabrike visokog profila propustile svoje prvobitne ciljeve za proizvodnju. TSMC fabrika u Arizoni je nedavno dodala kašnjenje u svoj biznis plan, a Intel fabrike u Ohaju pomeraju rok sa 2025. godine na 2026. godinu. Samsung je takođeodložio izgradnju svoje fabrike sa sedištem u Teksasu do 2025. godine zbog toga što nije dobio državne subvencije na osnovu Zakona o čipovima.

Iako SAD ima prednost u određenim faktorima, poput dostupnosti zemljišta, niske seizmičke aktivnosti i stabilno snabdevanje strujom i vodom, izveštaj ističe da je regulativa ključni faktor koji usporava proces izgradnje fabrika u ovoj državi. Osim nabrojanih prednosti, Amerika poseduje i značajan broj „silicijumskih talenata”. Nasuprot tome, Tajvan je sklon zemljotresima, a TSMC troši velike količine struje i vode. Tako neregulisane federalne, državne i lokalne regulacije u SAD čine proces složenim, često izazivajući kašnjenja. CSET preporučuje smanjenje suvišnih pravila i izuzetaka kako bi se ubrzao postupak, umesto potpunog ukidanja regulativa.

Shutterstock

Regulativa u SAD može biti neverovatno komplikovana zahvaljujući federalnoj strukturi koja je stvorila hijerarhiju jedne nacionalne vlade, 50 državnih vlada i bezbroj lokalnih vlada. Izgradnja bilo koje fabrike treba da bude u skladu sa svim pravilinicima (u ovom slučaju tri), što je znatno komplikovanije od situacije u zemljama poput Tajvana. To zvuči vrlo izazovno za investitore, pogotovo one koje dolaze sa istoka.

Uz to, treba dodati da politika zaštite životne sredine takođe igra bitnu ulogu u ometanju izgradnje fabrike čipova, sa procesima pregleda od strane tela, poput Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) na federalnom nivou, kao i lokalnih agencija kao što je Teksaška komisija za kvalitet životne sredine. Studija opisuje slučajeve u kojima je proces pregleda od strane ovih agencija izazvao značajna kašnjenja i preporučuje se stvaranje bržeg načina ove kontrole da bi se ubrzali građevinski projekti u industriji poluprovodnika.

Politika zaštite životne sredine, osim u pogledu kontrola u izgradnji, takođe utiče na poluprovodničke materijale, u smislu gde su neki od njih vrlo štetni po okolinu, te da eventualno zagađenje proizilazi od njih. U ovom slučaju, CSET navodi da bi američke vlasti trebalo da investiraju u razvoj alternativnih materijala i skladištenje retkih metala koje je teško nabaviti u globalnom lancu snabdevanja, koje je inače i pogođeno posledicama trgovinskog rata između SAD i Kine. Kina je, na primer, kao odgovor na američke sankcije u čip industriji, uvela zabrane i kontrolu izvoza na galijum i germanijum, koji su ključni u proizvodnji poluprovodnika, dok je ujedno njen najveći svetski izvor.

Iako su nalazi izveštaja očekivani, s obzirom na nedavna odstupanja od planova velikih fabrika čipova u SAD, CSET naglašava potrebu za sveobuhvatnom reformom kako bi se ojačala konkurencija sa svetskim liderima u proizvodnji čipova.