Ratovi čipova: borba za tehnološku nadmoć na relaciji SAD – Kina – EU

Čipovi odnosno poluprovodnici postali su jedna od najbitnijih stavki u svetskoj trci koja je zapravo borba za tehnološku nadmoć i to na relaciji SAD – Kina – EU. Samim tim što oni predstavljaju osnovnu komponentu elektronskih uređaja, postaju u stvari ključna stavka za napredak u širokom spektru industrija od telekomunikacija, preko veštačke inteligencije i računarstva pa sve do zdravstvene zaštite i vojne moći država.

To dalje stvara probleme kako u samoj industriji poluprovodnika, tako i u geopolitičkoj i ekonomskoj situaciji u svetu. Istorijski posmatrano, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su se u velikoj meri oslanjale na zemlje istočne Azije kada su u pitanju uvoz čipova i snabdevanje neophodnim materijalima za njihovu proizvodnju. Ipak, od prošle godine i povećanih političkih tenzija među velikim svetskim državnim silama, kolektivni Zapad pokušava da poveća svoju samostalnost i samim tim i nadmoć u tehnološkom smislu.

To je dovelo do toga da SAD dodatno zahuktaju tenzije u svetu pokretanjem trgovinsko-tehnološkog rata protiv Kine uvođenjem niza sankcija u poluprovodničkoj industriji, što je stvorilo strah od pucanja stabilnosti globalnog lanca snabdevanja. Na taj način, Evropska unija upada u dodatne probleme koju mogu sprečiti i “zelenu tranziciju” jer konačnim biranjem jedne ili druge strane, dodatno podriva svoju zavisnost od drugih.

Početni koraci zapada u “suprotstavljanju Kini“

SAD i EU su još 2021. osnovale savet za trgovinu i tehnologiju (TTC), kako bi napravile saradnju na obostranu korist. Obe strane su se tada obavezale da će “izgraditi partnerstvo na ponovnom balansiranju globalnih lanaca snabdevanja poluprovodnika”, da bi unapredile svoju sigurnost i kapacitet u dizajnu i proizvodnji.

Shutterstock

I jedna i druga strana su potom pojedinačno objavile svoje Zakone o čipovima koji su regulisali ulaganja u domaću industriju. Novac koji su odredile za podsticanje udela na globalnom tržištu se kreće od 43 milijarde evra u EU, odnosno 52 milijarde dolara u slučaju SAD u cilju “suprotstavljanja Kini”, prenosi TheNextWeb.

Na drugoj strani Kina kao najveće pojedinačno tržište

Tokom prošle godine, međutim, Kina ostaje najveće pojedinačno tržište čipova jer je sama obezbedila čak 26 procenata svetske prodaje opreme za proizvodnju poluprovodnika. Planovi za ulaganja sa kineske strane u ovu industriju idu do neverovatnih 150 milijardi dolara između u roku od 2020. do 2025. godine. Ova svota novca određena je kao deo još većeg kineskog budžeta određenog za napredne tehnologije uopšte.

Shutterstock

Uprkos velikom udelu na tržištu, Kina ima svojih poteškoća jer njenu poluprovodničku industriju trenutno čini, pre svega, manje napredni proizvodni proces čipova. Upravo zbog toga, ova država odvaja ogromnu svotu novca koju želi da upumpa u domaći razvoj naprednih čipova, koje trenutno uvozi.

Ratovi čipova: razdvajanje ekonomija pod izgovorom zabrinutosti za nacionalnu bezbednost

Kako bi osujetile namere Pekinga da uspeju u svojoj nameri, SAD preduzimaju agresivne korake u ovoj nameri pozivajući se na zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Administracija aktuelnog američkog predsednika sprovodi strateško tehnološko-ekonomsko odvajanje od Kine, a uz to od oktobra prošle godine uvodi niz sveobuhvatnih izvoznih pravila kako bi ograničila Kinu u dobijanju potrebne opreme za napredni proizvodni proces poluprovodnika.

Sankcijama je tako američkim kompanijama zabranjeno da Kini prodaju mašine koje se mogu koristiti za proizvodnju čupova, a osim toga, od njih se traži da dobiju licence za izvoz naprednih čipova koji se mogu koristiti za kvantne kompjutere i razvoj veštačke inteligencije.

SAD je uspela da obezbedi izuzeće i ostalih ne-američkih firmi od izvoza za Kinu zato što neke od njih koriste američke alate ili tehnologiju u svom poslovanju. Poznate firme koje su upale između dve vatre su južnokorejski gigant Samsung, kao i najveći svetski proizvođač čipova na svetu – TSMC.

Shutterstock

To i dalje nije sve, jer izgleda SAD konstantno razmatra i uvodi nove mere ka Kini, kao što je na primer ograničavanje cloud računarstvu.

Kako američke, tako i ne-američke kompanije, negodovale su zbog ovakvog pritiska SAD jer su one uložile milijarde dolara u svoja postrojenja u Kini.

Evropska unija

Za razliku od SAD, Evropska unija pokušava da zauzme nijansiraniji pristup u odvajanju od Kine, jer bi kompletno razdvajanje od azijske sile donelo nove probleme u Evropi.

Shutterstock

Nije održivo, niti u interesu Evrope da se ona odvoji od Kine, saopštila je u martu ove godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je istakla da odnosi Kine i Unije nisu ni crni, ni beli i da to baca fokus na uklanjanje rizika, umesto na kompletno odvajanje.

S druge strane, evropski komesar Tijer Breton imao je nešto zapaljivije izjave koje produbljuju tehnološku borbu. On je početkom godine istakao da se Unija u potpunosti slaže sa ciljem da se “Kini oduzmu najnapredniji čipovi”, te da ovoj državi “ne sme da se dozvoli pristup najnaprednijoj tehnologiji”.

Uz to, on je prošle nedelje posetio Tokio kako bi produbio saradnju u industriji čipova EU i Japana, koji je ujedno američki saveznik koji se priključio sankcijama. Ne samo da je Japan podržao i uveo sankcije koje predvodi SAD, već se njima pridružila i evropska država Holandija, takođe pozivajući se na „interese nacionalne bezbednosti“.

Kina je tako u okviru Evropske unije okarakterisana kao istovremeni partner, konkurent i sistemski rival, što stvara unutrašnju koliziju. Ovaj odnos dodatno pravi problem na evropskom kontinentu jer EU trenutno zavisi od Pekinga neverovatnih 98 posto u pogledu pristupa retkim metalima, ključnih za proizvodnju važnih tehnologija. Unija se još u potpunosti oslanja i na uvoz rafinisanog litijuma koji je glavna komponenta baterija za električna vozila, a monopolizovan je od strane Kine u 80 procenata.

Kina uzvraća udarac, a borba za tehnološku nadmoć se nastavlja

Nakon što su uvedene sankcije, Kina je uzvratila nekim manjim merama poput zabrane upotrebe američkih Micron proizvoda u svojoj infrastrukturi, takođe se pozivajući na razloge nacionalne bezbednosti.

Nakon što se Holandija pridružila ograničenjima, kineske vlasti su upozorile da SAD i njihovi saveznici krše pravila međunarodne trgovine i podrivaju globalne lance snabdevanja. Ipak posle upozorenja, zapad je nastavio sa produbljivanjem tenzija i uvođenjem dodatnih restrikcija.

Međutim, nove restrikcije se možda ne nađu na putu, s obzirom na to da je Kina prošle nedelje odgovorila jačim potezom. Uvela je izvozne kontrole galijuma i germanijuma iz zemlje, dva ključna elementa za proizvodnju elektronike i poluprovodnika. Da stvar bude ozbiljnija, prema Evropskom industrijskom udruženju (CRMA), baš je ova azijska država najveći izvor oba metala – 80 posto galijuma i 60 posto germanijuma.

shutterstock

Još jednom, potez je došao sa obrazloženjem zabrinutosti za nacionalnu bezbednost. Analitičari Evroazijske grupe odgovor Pekinga karakterišu pak kao “pucanj upozorenja”, umesto smrtonosni udarac jer Kina na ovaj način podseća kolektivni zapad da u rukama drži opcije za odmazdu ukoliko se stvari ne promene.

Najnoviji potez sigurno će uticati na porast cena u industriji, ali tržišta bi postepeno trebalo da se prilagođavaju ukoliko se ne dese novi potresi. Međutim, to ipak izaziva ekonomsku i tehnološku nestabilnost i upozorava na još snažnije odgovore. Kina bi na taj način u stvari mogla da uništi celu zelenu tranziciju EU, dok ovaj blok pokušava da se kreće ka masovnoj dekarbonizaciji kompletne ekonomije i privrede.

O snazi kineskog odgovora govori još i to što je američka ministarka finansija Dženet Jelen posetila Peking i istakla da SAD “traži zdravu ekonomsku konkurenciju gde će uz fer pravila obe zemlje imati koristi”. Vašington je očigledno zabrinut zbrkom koju je sam započeo i na koju su ga analitičari upozoravali i sada deluje da pokušava da smanji prethodnu zapaljivu retoriku.