Aleksandar Božović
Dragoljub Radovanović
Trendovi na tržištu smartfona u poslednje vreme podrazumevaju povećavanje dijagonale, tako da su telefoni sa velikim ekranima danas većini korisnika sasvim normalna pojava. Može se bez problema reći da je ovo godina “phableta” – uređaja koji su nešto između telefona i tableta. U ovaj opis uključuju se svi telefoni koji imaju ekran veličine od 4.7 inča, koji je recimo prisutan na HTC One smartfonu, sa manjim ili većim skokovima čak do monstruoznih 6.3 inča kod Samsung Galaxy Mega modela. Problem je u tome što postoji određen procenat ljudi koji jednostavno ne voli velike telefone, a otud i potreba da vodeći modeli dobiju svoje Mini verzije.
Samsung je bio prvi proizvođač koji je započeo ovaj trend smanjivanja flagshipa prošle godine kada je najavljen Galaxy S3 Mini. Njegov glavni rival HTC u to vreme nije odlučio da krene njihovim stopama, tako da nismo imali prilike da vidimo HTC One X Mini. Ove godine je priča drugačija, odluka je ipak doneta i HTC je rešio da potrošačima ponudi manju verziju svog One modela. Ovakav telefon je pre svega namenjen osobama kojima je One prevelik i traže nešto kompaktnije i cenovno pristupačnije, ali da on i dalje nudi mogućnosti vodećeg modela.
Barem sa te strane, HTC je napravio dobar potez jer je na Mini doneo sve ono što nam se zapravo dopalo na One modelu. Tu je i dalje izuzetno lep dizajn sa kvalitetnim aluminijumskim unibody kućištem, Boom Sound stereo zvučnici sa prednje strane, korisna BlinkFeed mogućnost praćenja dešavanja na početnom ekranu, interesantna Zoe opcija u aplikaciji kamere, kao i elegantni Sense 5.0 korisnički interfejs uz Jelly Bean 4.2.2 verziju Androida. To su sve i dalje prednosti koje HTC One Mini donosi, ali jedna ključna razlika u poređenju sa One modelom pored manjeg ekrana je činjenica da je hardverski inferiorniji skoro u svakom pogledu. To je nešto što ipak neće proći najbolje kod hardver entuzijasta, ali opet, oni ovde i nisu ciljna grupa jer im kao izbor i dalje ostaje superiorniji HTC One.
Šta je to zapravo lošije u specifikacijama kod Mini modela u odnosu na One? Pre svega, on poseduje 4.3-inčni Super LCD 2 720p ekran, u odnosu na One koji nudi veći, 4.7-inčni ekran sa 1080p rezolucijom. Čipset je slabiji, tako da ovde imamo Qualcomm Snapdragon 400 sa dvojezgarnim Krait 1.4 GHz procesorom i Adreno 305 GPU, a HTC-ov flagship ima Snapdragon 600 sa četvorojezgarnim Krait 1.7 GHz procesorom i Adreno 320 grafički čip. RAM je skresan sa 2GB na 1GB, tako da su multitasking mogućnosti sada nešto skromnije. Skladište je veličine 16GB umesto 32 ili 64GB, a uz nedostatak microSD slota, 12GB koliko je na raspolaganju korisniku može delovati pomalo tesno. Sa manjim kućištem stiže i manja baterija, čiji je kapacitet spušten sa 2300 mAh na 1800 mAh. Kamera je ipak ostala identična, tako da pozadi imate senzor rezolucije 4 megapiksela (ultrapiksela), LED blic i mogućnost snimanja u 1080p.
[modul]uporednaspecifikacija=3014,5187[/modul]Poenta Mini verzije nekog smartfona je da bude identična kopija većeg modela, samo sa kućištem manjih dimenzija – samim tim i manjim ekranom. HTC One Mini je upravo to, mada postoji nekoliko manjih izuzetaka. Dakle, i dalje imamo odlično aluminijumsko kućište, samo što je ono sada nešto kraće, uže i lakše, dok je debljina telefona nepromenjena. Sa prednje strane vidimo zaobljene i zarubljene ivice, a kao i kod HTC One modela tu su izbušene rupice u aluminijumu iznad i ispod ekrana, iza kojih se nalaze Boom Sound stereo zvučnici. Gore su smešteni prateći senzori i prednja kamera, dok su ispod ekrana tu Back i Home kapacitivni dugmići. Task Switcher i dalje pozivate duplim klikom na Home senzor.
Bokovi telefona su jedina bitnija stvar koja je nešto drugačija kod Mini-a u odnosu na One. Pozicija ulaza i dugmića je ostala nepromenjena, ali Mini poseduje nešto širu traku izrađenu od polikarbonata, glossy sivkasto-bele boje. Nama se mnogo više dopada kako su bokovi rešeni na One modelu, ali možemo da razumemo zašto se HTC odlučio za ovu varijantu na Mini-u. Pre svega, iako nam nisu previše estetski privlačni, plastični bokovi nude bolju apsorciju udara ako telefon ispustite na stranu. U slučaju HTC One modela ovde bi dobili veće oštećenje i udubljenje u aluminijumu, a sigurni smo da plastika bolje prolazi u ovakvoj situaciji. Posmatran sa zadnje strane, Mini donosi nekoliko promena. Mikrofon u uzanoj traci je premešten na drugu stranu, LED blic je sada iznad kamere i BeatsAudio logo je sive umesto crvene boje.
S obzirom da je HTC One početkom pretprošlog meseca dobio nadogradnju na 4.2.2 Jelly Bean verziju Androida, ostaje logično da i Mini dolazi sa istom verzijom. U testu Samsung Galaxy S4 Mini modela imali smo zamerku na izostavljanje nekih softverskih mogućnosti u odnosu na flagship verziju, tako da nam je drago da se HTC nije odlučio na isti korak. Ukratko, sa Mini modelom dobijate identično iskustvo koje biste imali na One-u. U novoj 4.2.2 verziji napokon su ubačeni quick toggle dugmići u notification bar-u, nešto što je očajnički nedostajalo prethodnoj verziji. Novitet u ovoj verziji su i lockscreen widgeti, kao i mogućnost pozivanja Meni opcije u aplikacijama zadržavanjem prsta na Home senzoru, tako da je eliminisana potreba za softverskim dugmetom sa tri tačkice koje je zauzimalo mesto na ekranu.
Jedna od ključnih stvari koje HTC ističe u Sense 5.0 interfejsu je takozvani BlinkFeed. Ovde se zapravo radi o početnom ekranu na kojem ćete dobijati izvore informacija sa RSS-a ili društvenih mreža, koji će biti prikazani u vidu pravougaonika različitih dimenzija na ekranu – nešto slično kao Flipboard. BlinkFeed vam pruža da u trenucima dosade ili “ubijanja” par minuta slobodnog vremena pročitate kratke informacije o nekoj vesti ili postu sa društvene mreže.
Panel sa notifikacijama ima sivu pozadinu, sadrži vreme, dan u nedelji, datum i godinu. Zamerka koja je postojala u prošloj verziji Androida je sada nestala, pošto napokon imamo pristup quick toggle dugmićima za brzo uključivanje ili isključivanje opcija. Odavde imate pristup kontroli osvetljenja ekrana, WiFi opciji, mobilnim podacima, kao i punom pristupu podešavanjima.
Pozadina u fioci sa aplikacijama je crna i navigacija se vrši prevlačenjem prsta gore-dole. Aplikacije možete ređati po svom rasporedu ili abecedno, a čak vam je dostupan i search ukoliko imate veliki broj aplikacija. Povlačenjem na dole otkrivate meni sa ikonicama za pretragu, Play store i podešavanja.
Što se tiče Dialera, on ima sivu pozadinu i velike spojene tastere. Smart Dial je prisutan, a ukoliko kontakt kojeg pozivate ima dodeljenu fotografiju, ona će biti prikazana poput mozaika ako je slika manje rezolucije, ili biti takoreći”normalna” ako je slika većih dimenzija. Zgodan način da se prikrije lošiji kvalitet slike.
Iako je reč o Mini verziji HTC One modela, on se ne može opisati kao drastično manji smartfon, ali je svakako kompaktniji. Ekran koji je manji za 0.4 inča dozvoljava telefonu da bude 5.4 mm kraći, 5 mm uži i 21 gram lakši, dok je debljina od 9.3 mm identična sa One modelom. Kada ih postavite jedan do drugog, ove razlike su svakako primetne, možda i najviše po pitanju širine. Uzimanjem Mini-a u ruku dobijamo identičan premium utisak koji imamo i kod One modela. Aluminijumsko unibody kućište ima fenomenalnu izradu, i tu jednostavno nema spora. Manje dimenzije omogućavaju još lagodnije korišćenje jednom rukom, po cenu manje dijagonale ekrana.
Glavne razlike u poređenju sa ekranom One modela su svakako njegova dijagonala i rezolucija. Ovde imamo manji ekran sa 720p umesto 1080p rezolucijom. Da li je razlika drastična po pitanju oštrine? Brojke na papiru kažu da je 469 ppi veće od 342 ppi koliko ima Mini, i ekran One modela jeste malo oštriji, ali razlika zaista nije baš toliko primetna osim ako ne zagledate ekran izbliza. Štaviše, 720p na 4.3 inčnom ekranu zaista deluje jako lepo, tako da ovo i nije baš neki nedostatak. Mini koristi Super LCD2 ekran koji nudi jako dobar kvalitet. Prikaz boja je jako dobar, kontrast je odličan i može se primetiti da je čak i malo svetliji u poređenju sa One modelom. Uz široke uglove gledanja koje nudi, ekran Mini modela zaista nudi veoma dobar prikaz, iako je “samo” 720p.
Kako se sporiji Qualcomm Snapdragon 400 čipset pokazao u realnom korišćenju? Zapravo, jako dobro. Samim tim što je rezolucija ekrana manja, procesor i grafički čip ne moraju da “guraju” toliko piksela kao One, tako da kad kada uradimo prostu matematiku slabiji čipset plus manja rezolucija – na kraju dobijemo isto iskustvo kao i na jačem One modelu. Korišćenje je bilo jako glatko bez ikakvih zastoja i seckanja i odziv je bio sasvim brz. Jedini problem ovde može biti 1GB RAM-a, zbog kojeg su nam neke ozbiljnije Benchmark aplikacije prijavljivale da imamo malo slobodne radne memorije. To znači da ovaj problem možete imati i u zahtevnijim 3D igrama, kojima je potrebna veća količina RAM-a kako bi radile bez problema.
HTC One Mini
Quadrant
5941
Nenamark 1
60 fps
Nenamark 2
57.5 fps
Vellamo
2263
Antutu
11409
Linpack
155.535 , 282.524
BenchmarkPi
313ms
CF-Bench
8196
Sunspider
1267ms
BrowserMark
2202
Peacekeeper
653
Octane
1627
SmartBench
3175
GFXBench 2.5 Egypt
24 fps
Epic Citadel
56.9 fps
3D Mark Ice Storm
4911
Manji kapacitet baterije ukazuje da je njena autonomija nešto kraća u poređenju sa One modelom, što je donekle tačno. Ipak, Mini je sa slabijim hardverom i manjom dijagonalom ekrana manji potrošač, tako da smo i dalje bili jako zadovoljni rezultatom koji smo dobili. Postavili smo osvetljenje ekrana na maksimum i praznili smo je surfovanjem internetom, pa smo takvim načinom korišćenja dobili cifru od 6 sati i 32 minuta uključenosti ekrana. Ovaj rezultat ukazuje da Mini ima dobru autonomiju.
Aspekt telefona na koji korisnici u poslednje vreme obraćaju dosta pažnje je svakako kamera. HTC je pokušao da donese nešto novo sa korišćenjem većih piksela kod senzora kamere, tačnije ultrapiksela kako su ih nazvali, ali smatramo da se ovo nije preterano primilo kod korisnika. Ovi ultrapikseli dozvoljavaju senzoru da primi više svetlosti, tako da su fotografije u mračnim uslovima malo kvalitetnije, ali u suštini ovo je ipak senzor od 4MP koji ne nudi najkvalitetnije fotke na dnevnoj svetlosti. Rezultati su skoro pa identični kao i kod One modela. Ovde i dalje vidimo veće prisustvo šuma, i ne tako puno detalja u fotografijama. Jednostavno nismo previše oduševljeni njihovim kvalitetom, iako su i više nego upotrebljive.
Druga stvar koja izvlači kameru ovog modela su njene mogućnosti. Tu je Zoe opcija kojom pravite mini klipove od tri sekunde i vršite razne obrade nad fotkama. Takođe, prisutno je i grupisanje većeg broja fotografija koje ste napravili u kratke highlights klipove dužine 30 sekundi, tako da dobijate zanimljive kratke filmove. HTC One Mini ima i HDR režim dok snimate video klip, baš kao i njegov veći brat, ali mu nedostaje optička stabilizacija. Video klipovi snimani u 1080p rezoluciji su sasvim oštri i detaljni, njihov bitrate iznosi oko 20.7 Mbps, dok framerate ostaje korektan sa 29.483 fps-a.
Semplovi fotografija:
HTC One Mini donosi slično iskustvo u korišćenju kao vodeći One model, samo u nešto manjem pakovanju. Sviđa nam se odluka koja dopušta da korisniku budu dostupne sve mogućnosti koje poseduje i njegov veći brat, recimo za razliku od Samsunga koji je u svom Galaxy S4 Mini modelu odlučio da izostavi neke opcije. Sve što smo sreli kod One-a tu je i kod Mini-a. Kvalitetetno aluminijumsko kućište, prednji Boom Sound zvučnici, Sense 5.0 koji donosi Blinkfeed i Zoe opciju, itd. Manji ekran ga čini kompaktinijim, dok niža 720p rezolucija na ovoj dijagonali ostaje i dalje jako oštra. Kvalitet prikaza koji donosi Super LCD 2 ekran je jako dobar.
Odluka da se u Mini uključi inferiorniji hardver je diskutabilna i svakako neće biti podržana od strane hardver entuzijasta, ali zapravo razlika u realnom korišćenju nije velika zbog niže rezolucije ekrana i manje posla koji procesor i GPU trebaju da izvrše. Mini ostaje i dalje jako “tečan” pri upotrebi, ali problem može biti smanjivanje RAM-a na 1GB, koji neće biti dovoljan za ozbiljnije 3D igre i multitasking. Slična stvar se može reći i za skladište, koje sa raspoloživih 12GB može biti “tesno”. Po mišljenju autora, Mini verzije telefona nisu toliko dobar izbor za kupovinu, jer cenovna razlika zaista nije opravdana u toj meri u kojoj smatramo da treba da bude. Ipak, potrošači dobijaju alternativu, tako da ako vam je HTC One preveliki i ako niste preveliki entuzijasta po pitanju hardvera, Mini se lako može naći na vašoj listi telefona koje razmatrate da kupite…
Prednosti
– Aluminijumsko unibody kućište – Sense 5.0 korisnički interfejs – Boom Sound zvučnici – Glatko iskustvo u korišćenju – BlinkFeed i Zoe – Dobra autonomija baterije Mane – Hardverski inferiorniji u poređenju sa HTC One – Ne tako prostrano skladište i nemogućnost proširenja – 1GB RAM-a može biti ograničavajući faktor – Kvalitet fotografija i dalje ostaje ne tako dobar – Cena nedovoljno niža u poređenju sa One modelom
Cena: očekivanih 450 evra u slobodnoj prodaji
Uređaj na test ustupio HTC.
