AMD High Bandwidth Memory

Kada je GDDR5 prvi put predstavljen i implementiran od strane AMD-a, u sada već legendarni, Radeon HD 4870 činilo se da će ovaj tip GDDR memorije nikada neće postati usko grlo. Ipak, napredak tehnologije čini svoje i peta generacija GDDR-a postaje polako ograničavajući faktor pri dizajniranju novih grafičkih karti.
 Prednosti HBM-a u odnosu na GDDR5 su višestruke, integracija je olakšana, put koji podaci treba da pređu se skraćuje, štedi se prostor i energija, a potreban je i manji napon za njeno funkcionisanje
Rešenje koje AMD predlaže nije evolucija postojećeg GDDR-a, već potpuno novi pristup koji se oslanja na “slaganje” memorije jednu povrh druge (tzv. “stack”) čime se na manjoj površini dobija gotovo četvorostruko veća propusna moć. Pored ove, prednosti HBM-a su brojne. Integracija je olakšana, put koji podaci treba da pređu se skraćuje, štedi se prostor i energija, a potreban je i manji napon za njeno funkcionisanje.

Na slajdu iznad mogu da se vide jasne prednosti HBM-a kada se uzme primer iste grafičke karte (Radeon R9 290X). U oba slučaja se na štampanoj ploči nalazi Hawaii GPU u paketu sa 4 GB video memorije. Ipak, u slučaju tipične GDDR5 konfiguracije sve komponente zauzimaju 9900 kvadratna milimetra, dok u slučaju HBM-a zauzeće prostora je manje od 4900 mm2.

Pritom, u ovom cenariju memorijski protok Radeona R9 290X iznosi 320 GB/s koristeći standardnu GDDR5 memoriju koja radi na 1250 MHz (5 GHz efektivno). Sa druge strane, ukoliko uzmemo pomenutih 100 GB/s po stack-u za HBA kao referentnu vrednost u tom slučaju dobijamo propusnost od 400 GB/s.