Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Killing Floor je započeo svoje bitisanje u gejming svetu kao mod za Unreal Tournament još sada već gotovo nestvarno davne 2005. godine. Nakon nekoliko godina napornog razvoja, razvojni tim Tripwire Interactive je izbacio i standalone verziju ove igre, koja je pobrala brojne pohvale. Killing Floor je bio nešto potpuno drugačije od igara na koje smo do tada navikli, i istovremeno je bio izuzetno hrabar potez male kompanije/izdavača/developera, koja ga je razvijala.
Od tada do danas je prošlo puno vremena, kao i puno DLC-ova koji su izdati. Oni su donosili dodatne sadržaje, bilo da se radi o kozmetičkim dodacima, bilo da se radilo o mapama, klasama i slično, i u slučaju malih timova imamo razumevanja da se na ovakav način “dopuni” budžet. O kakvoj se igri zapravo radi?
Od moda do samostalne igre – i to ponajbolje u svom žanru
Najšira javnost je “horde mode”, kako se popularno naziva podžanr, upoznala u multiplej segmentima najpopularnijih pucačina. Sam Killing Floor je nastao iz moda, ali su mnogima daleko poznatiji Gears of War 2 ili Call of Duty Zombies mod, koji su popularisali ovaj pristup među najširom populacijom. Šta je “horda”? Krajnje jednostavno, radi se o napadu neprijatelja u talasima na tim koji se brani. Za svoje vreme je to bio krajnje inovativan režim igranja, koji je donosio i nešto drugačiji pristup igranju, budući da se radilo o kooperativnom načinu igranja. Nekoliko igrača (u Killing Floor 2 na zvaničnim mapama to je šestoro), različitih klasa, se bori protiv progresivno jačih neprijatelja koji napadaju iz raznih pravaca. Cilj je, u zavisnosti od igre, izdržati što duže, ili pak uspeti savladati bossa koji se pojavljuje na kraju nakon poslednjeg talasa.
Od tada do danas se pojavilo mnoštvo različitih igara, modova, multiplej režima, koji na jedan ili drugi način eksploatišu ovakav pristup. Po čemu se Killing Floor 2 razlikuje? Killing Floor 2 je igra koja čitav koncept podiže na dramatično viši nivo, čak i u odnosu na svog direktnog prethodnika. Pre svega, to čini ispoliranošću sadržaja, koja je impresivna, naročito imamo li u vidu da se i dalje radi o Early Access verziji igre. To je neverovatno važno za naslov koji se u suštini bazira na nekoliko mapa i dobro balansiranom gejmpleju. Prioritet je taj gejmplej učiniti zaraznim, i očito je da Tripwire Interactive to uspeva, budući da traju evo već čitavu deceniju.
Zaista, veoma retko se odlučujemo da opišemo Early Access ili Beta verziju neke igre i to činimo samo onda kada je apsolutno jasno da je reč o značajnom hitu. Ovog puta smo se odlučili zahvaljujući tome što Killing Floor 2 apsolutno jasno ukazuje da se radi o vrhunskom proizvodu u sadašnjem stanju. Iako svoje poklonike donekle razočarava izostankom češćih apdejta sadržaja, razvojni tim je toliko utegao ovaj naslov da smo mišljenja da apsolutno nema potrebe čekati na finalno izdanje ukoliko ste poklonik kvalitetnog napucavanja, tim pre što ćete najverovatnije proći jeftinije ukoliko se odlučite za kupovinu sada nego kada bude izašla finalna verzija…
Zaboravite na kampanju, režim za jednog igrača ili priču. Killing Floor 2 se ne igra tako, iako možete u solo modu uvežbavati određene mape, istraživati lokacije pogodne za odbranu i slično. Slično kao i kod drugih multiplej igara, ova opcija je tu samo da posluži nakratko i ništa više od toga.
Kao i prethodnik, Killing Floor 2 stavlja tim od šestoro igrača naspram neprijatelja kolektivno nazvanih Zed. Zed, kao slovo Z u engleskom alfabetu, oznaka za zombije. Međutim, neprijatelji su mnogo više od zombija. Već u prvim talasima će vas početi zaskakati raznorazne karakondžule. Vrsti neprijatelja ima jako puno, a pojedini su izuzetno teški za ubijanje i kada imate na raspolaganju čitav tim fokusiran na tog jednog neprijatelja, što je situacija koja se teško postiže jer Zedovi napadaju konstantno i iz više pravaca. Neki neprijatelji su nevidljivi, neki vas napadaju ne tako očiglednim napadima (recimo, bez fizičkog kontakta, već urlikanjem), neki imaju specijalne napade i slično. No, svaku vrstu neprijatelja ćete razlikovati po drugačijim setovima napada, što je sjajna stvar sa dizajnerske strane. Njihov broj i raznovrsnost su već sada na zavidnom nivou, a mnogi tipovi neprijatelja će biti poznati svima koji su igrali prvi Killing Floor.
Mečevi su organizovani po rundama, odnosno talasima. Kada pobijete jedan talas neprijatelja, dobijete pristup prodavcu opreme, što nas podseća na Counterstrike. Za svakog ubijenog neprijatelja dobijate novac (koji trošite u lokalnoj partiji) i iskustvo (globalno, kojim napredujete po klasama). Tipično, imate oko minut vremena da pronađete lokaciju na kojoj se nalazi prodavnica (bez brige, vodiće vas vodič) i da kupite sve što vam treba, koliko vam treba. Ovaj pristup ima i još jednu ulogu, jer su prodavnice na različitim lokacijama na mapi, što vas faktički vodi kroz mapu.
Mečevi su organizovani po rundama, odnosno talasima, a opremu kupujete između rundi, kao u Counterstrike-u
Neki komadi opreme su dostupni svima, neki samo određenim klasama – ili, bolje reći, “bolje leže” određenim klasama, jer u suštini niko ne sprečava Berserkera da tuče sačmarom iz daljine, niti Medica da uzme u ruke katanu i svoje hirurško znanje upotrebi na rastavljanje protivnika umesto na sastavljanje saveznika. Ukoliko poginete u nekom talasu, a vaši saborci prežive (makar jedan) i izbore se sa neprijateljem, svi će oživeti, ali će oni koji budu nepažljivi početi sa standardnom opremom. Ukoliko svi poginu, partija je gotova, desilo se to u nekom talasu ili tokom borbe sa bossem.
Klasa trenutno ima četiri (nazivaju se perkovi) – Berserker (borac na blizinu), Commando (all-round vojnik), Medic i Supporter. Tim planira da na inicijalnom izlasku finalne verzije ponudi deset različitih klasa. Ako je suditi po prethodniku, vremenom će se taj broj dodatno uvećati kroz DLC-ove, što je sasvim u redu, jer će to činiti igru svežom i zanimljivom. Saradnja između različitih klasa je apsolutni imperativ! Potrebno je da tim (koji čini šestoro ljudi, podsećamo) ima barem jednog predstavnika svake od ovih klasa. Kada je borba u pitanju, neke klase će vam se činiti naizgled boljim izborom, ali Killing Floor 2 zahteva saradnju svih klasa, ne samo izbor najjačeg tabadžije. Ukoliko nemate Medica, slobodno izađite iz partije.
Na višim nivoima težine je apsolutno obavezno da tim igra sinhronizovano, i tu se mora znati tačno šta ko radi i u kom trenutku. Svaka klasa se vremenom apgrejduje, pa tako dobijate više HP-a, mali bonus na damage oružja, bolju detekciju nevidljivih Zedova i slično. Takođe, tu su i skilovi koje otključavate na određenim levelima (5, 10, 15…) To je rešeno tako što konfigurišete svog karaktera birajući jedan od dva ponuđena skila, koji su donekle suprotstavljeni. Hoćete da budete 20% ubojitiji naspram karakondžula, ili da imate 30% veće šanse da ih neki metak teško ošteti i natera da se zateturaju (critical)? Ukoliko ste Berserker, da li je bolje da nanosite sve veći demidž što manje HP-a imate, ili da dobijete imunitet da vas monstrumi ne mogu zgrabiti? Ova sitna podešavanja čine veliku razliku u iskustvu prilikom igranja.
Kada smo kod većih nivoa težine, oni su fenomenalno osmišljeni. Umesto da neprijatelji jednostavno imaju sve više i više HP-a, dizajneri su se opredelili za drugačiji pristup, ne želeći da narušavaju delikatan balans i upropašćuju fantastičan gunplay. Na višim nivoima težine neprijatelji imaju nove mogućnosti, menja se njihova brzina, učestanost sa kojom koriste specijalne napade. Ili, na primer, na višem nivou težine mogu probiti plafon i upasti u prostoriju na takav način, što će vas iznenaditi. Na taj način je izbegnuta opasnost da Zedovi postanu “bullet sponge”, odnosno prosta masa u koju je potrebno sasuti što više metaka.
Gunplay je fenomenalan, i čini osnovu igrivosti ovog naslova. Broj oružja je solidan – svakako će biti još bolji u finalnoj verziji – ali svako oružje je izuzetno ugodno za korišćenje, makar to bili i pištolji. Ne samo da svaka puška, mitraljez ili sačmara imaju svoje individualne parametre kada su u pitanju damage, accuracy i slično, već se to i fizički oseća u igri, a pride svaki komad oružja ima poseban optički nišan, kako bi se i po tome dodatno razlikovala međusobno. Osećaj napucavanja je jednostavno fantastičan, a bićete nagrađeni sa svakim headshotom koji budete “podelili”. Posebno je zadovoljstvo kada nakon određenog dobrog poteza vas ili vašeg saborca bude aktiviran tzv. Zed time, usporeno vreme nalik na bullet time-u iz filma Matrix koje važi za sve igrače, što je i logično u multiplej naslovu. Tada možete na miru i natenane likvidirati Zedove, a jedan od skilova jedne klase jeste da se, iako se vreme uspori za sve, ne uspori i za vas.
Uopšte, pažnja koja je posvećena oružju, neprijateljima i balansu je izvanredna i rekli bismo da je upravo ona ključni razlog zašto je Killing Floor već deceniju uspešno izbegao pad u nerelevantnost. Sada je u Killing Floor 2 naslovu to sve podignuto na još viši nivo. Napucavanje je prava uživancija, rutina neprijatelja i njihova težina fenomenalno osmišljeni, i iskreno verujemo da je Killing Floor 2 ubedljivo najsavršeniji predstavnik ovog malog, ali značajnog žanra multiplej orijentisanih pucačina.
Broj mapa je relativno ograničen, ali su one fantastično dizajnirane. Svaka ima nekoliko velikih lokacija kojima se može pristupiti iz raznih pravaca. Trik je odbraniti se i lokacija, kao i način odbrane i raspored – jednom rečju, timska saradnja – su od apsolutno krucijalnog značaja, naročito ako igrate na težinama većim od normalne. Onaj ko se odvoji od tima može da računa na sigurnu smrt već i na kasnijim talasima na normalnoj težini, a kamoli na većim težinama. Možete privremeno zamandaliti određeni prolaz ili vrata, i na taj način odložiti pojavljivanje Zedova iz određenog pravca, odnosno naterati deo njih da ide okolo, što može biti ključan faktor u olakšavanju napora celom timu.
Grafika je fantastična! Sve klizi kao podmazano, animacije su fenomenalne, igra je pravo uživanje. Ni po hardverskim zahtevima ne spada u igre gladne resursa, što je dodatni bonus. Na kom god nivou detalja igrali, videćete veoma jasno kako vaši meci kidaju delove tela Zedova, kako se glave raspadaju, a količina gore-a je neopisiva, naročito na većim težinama, kada tela prosto krenu da ispunjavaju prostorije, a krv pršti na sve strane, bukvalno bojeći hodnike i zidove. Omogućena je i napredna borba iz blizine, sa kojom imate čitav dijapazon pokreta kojima možete napadati Zedove ili se braniti od njih u melee okršajima.
Matchmaking sistem nije baš savršen, i često će vas jednostavno baciti na mapu na kojoj nema ljudi. Međutim, to će se već rešiti do izlaska igre, kada je za očekivati da će postojati i veći broj igrača, a do tada na raspolaganju je odlično rešena opcija manuelnog izbora servera. Postoji podrška za modove, od kojih su neki već aktivni – recimo, postoji mod koji omogućava da se na jednoj mapi bori 10 ili čak 20 ili 50 igrača, što je neopisivi festival haosa, krvi i beživotnih tela. Treba očekivati dosta mapa koje će fanovi razviti, naročito ako imamo u vidu situaciju sa prethodnikom.
Mane? Pa, ako bismo baš morali da ih tražimo…Horde mode je u pitanju. Ne znamo da li developeri planiraju da odu korak dalje sa Killing Floor 2 igrom i uvedu još neki globalni način igranja i na taj način unesu još živosti. Ne bi škodilo ni još mapa, ali će se to srediti sa dolaskom finalne verzije igre. Druga bitna stavka jeste što samim tim što se radi o multiplej naslovu delikatnog balansa treba imati u vidu da ste oslonjeni na druge igrače, kao i u drugim multiplej naslovima, i da će vam iskustvo biti onakvo kakvi ti saigrači budu bili. Killing Floor 2 prosto vapi za igranjem u dobro poznatom društvu, koje će se koordinisano braniti od upornih napada Zedova. Takođe, imajte u vidu da se radi o online igri koja zahteva internet konekciju, i koju nema nikakve poente igrati krekovanu. Ovo ne treba smatrati manom, već samo stavkom koju treba imati u vidu.
Prethodnik se igra i dan danas, a obzirom na bogatstvo i količinu najavljenog sadržaja, nema razloga da sumnjamo da će i nastavak trajati godinama
Zaključak
Razvojni tim nije objavio – barem koliko nam je poznato – kada planira da finalnu verziju učini dostupnom. Samo znamo da je okviran plan da se Killing Floor 2 pojavi u prodaji u finalnoj verziji do kraja 2015. godine. Da li će se igra pojaviti tada, ili će malo kasniti, iskreno nam i nije previše bitno. Mišljenja smo da je Killing Floor 2 jednostavno i u ovom pakovanju koje nudi sada najbolji “horda” koja je dostupna na tržištu. Stoga, svako ko voli takav vid kooperativnog igranja bi trebao da je uzme u najozbiljnije razmatranje već sada, kada je dostupna po ne tako velikoj ceni. Osim toga, imajte u vidu i jesenju Steam rasprodaju, kada će Killing Floor 2 svakako biti još pristupačniji.
Tripwire Interactive je nadmašio samog sebe i doneo igru koja je fantastično osmišljena, delikatno balansirana, i svakako će biti dugotrajna. Prethodnik se igra i dan danas, a obzirom na bogatstvo i količinu najavljenog sadržaja, nema razloga da sumnjamo da će i nastavak trajati godinama. To ne znači da ćete Killing Floor 2 igrati svakog dana unedogled. Naprotiv, veoma dobra stvar kod ovakvih igara jeste što možete mirne duše napraviti pauzu, odmoriti se od nje, i taman kada prođe par nedelja ili meseci, došao novi DLC ili ne, ponovo krenuti sa igranjem.
Fenomenalna igrivost, sjajno napucavanje, izvanredan balans, odlično osmišljeni nivoi težine, animacije, raznovrsnost neprijatelja, raznovrsna oružja, sve su to odlike ovog sjajnog dolazećeg naslova. Ispoliranost i kvalitet su vidljivi na svakom koraku i uživaćete u nebrojenim satima satiranja karakondžula, mutanata, zombija i ostalih paklenih stvorova. Sa naše strane – tople preporuke za ubijanje dosade i još koječega u predstojećem periodu…
Ocena: 90
Dopalo nam se
– Vrhunska igrivost – Grafika, animacije – Napucavanje, oružja – Odličan sistem klasa, bonusa i napredovanja – Uvek možete napraviti pauzu pa se igri vratiti kasnije – Nagrađuje timski pristup i taktičko igranje
Nije nam se dopalo
– Za sada, usko orijentisana „horde mode“ igra – Potreba za koordinisanim igranjem može ponekada uzrokovati frustracije saigračima
Platforma: PC
Minimalne specifikacije:
Procesor: Core 2 Duo E8200 2.66GHz ili Phenom II X2 545 Grafika: GeForce GTS 250 ili Radeon HD 4830 RAM: 3 GB HDD: 10 GB prostora OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit Zahteva se internet konekcija
Preporučene specifikacije:
Procesor: Core 2 Quad Q9550 2.83GHz ili Phenom II X4 955 Grafika: GeForce GTX 560 ili Radeon HD 6950 RAM: 8 GB HDD: 10swwwwd GB prostora OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit Zahteva se internet konekcija
Igrano na:
Procesor: Intel Core i5-4670, 3.4 GHz Grafika: MSI GTX 670 OC RAM: 16 GB SSD: Samsung 840 EVO, 250 GB OS: Windows 7 x64
