Protekcija za Intel procesore, oni mogu u Kinu

Sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken rekao je da trgovinske sankcije SAD prema Kini i njenim tehnološkim kompanijama nisu namenjene „suzbijanju ili ograničavanju“ ove države, u odgovoru na vest da Huawei lansira nove laptopove zasnovane na Intel Meteor Lake procesorima. Blinken je izjavio to u petak, što je tvrdnja dijametralno suprotna stvarnom uticaju koji zapravo pravi „rat čipova“ koji su pokrenule SAD, ograničavajući izvoz, kako naprednih čipova, tako i opreme za njihovu proizvodnju, u Kinu.

„Vidim da je Huawei lansirao novi laptop koji se hvali sposobnošću veštačke inteligencije i koristi Intel čip“, rekao je Blinken na kraju svoje nedavne posete Pekingu, piše Tom’s Hardware. „Mislim da to pokazuje da je ono na šta smo fokusirani samo najosetljivija tehnologija koja bi mogla da predstavlja pretnju za našu bezbednost. Nismo fokusirani na prekid trgovine, ili na suzbijanje ili ograničavanje Kine“.

Da to baš i nije u skladu sa realnošću ukazuje i to što je delovalo da će Huawei propasti kada su SAD stavile ovu kompaniju pod ekstremne sankcije 2020. godine, tvrdeći da najveći proizvođač čipova u Kini može da posluži kineskoj vojsci što bi „predstavljalo rizik za SAD“. Tada je otvorena pandorina kutija i počele su nove igre na tehnološko-trgovinskom planu između dve svetske sile. Huawei je, kako sada vidimo, samo privremeno, bio zakucan u mesto, ali sada se vraća na velika vrata, a svoju prodaju u matičnoj državi povećao je za 11 posto tokom prošle godine.

Shutterstock

Dok Blinken vidi ovo kao dokaz da se sankcije SAD odnose samo na vojsku, kineski internet korisnici to vide kao dokaz beskorisnosti sankcija protiv kineske potrošačke baze. Iako Blinken tvrdi jedno, činjenica je da pojedini američki zakonodavci žele da uguše proizvodnju čipova u Kini kako bi naštetili celoj zemlji. Kongresmen Majkl Mekol predvodi napad na kineski ekonomski rast u tehnološkom prostoru, pozivajući da se zabrani i pristup RISC-V standardu, uprkos tome što on zvanično nije u vlasništvu ni jedne države, a posebno ne SAD, već kontrolu nad njime ima švajcarski „trast“. Osim toga, on traži i prekid licence koju Huawei ima za kupovinu pojedinih Intel čipova za svoje laptop računare.

„Komunistička partija Kine zloupotrebljava RISC-V kako bi izbegla dominaciju SAD nad intelektualnom svojinom potrebnom za dizajniranje čipova“, rekao je Mekol između ostalog. On je, inače, pridružen grupi zakonodavaca različitih stranaka koji vrše pritisak na administraciju američkog predsednika Bajdena da poveća restrikcije kineskim kompanijama u vezi sa sposobnošću korišćenja bilo kojih tehnologija koje nisu kineske u proizvodnji računara.

Shutterstock / JRdes

Kina se, međutim, takođe ne slaže sa Blinkenom, opisujući tretman SAD prema kineskim kompanijama kao hegemonistički i preteran.

„SAD su previše rastegle svoju ideju o bezbednosti, uključujući i stvari koje nemaju veze sa vojnim rizicima“, rekao je Tan Đijan, kineski ambasador u Holandiji, matičnoj državi komapnije ASML, najvećeg i praktično jedinog proizvođača naprednih mašina za proizvodnju čipova u svetu. Đijan je dodao da SAD vrše pritisak i na svoje saveznike da učine to isto, uključujući i Holandiju, koja je ispratila američke korake i pridružila se sankcijama prema Kini.

Jedan od ovih saveznika SAD po potrebi u „ratu čipova“ je Tajvan, zbog njegove veze sa kompanijom TSMC, trenutno najvećim proizvođačem mikroprocesora na svetu i čiji su klijenti Nvidia, AMD, Intel i američka odbrambena industrija. Bez TSMC-a, snabdevanje procesorima u svetu opada, što je deo razloga zbog kojeg američka administracija daje ovoj kompaniji 11,6 milijardi dolara da otvori fabrike u SAD.

Ipak, još uvek nije jasno kako će Kina zvanično, kao i Kongres SAD prihvatiti najnovije Blinkenove komentare koji umanjuju američku trgovinsku ofanzivu. Međutim, s obzirom na to da je Intel „američko čedo“, Kongres ovaj put možda jednostavno zažmuri na jedno oko, kao što je to uradio i američki sekretar. Naravno, tu u problem dolaze drugi američki dizajneri čipova, koji za razliku od kompanije Intel već uveliko moraju da traže specijalne dozvole od vlasti kako bi neke od svojih proizvoda izvozili za Kinu.