Benchmark Redakcija
Iako napuštena od strane Intela, kao najvećeg proizvođača čipsetova, Rambus
se ne da obeshrabriti. Potpredsednik marketinga ove kompanije, Stiv Tobak (
Steve Tobak ), kaže da niko ne može predvideti šta će se desiti i da je potražnja
za RDRAM-om u porastu. On očekuje da će sistem integratori i proizvođači čipsetova
nastaviti da podržavaju ovaj tip memorije, jer će sa planiranim razvojem njena
prednost, u odnosu na konkurentska rešenja, samo rasti. Najveći proizvođač ove
memorije, kompanija Samsung Electronics, potvrđuje da potražnja za RDRAM-om
konstantno raste i da će do kraja godine ona zauzimati preko 10% njihove ukupne
proizvodnje. Potpredsednik komercijale u ovoj kompaniji, Tom Kvin ( Tom Quinn
), kaže da je to veliki porast za poslednjih nekoliko meseci i predviđa dug
životni vek i850 i i860 čipsetovima, što je u direktnoj vezi sa potražnjom ove
memorije. Što se tiče njenog napretka sve nade se za sada polažu u kompaniju
SiS koja je nedavno predstavila svoj prvi čipset sa podrškom PC800 i PC1066
memoriji. R658 se pokazao kao prilično uspešan proizvod i SiS
namerava da nastavi razvoj RDRAM rešenja, tako da će već u prvom kvartalu iduće
godine predstaviti R658DX koji će pored AGP 8x, 400 i 533MHz
magistrale podržavati i još bržu PC1333 memoriju. Ovaj tip memorije je prisutan
u proizvodnim planovi komanije Samung, koja će nastaviti sa proizvodnjom kontraverzne
memorije. A kako će se omaleni SiS snaći u marketinškoj borbi za pozicioniranje
RDRAM platforme kao superiornog rešenja, za sada je neizvesno, iako je dobar
deo posla odradio Intel u svoje vreme.
Dosta bi moglo da se piše o razlozima i argumentima, ali je dovoljno zaključiti
da ne mora baš uvek bolja tehnologija da bude usvojena kao standard ( setite
se Beta vs VHS ). Opšte prihvaćeno mišljenje stručnjaka je da RDRAM ima mnogo
perspektivniju budućnost, ali je sada neizvesnije nego ikad’ hoće li ikada zaživeti.
Nedavno saopštenje kompanije Rambus, da će u drugoj polovini 2003. objaviti
četvorokanalnu arhitekturu, tera nas da se zamislimo. Takvo rešenje bi sa PC1066
čipovima dalo propusnu moć od 8.5 GB/s i to preko 64 voda za podatke, naspram
6.4 GB/s koliko se može dobiti korišćenjem daleko glomaznije ( skuplje ) 128-bit
magistrale i DDR memorije na 400MHz. Sa PC1200 i PC1333 čipovima se preko 64-bita
može preneti i do 9.6 GB/s, odnosno 10.6 GB/s, što je daleko više i od DDR-III
memorije na 800MHz ( 6.4GB/s ) koju nećemo videti u narednih 5 godina. Danas,
kada cena ove memorije više nije tako velika, možemo konstatovati da je prava
šteta što biva zapostavljena, jer su joj razvojne mogućnosti i perspektive daleko
veće neko konkurenciji. Pitanje je samo postoje li aplikacije koje bi mogle
da iskoriste toliku propusnu moć i hoće li se neko posle Intelovog debakla upustiti
u razvoj takvog rešenja. Ko bi rek’o da ćemo to ikada reći, ali … napred Rambus!
Source: SiliconStrategies
