Benchmark Redakcija
Nedavno smo imali priliku da popričamo sa gospodinom Alexom Roesslerom, direktorom marketinga za region Istočne Evrope u kompaniji Intel, a on je, kao i pre dve godine, bio raspoložen da nam odgovori na nekoliko pitanja, koje prenosimo u ovom članku.
BENCHMARK: Gospodine Roessler, recite našim čitaocima nešto o vašem poslu u kompaniji Intel.
ALEX ROESSLER: Moje ime je Alex Roessler, a trenutno sam direktor marketinga za region Istočne Evrope. U kompaniji je osam marketing menadžera koji su zaduženi za neke od zemalja u regionu, a ja sam marketing menadžer za čitav taj region. Moj posao je da nadgledam kako se posao obavlja na tim tržištima, da marketing u regionu funkcioniše i da su tržišni ciljevi za specifičnu zemlju dobro postavljeni. U kompaniji Intel radim već skoro 21 godinu, na različitim pozicijama; kada sam počeo da radim, bio sam technical engineer. Pre dvadeset godina, svaka kompanija, a i kompanija od preko puta su dizajnirali sopstveni PC računar i u to vreme nam je bilo neophodno što više tehničkih lica. Jer, u to vreme smo, recimo, gotovo svake nedelje menjali socket. Ako se setimo samo prvih 386 procesora, pa 486 sa i bez matematičkog ko-procesora (SX, DX) – svaki od njih je zahtevao sopstveni socket i morali smo da menjamo matične ploče jako često. Nakon toga sam sedam ili osam godina radio u software marketing odeljenju, ali sam bio i product marketing manager za Pentium: baš za prve primerke koji su radili na 60, pa na 66 i 75 MHz. Megaherci, to zaista zvuči kao praistorija, zar ne? Trenutno, aktuelne teme su vezane za many-core computing, a kasnije možemo pričati i o Larrabee-ju. Dakle, imam i radno iskustvo u tehničkim oblastima u kompaniji, ali sam već pet godina direktor marketinga evropskog regiona. Pre dve godine kada smo imali intervju, bio sam u Centralno-istočnoj Evropi, tačnije u Varšavi, čitavih šest meseci i posećivao 17 zemalja regiona.
BENCHMARK: Prošle su dve godine od kako su naši čitaoci imali prilike da čitaju prethodni intervju sa vama, ovde na Benchmark sajtu. Šta se promenilo za te dve duge godine – u Vašoj kompaniji i u globalnoj IT industriji?
ALEX ROESSLER: Šta se promenilo… Obe godine smo imali „dvocifren“ rast, i dok ceo svet veruje da ekonomski idemo unazad, ljudi nastavljaju da kupuju sve više i više PC računara. Za to postoji više razloga, a jedan od njih je da se efikasnost i brzina poslovanja unapređuju zajedno sa IT infrastrukturom. Recimo, zaposlenom se umesto klasičnog, daje notebook računar i dozvola da radi od kuće. Da, ključna promena koja se u ovom periodu desila je vezana za činjenicu da sada prodajemo više notebook nego desktop računara. Na svetskom nivou, prenosni računari se u odnosu na stone prodaju u odnosu od 52 : 48, ali je na nekim tržištima, recimo u Nemačkoj, procenat prodatih notebook-a blizu 80 procenata od ukupno prodatih računara! Na takvim tržištima, desktop se skoro uopšte ne prodaje. U drugim zemljama je, opet, prodaja desktop računara veoma bitna jer se oni proizvode u njima – kod raznih system buildera i distributera, koji imaju mogućnost da ponude kupcima baš ono što im je potrebno i što je specifično za takva tržišta. Sveukupno, posao je nastavio da raste, kao i čitava IT industrija, a tako će se i nastaviti. Drugi kvartal je za kompaniju Intel bio rekordan, a nedavno smo i u spisak proizvoda dodali i Atom procesor, koji omogućava jeftine, jednostavne sisteme sa lakim pristupom Internetu. Atom je za nas strateški bitan proizvod, sa kojim smo i kompletirali čitavu ponudu, a bitan je jer je namenjen čitavoj milijardi potencijalnih korisnika koji nemaju ili ne koriste računar. Ljudi u zemljama trećeg sveta, zatim deca i učenici u školama su budući korisnici ovakvih računara, a svetski trend je i mobilnost… Ono što se promenilo u proteklih nekoliko godina je i da smo sada mnogo više „nezavisni“ od američkog tržišta, koje sada čini samo 22-23% našeg prodajnog kapaciteta. Čak i u slučaju ekonomske krize u Sjedinjenim Državama, mi ne bi smo imali većih problema, jer postoje tržišta kao što su kinesko, indijsko, latinoameričko, istočnoevropsko, centralnoevropsko. U proseku, ova tržišta imaju rast od preko 20%, uz prosečan rast prodaje notebook računara od preko 40%. Čak i u Zapadnoj Evropi, rast prodaje prenosnih računara je oko 40%, što je zaista impresivan podatak.
BENCHMARK: Nedavno smo objavili priču u kojoj smo objasnili razlike između notebook i netbook računara, pa smo hteli da nam Vi date neka svoja mišljenja i razmišljanja na ovu temu.
ALEX ROESSLER: Doneo sam neke ilustracije, jednostavne, sa kojima bih lakše došao do poente. Dakle, na slikama vidimo dečije bicikle, dečije gitare, dečije skije. Ti proizvodi nisu kvalitetni, jer ih deca brzo prerastu. Skije se kupuju zajedno sa cipelama i traju jedva jednu sezonu. Upravo je jedna od ciljnih grupa netbooka ta da to budu prvi računari sa kojima deca dolaze u kontakt i njihov prvi kontakt sa internetom. Takođe, postoje i korisnici kojima je samo potreban lagan uređaj sa pristupom internetu. Na primer, u poslednje vreme, u avionu, umesto da gledaju u svoj Blackberry, ljudi nose male prenosne računare koji se lako mogu smestiti na stočić na naslonu sedišta i pišu e-mail-ove preko njega. To je sasvim u redu, zar ne?
Ali to nije sve. Deci su dovoljne instant-skije i plastična gitara, ali juniorima je već potrebno više. Bolje, prave skije, bolji bicikl, gitara sa pojačalom. Ranije su prvi kontakti sa računarima klinci imali sa 13-14 godina, a danas već sa deset znaju da otvore i napišu e-mail ili pronađu neku informaciju na internetu. Netbook je, dakle, dodatni proizvod u ponudi računara. Pristupačan, lagan računar, za one kojima je takav računar potreban. Svaki prodati računar je za nas bitan, pa tako i oni iz jeftinijih klasa. Na vaferu je, primera radi, jako mnogo Atom procesora, jer je u pitanju jako mali procesor, pa nam nije veliki problem da ih ponudimo po veoma niskim cenama. Netbook je za nas sjajan proizvod, a u narednih godinu do dve, videćemo još mnogo sličnih proizvoda baziranih na Atom procesoru.
BENCHMARK: Kako vidite klasičan notebook računar za pet godina i kako će netbook evoluirati u tom periodu. Da li ćemo videti neku više integrisanu platformu (kakva je NVIDIA Tegra) ili recimo, jeftin i mali touch-screen računar?
ALEX ROESSLER: S obzirom na to da sam bio jedini iz EMEA regiona koji je od nedavno uključen u diskusije o strateškom planiranju na duže staze, mogu da dam kratak zaključak o tome da ćemo u narednih nekoliko godina videti uređaje različitih veličina, oblika i boja, od kojih će neki već doći sa UMTS (3G) karticama, a neki od njih će imati WiMax, a neki mogućnost puštanja HD video materijala. Teško je dati neku precizniju odrednicu ili opis uređaja, jer, da ste me pitali pre pet godina, kako će danas izgledati mobilni telefon, verovatno ne bih znao da dam precizan opis. Danas su telefoni koji samo mogu da obavljaju funkciju telefoniranja vrlo retki, mada ih ljudi još uvek nose – stare Nokie sa monohormatskim ekranima i slični telefoni. A pre pet ili sedam godina nismo znali da će telefoni imati fantastične audio plejere ili kamere sa sedam megapiksela, te mogućnost push-email-a; i vi imate iPhone, koji je fantastičan, koji ima odličan miks ogromnog broja funkcija i lak pristup internetu, sa odličnim interfejsom, ali kamera nije baš sjajna. Ono što smo znali da će se desiti sa telefonima, a to će biti slučaj i sa prenosnim računarima, jeste još veća segmentacija proizvoda. U razvijenim zemljama, ljudi preko dana koriste Blackberry telefon, a uveče nose samo neki manji, koji će lako poneti kad izlaze u grad ili na rekreaciju.
Još uvek ne znamo kako će tačno izgledati prenosni računari u budućnosti, ali znamo da smo, recimo, pre dve godine imali inicijativu „jedan računar po domaćinstvu“, a uz različite trendove, veću mobilnost uređaja i dostupnost bežičnog interneta, inicijativa više liči na „jedan računar po osobi“. Za nekoliko godina, ona će definitivno postati „više uređaja po osobi“, a baziraće se na navikama tih ljudi, njihovim potrebama kada rade, putuju ili se zabavljaju. Na planeti živi šest milijardi ljudi, a ove godine smo prodali 200 miliona „jedinica“ (misli se na CPU i platforme, odnosno računare, zbirno – prim.aut.), a za period od 2008. do 2015 se predviđa neki prosek od 250 miliona novih računara. Prošle godine, čitava industija, ne samo kompanija Intel, nego svi mi zajedno, smo prodali 220 miliona računara. U poslednjih tri do četiri godine je, dakle, prodato oko milijardu računara, koji su uglavnom i dalje u upotrebi. U tom smislu, želimo da u bliskoj budućnosti prodamo još jednu milijardu računara.
BENCHMARK: Da li smatrate da će na tržištu biti dovoljno mesta za još jedan tip mobilnih uređaja i gde vidite MID i UMPC uređaje u narednom periodu? Da li UMPC uređaji biti jeftiniji i da li će Intel uskoro predstaviti neku više integrisanu platformu, kakva je NVIDIA Tegra?
ALEX ROESSLER: Upravo smo na IDF-u predstavili koncepte uređaja koji imaju all-in-one čipset tehnologije, kao što su system-on-a-chip. Ali, ko je, pre nego što je iPod postao planetarni fenomen, verovao da će potreba za muzikom u pokretu biti izražena u tako velikoj meri? Uređaj i sam njegov koncept moraju imati konkretnu primenu. Korisnici će u nekom trenutku verovatno snimati više video materijala i onda ih direktno sa mobilnog uređaja slati „negde“. Čitava diskusija se vodi o servisima baziranim na lokaciji. Svi američki vojni sateliti koji se sada lansiraju imaju ili će biti unapređeni na GPS 2.0. Evropska Unija ima sličan koncept, a ovi sateliti će biti lansirani 2010 godine (koncept se zove Galileo), a koji će, između ostalog, povećati preciznost do jednog metra. Servisi bazirani na lokaciji će takođe postati i servisi bazirani na navikama i ponašanju korisnika. U početku će biti ciljani mlađi korisnici koji pripadaju novoj, internet-generaciji, a koji su već navikli da komuniciraju preko social-networking servisa i email-a i koji skupljaju fotografije i video snimke i sve međusobno dele. I sada, ako se nalazite kod nekog restorana, vaš mobilni telefon ili MID uređaj će vas obavestiti o tome da je vaša drugarica rekla kako je tamo, pre nedelju dana, jela odlične lazanje i prikazati vam video koji je ona snimila. Naravno, to je daleko bolji način da dođete do željene informacije, jer to nije reklama koju je snimio taj restoran, već preporuku dobijate od prijatelja. I način na koji primate te informacije je jako bitan. Razmena teksta je jednodimenzionalna, daleko je bolje ako imate mogućnost da pogledate video ili da čujete nečiji glas. Ni ja više ne mogu da zapamtim gde sam parkirao kola, već samo napravim fotografiju, kako bi mi služila kao podsetnik.
Ali to sam samo ja, stariji gospodin, koji koristi nove tehnologije. U budućnosti ćemo videti još više mladih ljudi koji koriste više različitih uređaja za svoje potrebe i navike i to su upravo uređaji o kojima ste me vi pitali. Još uvek nismo pričali o upotrebi računara u školama i drugim ustanovama, pa zatim o inicijativi Evropske Unije o tome da bi računar morao da postane obavezan „alat“ u radu svakog đaka. Takođe, korisnici koji već imaju neki od jeftinijih notebook računara, a koji se nisu dobro pokazali kada je autonomija u pitanju, želeće da kupe računar koji ima bolji power management. Reći će: “računar moram da koristim svaki dan, a potrebno mi je ne sat vremena, nego pet sati, veliki ekran i udobna tastatura. Radije ću da kupim kvalitetniji notebook i da manje potrošim na odmor ili sitnice za kola, jer na njemu svaki dan radim.” Ljudi koji su stari korisnici računara sledeći put će u kupovini želeti nešto bolje. Ali to ne znači da ne postoji potreba za jeftinim računarom, naravno.
BENCHMARK: Da li Intel planira i neka veća ulaganja na srpsko tržište, neki R&D centar ili nešto tome slično. Ako ne, da li postoje planovi za neke od zemalja u regionu?
ALEX ROESSLER: U novembru prošle godine smo otvorili zvaničnu kancelariju, tj. predstavništvo kompanije. Imali smo jednu, a sada dva zaposlena i planiramo da nastavimo u tom smeru. Nećemo povećati prisustvo u predstavništvima u Zapadnoj Evropi – zapravo smanjili smo ga, ali ćemo povećati broj zaposlenih u predstavništvima na Bliskom Istoku, u Turskoj, Africi, Rusiji i Centralnoj i Istočnoj Evropi. Šta to znači za Srbiju? Kao što vidite, kancelarija nam je prostrana i u njoj ima mesta za još zaposlenih. Ono što radimo u Centralnoj Evropi, tačnije u Poljskoj je specijalna saradnja sa univerzitetima, pa je slična stvar moguća i u zemljama kakva je Srbija. Međutim, za R&D centar, u pravom smislu reči, nema konkretnih planova. Kada su prodaja i marketing u pitanju, tu će svakako biti još ulaganja, podrške za Vladu i vladine institucije, tendere i retail prodaju, kao i kanal i zbog toga i jesmo otvorili predstavništvo.
BENCHMARK: Kako napreduje vaša „classmate PC” inicijativa?
ALEX ROESSLER: Sjajno! Konkretno ova classmate PC rešenja nisu kao ona namenjena za npr. Nigeriju, ali primera radi, klasičan classmate PC će biti korišteni u Portugaliji – pre dve nedelje je najavljena nabavka 500 hiljada računara. Računari se koriste za posebnu vrstu nastave, uključujući i testove koji se rade na njima, tako da predavač može odmah da ima rezultate svih učenika već na kraju samog testa. Računari su u wireless mreži, kao i onaj glavni, koji koristi profesor. I profesori su, u sve većem broju zemalja, na obukama vezanim za predavanje uz pomoć računarskih sistema. U razvijenim zemljama, kakva je, na primer Švedska, porodice već osam godina unazad mogu da pazare računar i da im se taj novac vrati kroz odbijanje od poreza. Na taj način, čak 98% domaćinstava u ovoj zemlji ima bar jedan kućni PC računar. U velikom broju zemalja, classmate PC nema nikakve veze sa niskim dohotkom po glavi stanovnika, već sa potrebama u modernizaciji edukacije, pogotovo u nižim uzrastima. I mlađim učenicima je od velikog značaja ako imaju pristup Google-u ili Wikipediji i baš zbog toga smo imali dosta uspeha u prodaji stotine i stotine hiljada računara.
BENCHMARK: Kakav je nastup kompanije Intel na tržištima zemalja u razvoju i kako se njihove osobine uklapaju u strategiju kompanije?
ALEX ROESSLER: Rast naše kompanije i dolazi sa razvojem tržišta zemalja u razvoju. Zbog toga i ulažemo ili, bolje reći –dosta ulažemo na takvim tržištma. Svaki plan za ulaganje resursa ove kompanije je vezan za tržišta zemalja u razvoju. U zemljama kao što je Nemačka, prisutna je fluktuacija broja zaposlenih – ako neko napusti zemlju, nećemo dovesti novog zaposlenog tamo, već ćemo ga „zameniti“ u Rumuniji ili Srbiji. Na primer, najveće tržište za PC računare je trenutno tržište Sjedinjenih Država, ali do 2012, to će biti tržište Narodne Republike Kine. Brazil će do tog perioda biti na trećem, Rusija na četvrtom mestu, a sada je na osmom. Odmah nakon nje je Indija, Meksiko, pa Turska i Poljska i neke od tih zemalja će menjati mesta sa Nemačkom i Francuskom. I da se radi o vašoj kompaniji i vi bi ulagali u ova tržišta i pomogli im da zadrže taj tempo rasta. Sa 215 miliona novih računara, uskoro ćemo stići do cifre od pola milijarde novih računara godišnje.
BENCHMARK: Svi ti računari moraju jednom da odu na đubrište. Zato je i priča o čuvanju prirodne sredine jako bitna u poslednjih nekoliko decenija. Ne radi se samo o IT industriji…
ALEX ROESSLER: Naravno, i mi taj problem shvatamo vrlo ozbiljno. Voda koja napušta naše fabrike u Irskoj, SAD, Indoneziji, Izraelu je čistija od vode koju uzimamo iz rečnih sistema. Ne radi se samo o starim računarima i njihovom odlaganju na deponije, nego i o energiji koja je potrebna da se oni naprave i mi se trudimo da trošimo što manje energije, ali i hemikalija, jer bez njih ne možete obraditi silicijum i kreirati vafere i po definiciji, Intel nikad ne može biti u ljubavi sa „Green Peace“-om. Upravo zato se trudimo da koristimo što manje resursa, i zbog prirodne sredine, ali i nas samih, jer se smanjuju troškovi. Takođe, trudimo se da i proizvodi koje prodajemo troše manje električne energije. I proizvodi imaju svoj tržišni vek, pa je jako bitno da je moguće reciklirati što veći deo starih računara i ostalog hardvera.
I zbog čega je čak i Moore’s Law prevaziđen, zbog čega pravimo sve brže i brže računare? Da li ste ikad čuli za HUGI? To je skraćenica za Hurry Up, Go Idle. Zbog čega onda notebook i desktop računari moraju da budu brži, zar nisu dovoljno brzi sada? Ako je računaru potrebno mnogo manje vremena za neku operaciju, on će je obaviti brže i otići na „spavanje“, kada radi na daleko nižem taktu i troši stotinu puta manje energije.
BENCHMARK: Intel je uvek bio lider na IT tržištu, gotovo u svim oblastima. Uskoro ponovo ulazite na tržište discrete grafike. Da li će Larrabee biti usmeren ka GP-GPU projektima ili igračima?
ALEX ROESSLER: Larrabee je nova arhitektura, koju smo detaljnije predstavili nedavno, na ovogodišnjem Siggraph-u. Zbog čega ulazimo na ovo tržište? Jednostavno, zato što to možemo. Već dve godine radimo na ovoj arhitekturi jer, u Intel-u se mi time bavimo. Još uvek ne znamo kako će ta arhitektura biti implementirana. Ako me pitaš koliko će jezgara imati, koliko će biti brz. Kada dođe vreme, razmotrićemo kakva implementacija ima najviše smisla da se koristi u igračkom okruženju, radimo sa timovima koji razvijaju igre i njima je arhitektura i njen set instrukcija već poznat. Oni nam tačno mogu reći kog su tipa opterećenja u njihovim igračkim endžinima i mi ih propustimo kroz simulatore… ali, kao što verovatno već znate, jer se bavite grafikom i igrama, svaka igra ima sopstveni način na koji radi – ne postoji tipičan load. Neke se više oslanjanju na pixel instrukcije, a neke na rasterizaciju, fetching…
BENCHMARK: …te stvari se praktično menjaju, variraju od frejma do frejma…
ALEX ROESSLER: Upravo zato ti je potrebno dinamičko balansiranje opterećenja (dynamic load balancing). Pre nego što smo imali DirectX, imali smo fixed function GPU-ove i oni su veliki deo funkcija obavljali softverski, ali bez naprednog load balancing-a. Larrabee je odgovor na potrebe koje su iskazali mnogi developeri vizuelnog softvera (igre, CAD softver). Kreiran je za aplikacije koje rade sa ogromnim protokom podataka, kakve su igre. Pogledali smo kakve to arhitekture postoje i kakve smo arhitekture razvijali ranije i procenili da je jezgro Pentium procesora najpogodnije za ovakve zadatke. Core arhitektura ne bi odgovarala. Larrabee neće biti procesor pogodan za mobilne platforme, kao što su to Core procesori. Pentium procesore, s druge strane, nismo mogli tako lako da dovedemo do visokih frekvencija i visoke efikasnosti, ali su savršeni za masivni paralelizam. Pomenuli ste GP-GPU i mi očekujemo da Larrabee radi u sistemu zajedno sa Core procesorima. I dalje će biti klasičnih matičnih ploča, koje ne pravimo da bi oduzeli tržište našim konkurentima, nego je samo stvar u tome da, ako želimo da prodamo 250 miliona procesora, onda za njih mora da postoji 250 miliona matičnih ploča i isto toliko grafičkih kartica. To je velika količina čak i za kompaniju Intel, a zamislite onda koliki je to problem za manje igrače. Intel je najveći proizvođač integrisanih GPU-ova. Na to smo prinuđeni jer ATI i NVIDIA zajedno, dok je generacija aktuelna, ne mogu da proizvedu 250 miliona čipova. Iz sličnog razloga krećemo i sa ne-integrisanom grafikom. Jedna od velikih stvari koje dolaze je vezan za vektorsku grafiku, a Larrabee ima jedinicu za procesiranje vektorske grafike. Optimizacija softvera za many-core computing je isto bitna stvar i jedna od ključnih za ovu i narednu godinu.
BENCHMARK: Kako će pojava Larrabee-ja uticati na tržište ne-integrisanih grafičkih kartica koje trenutno “drže” NVIDIA i AMD?
ALEX ROESSLER: Pokazali smo arhitekturu i ono šta je moguće uraditi sa njom. Za priču o implementaciji je još uvek rano. Nismo rekli da li ćemo na GPU staviti 24, 64 ili 128 jezgara. Radimo sa svim vodećim developerima igara, Microsoft-om i svi oni imaju set instrukcija i specifikaciju ove arhitekture. Svi oni nam pomažu da procenimo na kakvu bi implementaciju trebalo da ciljamo. I onda dolazimo do gospode koji sve to treba da stave na silicijum i sa njima razgovaramo o ograničenjima, daljem rasporedu jedinica unutar jezgra i tome slično. Tokom 2009 i 2010 godine će se mnogo više znati, ali za sada znamo da će to izgledati kao add-in kartica, tj. kao grafička kartica. Kako će tržište onda izgledati i kako će se Larrabee pokazati u poređenju sa aktuelnom ponudom kompanije NVIDIA – to ne mogu da kažem, jer se mi obraćamo tržištu i potrebama tržišta vizuelnih aplikacija, a to je, između ostalog dinamički balans opterećenja. A kada budemo više znali o implementaciji, ja ću rado odgovoriti na vaša pitanja. Naravno, na vama će biti da procenite koja je implementacija bolja – naša ili konkurentska. Mi ćemo podržati i Microsoft i njihov DirectX API, ali će da omogući i direktnu optmizaciju za Larrabee arhitekturu i to će raditi jako brzo.
BENCHMARK: Hvala vam na izdvojenom vremenu i odgovorima na pitanja i puno sreće u daljem radu!
ALEX ROESSLER: Bilo mi je zadovoljstvo.
Benchmark Team
