Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
IPTV u Srbiji
Televizija se dosta promenila od kako je internet došao u svaki dom, čak i u Srbiji. Iako je ostao najmoćniji medij, internet je, osim naših navika i očekivanja, promenio i televiziju. Televizija, zapravo, uzima ono najbolje od svog modernog, interaktivnog rođaka i postaje jača i bolja nego ikad. U Srbiji i zemljama u okruženu, u ponudi su gotovo sve vrste digitalne i analogne televizije, pa je tako u većini zemlje dostupna kablovska (analogna i digitalna) i satelitska, a u nekim i IP televizija. Provajderi koji nude prijem kanala putem analognog kabla su najbrojniji i ta ponuda je prilično rasprostranjena što se infrastrukture i pokrivenosti tiče. Emitovanje kanala se vrši u standardnoj, PAL (576i) rezoluciji, a za standardne pakete nije potreban ni box risiver. Ako želite da doplatite i za neki od specijalnih paketa, morate instalirati i risiver koji će dekodirati i „otključati“ zaštićene kanale, koji postoje unutar kablovskog sistema, ali ih korisnici koji nisu doplatili za specijalne pakete, ne mogu pratiti.
Putem kabla je moguće „pustiti“ i digitalni signal, kakav je DVB-T (Digital Video Broadcasting Terrastrial), kakav se u Srbiji emituje počevši od aprila 2005. godine. Radi se o digitalnom prenosu podataka, pa je i odgovarajući risiver neophodan, bar zbog DA konverzije. DVB-T se, u principu, emitje sa zemaljskih odašiljača i uglavnom unutar UHF opsega. Pošto se radi o digitalnom prenosu podataka, prisutna je i kompresija podataka “u letu”, pa je unutar jedne frekvencije moguće emitovati od 4 do 6 programa u isto vreme, što se naziva DVB multiplex. Više kanala koji se emituju preko jednog odašiljača i unutar jednog frekvencijskog spektra pravi značajnu uštedu i u smislu opreme, ali i u smislu prostora koji je ograničen u etru. Digitalni signal se može emitovati OTA (over-the-air) ili putem kabla, a za razliku od analognog je neuporedivo manje osetljiv na smetnje, pa nema smetnji u vidu duhova ili snega, ali zato, prilikom jačih smetnji može da se desi da slika potpuno nestane. Takođe, za pokrivanje istog područja je za DVB-T potrebno oko osam puta manje snage na odašiljaču u odnosu na analogno emitovanje. Većina postojećih analognih TV prijemnika koji su se tokom prvih nekoliko godina 21. veka prodavali u Srbiji nema DVB-T kompatibilan tjuner, tj. prijemnik, pa je za prijem DVB-T signala potrebno imati i Set Top Box (STB). Ovo nije veliki problem jer će vaš kablovski provajder najčešće obezbediti STB za korišćenje, ako vam je neophodan. U poslednje dve godne se najviše priča o IP televiziji, ali i o drugoj generaciji “zemaljskog” DVB-T2 standarda, koji će omogućiti emitovanje nacionalnih kanala u visokoj definiciji, uključujući ne samo sada rasprostranjene 720p i još prisutnije 1080i modove, već i Full HD – odnosno 1080p mod.
Većina nas koji smo kupili LCDTV ili plasma ekran visoke rezolucije, gleda spljoštenu ili crop-ovanu sliku (crop se vrši ili na površini programa koji se emituje ili površini samog ekrana u koji gledate (što baš i ne prija “plazmama”). I kada i tih malih 500-ak linija “prepolovite”, jasno je da ne gledate u baš oštru i dobro definisanu sliku. Najoštriju sliku na ekranu možete videti samo kada svoj HDTV priključite na računar, Sony PlayStation 3, Xbox 360 ili Blu-ray plejer. Od (ne)kvalitetne slike na kablovskoj televiziji koju imate “razvučenu” po stanu vas boli glava, jer je slika puna šuma, a boje su bledunjave. Ništa ne vredi papreno plaćeni HDTV kada je slika koju svaki dan gledate razvučena i nedefinisana, a u odnosu na nju je i YouTube ponuda šampion kvaliteta. Rešenje mogu biti brojni satelitski kanali koji se emituju u HD režimu i, za sada, to je jedino rešenje za one koji to mogu da priušte i one snalažljive, koji neumorno traže “razbijena” rešenja za zaobilaženje zaštite. Praksa kaže da je i to veoma teško postići ako insistirate na HD prijemu, pa onda ostaje da vidimo šta se može dobiti putem regularne ponude. Od HD-a za sada moramo da odustanemo, ali viši kvalitet prikaza je moguće postići i putem IP televizije.
Po definiciji, IPTV predstavlja multimedijalni servis koji podrazumeva prenos podataka iz kategorije televizije, zvuka, teksta, video materijala i grafike putem IP mreže, koja ima i zadovoljavajuće visok nivo kvaliteta, pozdanosti ali i sigurnosti tokom prenosa podataka. Podaci koji se prenose ulaze i u kategorije LiveTV i Interactive TV / Video on Demand (iTV i VOD). Potrošač, u ovom slučaju gledalac ili, ako hoćete, korisnik (pošto je u pitanju i interaktivan servis) putem telefonske linije, dakle, istom DSL „paricom“ kojom stiže i telefonski signal, prima MPTS pakete (multiple program transport streams) i to obično upravo od svog postojećeg ISP provajdera. Prednosti IPTV platforme i jeste kombinacija sa brzim pristupom internetu, odnosno mogućnost integracije servisa kao što su VoIP, VOD ili kompletan Tripple Play. Dakle, bitna prednost IPTV sistema je njegova interaktivnost – programi se mogu pratiti u vreme koje vama odgovara, emisije i filmove je moguće naručiti (i platiti), a isto tako je, naravno, moguć i streaming audio signala.
Open IPTV
Nakon godinu dana priča i najava, Telekom je pre godinu i po dana lansirao prvu generaciju IP televizije u Srbiji. Tako je i kućnim korisnicima koji imaju tehničkih mogućnosti (ADSL paricu) omogućeno da uživaju u digitalnoj televiziji, ali i mnogim drugim novitetima. Iako je reč o Telekomu, ali i činjenici da IPTV nudi najviši kvalitet slike do sada (tu uključujući i TotalTV, koji je po prikazu na drugom mestu), ponuda za IPTV još uvek nije toliko raznovrsna da bi kablovski provajderi morali da se zabrinu. Problem je i u tehničkim mogućnostima, kao i činjenici da je, bar u početku, IPTV podrazumevala da kanale pratite na samo jednom TV prijemniku po domaćinstvu. Od nedavno je uvedena i opcija da se instalira sekundarni STB, pa je sada moguće da se program prati i na još jednom TV aparatu.
IPTV se još nije nametnuo kao izbor za veliki broj korisnika – za njega se najčešće odlučju mladi ljudi koji insistiraju na višem kvalitetu slike. Dakle, veći broj korisnika se pre odlučuje za provajdera na osnovu ponude paketa kanala i cene, a ne na osnovu toga kakav je kvalitet slike, ako je već isti podrazumevano dobar (što u Srbiji samo znači da bi slike trebalo da ima – većina još ne insistira ni na widescreen emitovanju kanala, a kamoli na nečemu više). Za uvođenje IP televizije je neophodno da imate i ADSL infrastrukturu i mogućnosti za ADSL2 i ADSL2+, koja obezbeđuje protok informacija do 24 Mbit/s prema korisniku. Srpski Telekom već treću godinu ima ADSL2+ opremu, a trenutno se instalira i VDSL2, koji nudi još veće propusne opsege.
U praksi
Instalacija hardverskog dela je relativno jednostavna. Potrebno je da imate ADSL modem (Telekom isporučuje sada već (ne)čuveni Huawei HG510 koji je i ADSL modem, ali i WLAN ruter). Na ovaj ruter se povezuje STB uređaj, čiji će daljinski upravljač biti zamena za onaj koji je došao uz vaš HDTV. Naravno, to važi za situacije kada gledate TV program, pošto daljinski upravljač koji ide uz set top box nije univerzalan niti programabilan, pa se za podešavanje samih opcija HDTV-a i dalje koristi remote koji je stigao uz TV. Modem se sa STB-om povezuje UTP kablom i to je, praktično, najnezgodniji deo “planiranrenja”, pošto je modem uglavnom blizu “santiša” koji je na telefonskoj utičnici, dok je televizor čak u dnevnoj sobi, pa ako imate veći stan, može biti problema i potrebe za “prokopavanjem” i pravljenjem kanalića. No, ovaj problem nije nerešiv, a sve ovo se i prilično isplati, bar ako ste ljubitelj kvalitetnog prikaza i želite, u tom smislu, najbolje moguće iskustvo pri gledanju TV programa.
Kvalitet slike, koliko smo mi imali prilike da vidimo je na solidno višem nivou u odnosu na ono što se viđa kod kablovskih provajdera. Razlika se možda najbolje može opisati na ovaj način – DVD film koji traje dva sata na DVD-u, u MPEG2 formatu izgleda znatno kvalitetnije od tog istog filma u DivX tj. MPEG4 formatu kada je fajl veličine 700 MB. Iako je za oba fajla reč o istoj rezoluciji (MPEG .VOB od 7 GB i DivX .AVI od 700 MB), recimo 762 x 464 piksela, .VOB fajl ima veću efektivnu oštrinu, jače boje i posebnu dubinu koja se prosto gubi i u najboljoj MPEG4 konverziji. Upravo je takva razlika između jako dobre kablovske verzije nekog stranog kanala u odnosu na istu tu, SD verziju kanala na OpenIPTV-u.
Pošto se paketi informacija šalju putem IP protokola, prilikom usporenja ili zagušenja u vezi može doći do izgubljenih (ili zakasnelih, svejedno) paketa, pa se tada javljaju kvadratići – segmenti slike koji nedostaju u formiranju kolaža (tj. frejma). Paketi se, inače, jako često gube, ali u manjim količinama to nije vidljivo, jer postoji algoritam koji duplira slične pakete. Ako se zagubi više paketa ili algoritam pogreši, možete primetiti greške, ali se to ne javlja toliko često, a i ne smeta ništa više od povremene pojave šuma, duhova ili linijica na koje smo tokom prethodnih decenija praktično toliko navikli, da ih više i ne vidimo. Ovi “kvadratići” se javljaju i prilikom prebacivanja kanala.
Prebacivanje kanala ume da potraje od par do čak pet-šest sekundi i to je praktično najveća mana OpenIPTV usluge. Dakle, IPTV jednostavno nije za one koji frenetično menjaju kanale, a zapravo ništa ne gledaju (takva vrsta ljudi izumire – prim.aut.), već za one koji znaju spisak kanala i šta, otprilike, na svakom mogu da očekuju. I pored toga, kašnjenje prilikom promene kanala nije nešto na šta ćete se brzo navići, ali to je jednostavno tako i s tim se morate pomiriti. Razlog za kašnjenje je, naravno, tehničke prirode. Stream svakog od kanala se vrši pojedinačno. Dakle, u “žici” koja stiže do vas nema svih stotinak i kusur kanala koji su u ponudi vašeg paketa, kao što je to slučaj kod kablovske televizije. IPTV funkcioniše tako što svaka promena kanala na STB-u znači da ova uređaj šalje zahtev za promenu aktivnog stream-a. Na sve ovo, ako vam je lakše, možete gledati kao na gomilu otvorenih tabova u web browseru u kojima se nalaze YouTube klipovi. Na nijedan od njih niste još kliknuli niti su počeli da se učitavaju, ali kada kliknete, potrebno je da prođe nekoliko sekundi kako bi video krenuo – koliko god brza da je vaša veza prema internetu. Kada se prebacite na drugi tab, tj. program, praktično ste ugasiliprethodni tab, pa je i video na njemu prestao da se učitava. Naravno, u slučaju IPTV-a, čitava priča je dosta bolje optimizovana, pa je putem 4 do 8 megabita moguće gledati sasvim dobar video stream DVD kvaliteta. “Šetanje” kroz kanale nije baš onako kako smo navikli, jer se na listi uvek vidi spisak kanala, a zadržavanje na nekom od njih (tj. zaustavljanje na onom koji je trenutno obeležen), znači i “prebacivanje” na isti, tj. aktiviranje tog stream-a.
Sa IPTV nema potrebe za pretragom frekvencija na televizoru za svaki TV kanal posebno, a tu je i interaktivni vodič kroz programsku šemu, pomoću kog korisnik ima uvid u kompletne programske šeme svih TV kanala i to više dana unapred, često i sa informacijama o programima i emisijama koji će biti emitovani. Moguće je i izabrati emisije koje želite da gledate i to do sedam dana unapred, a kanali će se sami prebacivati u vreme kada one počinju. Još jedna od ponuda je i VOD (Video on Demand), koji predstavlja interaktivni katalog sa velikim brojem filmova (preko 500) koje je moguće pretraživati unutar baze i to po žanrovima, naslovima, rediteljima ili glumcima. Tu je i set informacija o filmovima prikazan na TV ekranu i pruža mogućnost krajnjem korisniku da preko daljinskog upravljača lako pretražuje po vodiču, selektuje sadržaj koji želi da gleda, premotava unapred, unazad, prekida emitovanje i ponovo pušta film. Pretraživanje olakšava i raspodela filmova po žanru, ali i mogućnost da se pročita kratak sinopsis filma ili vidi odlomak filma pre odluke o kupovini, odnosno zahteva emitovanja odabranog filma. Radi lakšeg odabira moguće je koristiti pretraživač naslova filmova ili imena glumaca po abecednom redu.
Baza se neprestano dopunjuje aktuelnim filmovima, a nudi i ekskluzivne i premijerne TV sadržaje. Naravno, ovakvu uslugu je potrebno doplatiti, a o detaljima ćemo pisati na narednim stranama. Primera radi, HBO on Demand je moguć ako se pretplatite na HBO paket, unutar koga je mnoštvo filmova, TV serija, programa za decu, ekskluzivnih specijalnih emisija i koncerata. Ako se brinete za kontrolu sadržaja, Telekom OpenIPTV ima i nešto što se zove “roditeljska kontrola programa”. Ova funkcija podrazumeva zabranu gledanja materijala za odrasle iz Video-on-demand baze, kao i definisanje zabrane u zavisnosti od kanala, emisije, PG rejtinga ili doba dana. Dodatne pakete je moguće aktivirati (naručiti) od kuće, putem daljinskog upravljača.
IPTV, da ili ne?
Prednost Telekom Open IPTV ponude u tome što zaista nudi najviši kvalitet slike. Pored toga, solidan broj kanala se emituje u 16 : 9 formatu (RTS Digital, BBC world, TV5 Monde, Eurosport, Eurosport 2, ESPN America, Arena Sport 1, HBO). Internet pretraživanje preko TV je takođe opcija, ali ga, za sada, Telekom nema u ponudi, bar ne putem Open IPTV-a. To i nije čudno, jer je u paketima prisutan i standardni ADSL pristup Mreži. Open IPTV za sada ne podržava ni pay-per-view (plati pa gledaj), a koji je koristan za sve one koji ne žele da se pretplate na gledanje celog TV kanala, već samo određenih emisija (serije, filmovi, sport).
Od 1. februara 2010. godine svi korisnici uključeni su u Open IPTV promociju Telekoma Srbija koja im omogućava da četiri programska paketa Osnovni + HBO + Cinemax + Arena koriste po ceni Osnovnog paketa, odnosno po ceni od 699 dinara bez PDV-a. Od navedenog datuma primenjuju se i nove cene programskih Open IPTV paketa. Svi novi korisnici imaju mogućnost da u probnom periodu od mesec dana besplatno koriste sve programske pakete Open IPTV usluge i uvere se u prednosti ove napredne digitalne televizije.
Svi novi Open ADSL korisnici koji se do 31. decembra 2010. godine prijave za novu ADSL promociju dobijaju 4 puta brži Internet i mogućnost da godinu dana uživaju u visokokvalitetnoj digitalnoj televiziji i velikom izboru TV kanala za samo jedan dinar mesečno. Uz brzinu Interneta od 4Mb/s (Click 4) po ceni paketa od 1Mb/s (Click 1), koja trenutno iznosi 1.208 dinara mesečno u toku trajanja dvogodišnjeg ugovora, svi novi korisnici Open ADSL-a u prvih godinu dana dobijaju Osnovni Open IPTV paket programa i paket Arena Sport po simboličnoj ceni od samo 1 dinar mesečno.
Od nedavno, Telekom Srbija je omogućio da se IPTV prati na dva TV prijemnika. Dodatni STB uređaj će reprodukovati odabrane Live TV pakete, kao i sve snimljene sadržaje na dva TV prijemnika tako eliminišući najveću manu koja je stavljana “na dušu” IP televiziji. Snimanje sadržaja nije moguće sa svih kanala, već samo sa odabranih kanala. Mesečna naknada za korišćenje usluge snimanja sadržaja iznosi 99 dinara, bez PDV-a. Mesečna nadoknada za korišćenje dodatnog STB uređaja je 250 dinara, bez PDV-a, i odnosi se na iznajmljivanje dodatnog STB uređaja. Mesečna pretplata za odabrane Live TV pakete ostaje nepromenjena i sada se odnosi na oba TV prijemnika. Usluge snimanja sadržaja i Video na zahtev (VoD) se naplaćuju po aktivaciji, nezavisno od toga sa kog uređaja ste aktivirali ove usluge. Dodatni STB uređaj možete povezati na Vaš TV prijemnik samostalno ili to može da uradi lice iz tehničke podrške (uz malu novčanu nadoknadu). Ono što je zanimljivo je da svi provajderi uz doplatu nude HBO, Pink i Arena Sport paket kanala. Ipak, ne nude svi HD verzije ovih kanala – Arena Sport 2, 3 i 4 u HD verziji nudi samo Radijus Vektor. Takođe, samo određeni operateri u svojoj ponudi imaju sva četiri Arena Sport kanala: IKOM, IPTV, Radijus Vektor, PTT KDS Beograd, KDS Novi Sad, Polaris na teritoriji Srbije, kao i Cabling, T-Com i BBM na teritoriji Crne Gore.
Telekom OpenIPTV preporučujemo svima koji žele najviši kvalitet slike i kojima ne smeta da čekaju prilikom promene kanala. Ponuda će svakako biti još bogatija u budućnosti, pa da će uskoro krenuti i emitovanje HD kanala, što će dodatno podići atraktivnost ove usluge. Naravno, ni konkurencija (čitaj kablovski provajderi) u međuvremenu ne sedi na lovorikama, pa očekujemo dosta iznenađenja i unapređenja od kojih najveće koristi imaju, konačno, krajnji korisnici…
