Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Test: ASUS Rampage III Black Edition
Inicijalno visoka cena kompletnog LGA1366 sistema u prvo vreme je činilo nove procesore malo teže dostupnim prosečnoj korisničkoj populaciji, ali se to relativno brzo promenilo sa Core i7 920 modelom procesora koji je imao sasvim prihvatljivu cenu sa obzirom na performanse koje su se zauzvrat dobijale. Za pravi ulaz među mase, Nehalem arhitektura je morala da sačeka gotovo godinu dana, kada je Intel prezentovao LGA1156 platformu. Tako je dobijena „dijetalna“ varijanta Nehalem arhitekture, gde je Core i5 750 model nudio ubedljivo najbolji odnos cene i performanse i dugo vremena nakon starta na tržištu.
Sa LGA1156 platformom i Core i5, odnosno Core i3 procesorima, Intel je dobio adekvatnu tržištu zastupljenost novih procesora, ali uz drugu stranu medalje koja je u ovom slučaju značila lagano zapostavljanje LGA1366 platforme kao premium rešenja. Jednostavno, sama razlika u performansama između određenih LGA1366 i LGA1156 procesora nije mogla da sa na adekvatan način preslika kroz razliku u ceni, pa se stoga velika većina korisnika prilikom izbora procesora ograničila na Core i5 modele.
Da bi se ipak napravila veća razlika između dve platforme, Intel je ponudio ekskluzivnu verziju Core i7 procesora sa šest jezgara i na taj način kompletnu LGA1366 platformu ponovo odvojio od varijanti „za obične smrtnike“. Sama pojava ovog procesora sa sobom je povukla i nove serije matičnih ploča, a isto je učinila i USB 3.0, odnosno SerialATA 6 Gb/s implementacija. Sada, nakon pojave Sandy Bridge generacije procesora, LGA1366 platforma se nalazi na kraju svoj životnog puta, pa smo i mi mislili da je sa matičnim pločama za ovu platformu završeno. Ipak, Asus nije tako mislio, i kao završnu reč u smiraj LGA1366 platforme predstavlja Black verziju svoje već fantastične Rampage III Extreme matične ploče.
Ploča na testu
Kako je Rampage III Black finalno unapređenje u odnosu na Rampage III Extreme (koja je sama po sebi u svoje vreme najavljena kao „ultimate-ultimate“ rešenje za LGA1366 procesore), sve to treba nekako i u startu naglasiti, što se logično najlakše postiže kroz dizajn. Tako je tradicionalna „Republic Of Gamers“ ambalaža redizajnirana u „black“ fazonu, a u njoj se pored matične ploče nalazi i dosta „dodatne opreme“. Uputstva, posteri, nalepnice, cd-ovi, dodatni bracketi, SLI konektori i još dosta sitnica. Ipak, u Rampage III Black paketu najinteresantniji detalj je dodatna PCI Express x1 kartica. U skladu sa nekim pređašnjim iskustvima, očekivali bismo da se radi o dodatnoj zvučnoj karti nešto jačih mogućnosti u odnosu na standardna rešenja. U Rampage III Black paketu, velika ThunderBolt kartica predstavlja kombinacija naprednog audio rešenja i LAN kontrolera.
Asus ThunderBolt je Xonar karta, i to prva audio karta koja se dobija uz matičnu ploču koja koristi Nichicon Fine Gold kondenzatore koji se koristi na ozbiljnim HiFi uređajima. Pored toga, ThunderBolt poseduje dva Cirrus Logic CS4398 DAC konvertora koji mogu da izbace 120dB na 192 KHz, uz obavezni ADC konvertor koji je opet u vidu Cirrus Logic čipa (CS5361). Tu je čak i posebni Texas Instruments čip koji ima ulogu pojačala za slušalice, tako da kompletan ThunderBolt definitivno garantuje maksimalni kvalitet zvuka, uz Creative EAX 5.0 podršku za 3D zvuk. Naravno, razliku u kvalitetu će moći da osete samo pravi audiofili među gamerima, dok ostatak populacije verovatno neće biti u stanju da primeti razliku. Druga strana ThunderBolt karte je mrežni deo, pa je se tako ovde nalazi Killer E2100 NIC čip. U svom radu, ovaj LAN kontroler čak koristi i keš memoriju, pa se zato na ThunderBolt kartici nalazi i par Samsung memorijskih čipova.
Dotično LAN rešenje poseduje dosta tehnologija za ubrzavanje transfera, smanjenje latencije, manji ping i ostalo. Iako se u realnosti sve to veoma teško može primetiti od strane velikog broja “smrtnika”, korisnici ovakvih ploča traže najbolje, a 40 ms naspram 80 ms latencije u brzom FPS-u mogu značiti razliku između fraga i respawna, sve zavisi od toga koliko vam tako nešto u praksi znači i da li se uvek oseti. Kako su kupci ovakvih ploča uglavnom oni koji žele samo najbolje, za očekivati je da ćete ceniti prisustvo ThunderBolt karte ne samo zbog njenih audio, već i zbog LAN aspekata – premda naglašavamo da ovaj vid primene dosta zavisi od vaših gledišta na stvar. Interesantno je uporediti pristup oko dodatne karte na prethodnim Rampage modelima, pa tako na Rampage II smo imali SupremeFX audio kartu, na Rampage III je onda ta dodatna karta nestala, da bi se sad kod Rampage III Black dodatna audio karta opet vratila. Kako nam se dopada pristup sa dodatnom HiFi audio kartom, dobro je videti da se Asus odlučio da na Rampage III Black ona bude prisutna. Obzirom koliko košta ova matična ploča, prisustvo dodataka poput ovog (i ne samo ovog) se očekuje, a bogata dodatna oprema je nešto što se podrazumeva.
Kad pažnju sa ThunderBolt-a prebacimo na matičnu ploču, treba potražiti razlike između novog „Black“ i prethodnog Rampage III modela, a da tu nije u pitanju samo na „crnina dizajn“. Logično, oba ova modela poseduju istu osnovu, sa tim da je kod Rampage III Black ploče napravljene neke sitnije modifikacije, neke zbog poboljšanja karakteristika, a neke čisto da bi pravile razliku u odnosu na „ne-crni“ model. Prva razlika koju primećujemo se odnosi na sistem za hlađenje koji je pretrpeo malu reviziju. Tako je sada veliki pasivni hladnjak odvojen na dva dela, deo preko X58 southbridge-a, odnosno glavni deo preko naponske jedinice i northbridge-a. Stari dizajn nekako dopadljivije izgleda, ali sa druge strane, „black“ varijanta deluje nešto „jače“ i efikasnije.
Ispod ovog sistema za hlađenje, nalazi se već dobro poznata naponska jedinica sa Rampage III Extreme modela. Dakle, Extreme Engine Digi+“ još jednom u maksimalnoj varijanti koja primenjuje paralelni “phase” dizajn koji omogućava lakšu manipulaciju sa brojem aktivnih delova naponske jedinice. Pri tome može imati veliki raspon frekvencija koje aktiviraju “switch”, i to u rasponu od 250 kHz pa do 1000 kHz. Klasični redni digitalni PWM zahteva frekvenciju od bar 800 kHz za “switch”, što kao krajni rezultat ima veću potrošnju energije, veće zagrevanje, i manji životni vek. Asus je za Extreme Engine Digi+ koristi metalno oklopljene Infineon MOSFET-e koji imaju za 30% bolju disipaciju toplote u poređenju sa standardnim rešenjem na istoj frekvenciji. Tu su i ML kondenzatori (Multilayer Polymer Capacitor) koji se opet manje zagrevaju, uz mogućnost da rade sa jačinom struje od čak 40A.
Pored toga, „Extreme Engine Digi+“ koristi mnogo manje delova čime se smanjuje količina komponenti koja emituje toplotu, pa je tako u osnovni naponska jedinica na Rampage III Black (kao i na Rampage III Extreme) u 8-phase konfiguraciji. Pored toga, tu su posebne 3-phase jedinice za napajanje memorijskog kontrolera, X58 northbridge-a i memorije. Sva unapređenja po pitanju naponske jedinice na kraju krajeva su tu da bi se povećala stabilnost pri LN2 overklokingu, ali kako je na Rampage III Black nalazi gotovo isto rešenje, može se reći da je i sa Rampage III Extreme dostignut neki maksimum po ovom pitanju. Naravno, kako Rampage III Black predstavalja ultimativnu X58 verziju ploče, zadržani su svi napredni overkloking elementi. Odmah iznad naponske jedinice se nalaze čak dva kompleta 8-pinskih konektora za napajanje, kao bi se osiguralo da procesor u svakoj situaciji dobija dovoljno struje. Pored tih konektora nalazi se „Q-reset“ taster koji ima zadatak da resetuje računar i obriše CMOS, a da se pri tome izbegne čuveni „S5“ mod prilikom standardnog reseta koji može da uslovu totalnim smrzavanjem procesora pod LN2 hlađenjem.
Pored ovog tastera, skroz na drugoj strani PCB-a se nalazi još LN2 detalja. Između standardnih „Republic Of Gamers“ „power“ i „reset“ tastera, nalaze se ukupno četiri on/off prekidača. Oni imaju funkciju da „na živo“ isključe željeni grafički PCI Express slota, ukoliko neka od grafičkih karti tokom LN2 sesije otkaže poslušnost. Odmah ispod se nalazi set kontakata koji služe za merenje napona svakog vitalnog dela sistema, što je veoma korisna stvar, pa je dobro što ovu mogućnosti sve češće viđamo na matičnim pločama. Na kraju, tu je i „GO“ taster koji ima dve funkcije. Kada je ploča upaljena, “GO” taster aktivira neki od podešenih overkloking profila u BIOS-u, dok je druga funkcija “GO” tastera u stvari “MemoryOK” koji radi kada je ploča isključena i treba da prilagodi memorijske parametre ukoliko određena memorija odbija saradnju sa pločom. Kompletan ovaj deo ploče na kojoj se nalaze ove funkcije se naziva „OC Zone“, što je jasno i naznačeno na PCB-u.
Što se tiče slotova za kartice, i ovde je Rampage III Black u sličnoj konfiguraciji kao prethodni model. Na raspolaganju je ukupno četiri PCI Express x16 slotova koji i dominiraju jednim delom PCB-a. Ipak, iako bi smo očekivali nešto više od SLI i Crossfire podrške, Rampage III Extreme podržava standardne 2×16, 1×16 i 2×8, i 4×8 režime rada, pa tako po pitanju rada se više grafičkih karti nema nekih noviteta. Ovo je i dalje ograničenje samog X58 čipseta, tako da bi bilo koje proširenje mogućnosti zahtevalo upotrebu nekog dodatnog čipa koji bi povećao broj raspoloživih PCI Express linija. Očekivano, klasičnih PCI slotova nema, već su tu samo dva PCI Express x1 od kojih jedan treba popuniti sa ThunderBolt audio/LAN kartom.
Naravno, i na I/O panelu se nalazi set audio konektora, uz ostale manje-više standardne detalje. Tu je bluetooth modul koji služi za ROG Connect opcije preko mobilnog telefona, a odmah ispod njega se nalazi BIOS reset taster. Pored toga, tu je jedan PS/2 konektor za stare tastature na koje smo svi navikli i ukupno devet USB portova. Od tih devet, jedan je odvojen za ROG Connect funkcije, dok su dva plava standardno označavaju da se radi o USB 3.0 portovima. Iako se ovaj broj USB portova možda čini ne baš dovoljnim, u paketu se dobijaju USB bracekti pa se ovaj broj veoma lako može proširiti po potrebi. Na kraju, tu su dva eSATA i jedan LAN priključak kao dodatni pored onog koji se nalazi na ThunderBolt karti. Kao i Rampage III Exreme, i ovde se nalaze dva BIOS čipa, što znači i „DualBIOS“ mogućnosti. Naravno, tu je i „BIOS switch“ koja aktivira određeni BIOS, što znači da možete koristiti jedan za standardnu primenu, a drugi na primer neki beta BIOS koji je dodatno modovan na za LN2 overkloking.
Na ovoj strani možete pronaći rezultate koje ostvaruje matična ploča. Kao što možete videti iz priloženih rezultata, Sandy Bridge platforma sasvim (ne)očekivano ostavlja nekada neprikosnoveni vrh Nehalem ponude daleko iza sebe…
BIOS
Kada se uđe u BIOS na Rampage III Black, nema grafičkog UEFI-a koji je posto aktuelan sa P67 čipsetom, već je ovde i dalje aktuelan klasičan BIOS sistem. Naravno, kako bi se napravila bar vizuelna razlika, ovde je BIOS u crno-belo varijanti u odnosu na klasično plavu-belu varijantu. Kada se izuzme ovaj detalj, BIOS na Rampage III Black i na Rampage III Extreme su gotovo identični, što je i sasvim realno očekivati, a to sve opet u dobroj meri podseća na BIOS kod Rampage II Extrem modela. Najveća prednost Rampage III Extreme, pa sada i Rampage III Black je veći raspon za podešavanje memorijskih množioca u odnosu na bazični takt magistrale.
Standardni maksimalni odnos je uglavnom 12, što znači 1600 MHz na 133 MHz za BCLK, što opet znači da se za svaki radni takt memorije preko 1600 MHz moralo ići na overkloking BCLK-a. Tako funkcionišu i XMP profili koji automatski podešavaju klok memorije i BCLK-a. Sada Sa novim množiocima, Rampage III Black omogućava podešavanje memorije na 2400 MHz bez promene osnovnog BCLK takta. Sledeće bitna stavka je „Power“ sekcije u kojoj se mogu pratiti apsolutno svi detalji koju su vezani za radni napon i temperature, i to svih delova sistema koji su bitni.
Bolje rešenje je praćenja napona preko „ProbeIT“ kontakata na PCB-u, ali ako vam nije na raspolaganju multimetar, onda je ovo drugo najbolje rešenje. Pored toga, korisna opcija je „overheat“ zaštita za sam čipset, pa tako možete podesiti koja će temperature biti granica pri kojoj će se sistem automatski gasiti. Naravno, ovo se može dogoditi samo pri ekstremnom overklokingu, a kada je ovaj overkloking u pitanju, na raspolaganju su dva režima Digi+ naponske jedinice. „T-Balanced“ predstavlja standardno podešavanje koje predstavlja optimum između potrošnje energije i zahteva celog sistema, što znači da je on namenjen za nominalne radne taktove i umereni overkloking.
Za ozbiljan OC tu je „X-Power“ režim koji dozvoljava da se iz procesora i celog sistem izvuče apsolutni maksimum. Pored toga, tu su i opcije „Extreme OV“ sa čijim aktiviranjem se otvara mogućnosti da se naponi dodatni povećaju preko već postavljene granice, a tu je „Extreme OC“ koji ima dva moda rada, sve u želji da se iz procesora iscedi sve što može, sve do momenta kada tečni azot ne iscuri iz njega. Ostatak stvari je standardan, bar kada su pitanu „Republic Of Gamers“ matične ploče, tako da su tu ROG Connect opcije, „GO“ podešavanja i slične ROG specifičnosti.
Zaključak
Kako je Asus već više puta „sažvakao“ X58 temu sa stvarno odličnim Rampage II i Rampage III Extreme pločama, moglo bi se komotno zaključiti da prostora za neka dodatna unapređenja jednostavno nema. Ipak, Asus nije mislio baš tako, pa se odlučio da na lep način isprati X58 čipset sa Rampage III Black pločom. Nije bilo mnogo prostora za noviteta u poređenju sa Rampage III Extreme, pa je kod Rampage III Black modela par nekih sitnih detalja ispravljeno, sređeno i na kraju je dodata ThuderBolt kartica. Kako na Rampage III Extreme nije bilo nečega sličnog, ThunderBolt je najveća novina koju donosi „Black“ varijanta ploče. Najbolji deo kod ThunderBolt karte je audio komponenta, dok LAN deo lepo deluje na papiru, ali od korisnika, njegovih potreba i još nekih okolnosti (kvalitet veze vašeg provajdera, na primer) zavisi kolika će poboljšanja uočiti. ThunderBolt nam se dopada kao rešenje i ono je prava mera za fantastičnu ploču kakva je Rampage III Black.
Naravno, ubedljivo najjača komponenta su overkloking mogućnosti iako ih nismo nešto specijalno pominjali. Glavni razlog je što su overkloking potencijali isti kao i na Rampage III Extreme, pa jednostavno nema prostora da se nešto novo kaže. Ali teško je ići preko maksimuma, jer je sa ovom pločom veštom overklokeru omogućeno apsolutno sve i stavljen je na raspolaganje svaki mogući „alat“ za postizanje maksimalnog radnog takta bilo kog LGA1366 procesora.
Ponajviše zbog ovih karakteristika, ali i zbog svega ostalog što nudi Rampage III Black, ova ploča bez dileme zaslužuje „Editors Choice“ nagradu. U situaciji kada bi sada birali LGA1366 ploču, Rampage III Black bi sigurno bio izbor broj jedan. Međutim, u ovom momentu, veliko je pitanje da li bi smo uopšte razmišljali o LGA1366 platformi, a upravo to je i najveći problem ove ploče. Dakle, nije u pitanju stvarno astronomska cena koju ima Rampage III Black koja će van domašaja držati svakog „prosečnog smrtnika“, već je u pitanju činjenica da LGA1366 u ovom momentu predstavlja „end of line“ proizvod. Novi LGA 2011 soket samo što nije, a peformanse Sandy Bridge generacije procesora su dovoljno velike da je jednostavno teško naći razlog za zbog kojeg bi neko sada investirao u LGA1366 procesor i matičnu ploču. Upravo zbog Sandy Bridge procesora, situacija za te „obične smrtnike“ željne što boljih performansi računara je bolja još od početka ove godine.
Značajna unapređenja na arhitekturi omogućili novim procesorima da budu dosta brži u odnosu na prethodne varijante Core i5 i Core i7 modela. Ovo se posebno odnosi na overkloking mogućnosti, jer su sa novim jezgrom taktovi od preko 4 GHz totalno standardna stvar, a i brzine koje su blizu 5 GHz nisu neoubičajene. Na ovako visokim radnim taktovima, Sandy Bridge procesori bez problema prosto ponižavaju stare Nehalem Core i7 procesore. Čak se i Gulftown se šest jezgara može osećati ugroženim, posebno u situacijama koje ne koristi na pravi način sva raspoloživa jezgra. Odnos između Core i7 2600K i Core i7 965 procesora možete videti u tabeli sa rezultatima, gde je apsolutno jasno zbog čega LGA1366 platforma više nije tako primamljiva, čak i kada cene komponenti nije problem. Zbog toga nam se čini da će Rampage III Black ostati samo kao „demonstracija moći“ model, dok krajnji korisnici, na žalost, neće koristiti mogućnosti ove fantastične ploče.
Drugim rečima, Rampage III Black Edition je prava ploča u pogrešno vreme. Zamerki gotovo da nema, a onih koje postoje nikako ne idu na dušu Asusu. Prosto, radi se o široj priči vezanoj za Intel platforme. Da smo ovu ploču dobili pre samo par meseci, jedini logičan potez bi bio dodeljivanje Editor's Choice priznanja. Da, ova ploča je namenjena entuzijastima koji hoće samo najbolje. Međutim, na scenu je stupila potpuno nova platforma koja je u fokusu tako reći svih ciljnih kategorija, i koja pruža više (i to ne gledano samo u odnosu cena-performanse, već i u apsolutnom smislu performansi, kao što možete videti u tabelama sa rezultatima), naročito za iole upućenije korisnike koji žele overklok, bilo sporta radi, bilo radi dobijanja više performansi za manje novca. Stoga, teška srca – jer mi smo najveći ljubitelji kvalitetnog hardvera, što ploča svakako jeste – ovog puta odlučujemo da Rampage III Black Edition ploči ne dodelimo priznanje, uprkos našoj žarkoj želji da to učinimo.
Ploču za potrebe testiranja ustupio ASUS.
