Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
LCDTV: Najbolje u 2010.
LCD tehnologija je dosta napredovala u poslednjih pet godina, a nešto slično se može reći i za plazma ekrane. Međutim, TFT odnosno LCD panele razvija i proizvodi daleko veći broj proizvođača, a sami ekrani od tečnih kristala se nalaze svuda – od displeja na satovima i mobilnim telefonima, preko ekrana unutar monitora i TV aparata, sve do ogromnih ekrana u izlozima i na bilbordima. Plazma tehnologija je u nešto užoj upotrebi, pa se gotovo isključivo može naći u TV prijemnicima. Istina, televizor je danas i mnogo više od TV prijemnika, jer mnogi modeli imaju ne samo mogućnost da rade kao monitori, već i da (autonomno) pristupaju internetu, dekodiraju DivX ili HD video signal ili snimaju TV program. Nakon nekoliko uporednih testova LCDTV uređaja i “plazmi”, došao je red i da se podsetimo najboljih modela koje smo testirali ili imali prilike da se s njima družimo (neke od njih smo detaljnije opisali). Pre našeg novogodišnjeg vodiča za kupovinu u klasi LCDTV i plasma uređaja, podsetićemo se koji su to modeli na nas ostavili najjači utisak. Naravno, vodili smo računa i o tome da ove modele još uvek možete pazariti u nekoj od domaćih prodavnica. Napominjemo da u tekstu ne navodimo naše best buy modele, odnosno modele koje zvanično preporučujemo, pogotovo jer se mahom radi o skupim LCD televizorima, već o primercima koje želimo da imamo, a nalaze se u prodaji u nekim od domaćih radnji, kakve su Big Bang, ComTrade Shop, Gigatron Shop, Tehnomanija, TehnoMarket Evropa i sl. Krenućemo od kompanije LG…
LG 42SL8500 je svakako klasa za sebe i kada je u pitanju dizajn, ali i funkcije koje podržava i tehnologije koje objedinjuje. Ovaj model je kod nas u ponudi već skoro devet meseci, a kako pripada visokoj klasi, tu su sve tehnologije koje smo pominjali i kod prethodno opisanog modela, ukljući i Bluetooth. Ono što je zanimljivo kod ovog modela je broj opcija za podešavanje slike i zvuka – tu ne mislimo na čarobnjaka kakav postoji kod modela za 2010. godinu, već na broj mogućih setovanja unutar OSD-a, koji, čini se, prevazilazi i broj opcija kod nekog TFT monitora za profesionalnu upotrebu.
Dizajn kod ovog modela je uniformniji, jednostavniji i dopadljiviji od dizajna LH7000 serije, bar ako nam dozvoljavate da budemo subjektivni. Ne, nismo pali na reklamu i priču o tome da je ovo jedini TV koji nema okvir oko ekrana (tzv. borderless), jer je to besmisleno – naravno da ima okvir, ekran je samo jako dobro „utopljen“ u ostatak dizajna, a sam LCDTV je fantastično tanak. Ne kao najtanji Samsung LED modeli iz serije 9, ali je prilično tanak i izuzetno kvalitetno dizajniran i finiširan. Slike vam to ne mogu dočarati, ali nama se toliko dopao da smo u tom smislu morali da reagujemo (ako ste nestrpljivi pogledajte zaključak).
Kada je kvalitet prikaza u pitanju, samo ćemo se nadovezati na priču o modelu 42LH7000, pa ukazati na razlike između ova dva modela. Kao i pomenuti model, 42SL8500 ima svetlu sliku kojoj nedostaje malo statičkog kontrasta, a kada se sve kompenzuje „softverski“ to rezultuje gubitkom suptilnih detalja u tamnijim delovima sive. Iako u manjoj meri, sablasni indigo tonovi i ovde kvare utisak u tamnim scenama, a primetili smo da TV ima i problema sa TruMotion 100Hz algoritmom (super-pozicioniranje piksela i delova slike pri promeni kontrasta u brzim scenama), ali samo na testnoj verziji firmware-a, pošto smo kasnije saznali da je taj problem rešiv prostim apgrejdom na noviju verziju. Kao i 42LH7000, i ovaj model pruža odlične rezultate u svim LCD testovima – desktop zaista izgleda fenomenalno, a odlično su prošli i test konvergencije, gradijenta, uniformnosti… gotovo svi osim testa dinamike, koji je za nijansu bolji u odnosu na 42LH7000, ali takođe uz izražene „greške“ tj. nemogućnost prikaza duboke crne i uz gubitak detalja u tamnijim delovima sive. To u praksi ne predstavlja problem, ako TV ne posmatrate u potpuno zamračenom ambijentu. S druge strane, izvor svetlosti ne bi trebalo da bude direktan i jak, jer 42SL8500 ima reflektivniji ekran zbog „borderless“ dizajna.
Kao i kod velike većine LG TV uređaja, zvuku pomalo nedostaje basa, a pogotovo kod modela sa „skrivenim“ zvučnicima, smetaće i lošija definicija srednjih tonova. Da jedan LCDTV može da zvuči i bolje, pokazali su drugi testirani modeli, pa nam nije jasno zbog čega se LG toliko diči audio segmentom koji je podesio gosn. Mark Levinson. S obzirom na cenu ovog modela, koliko god opremljen i fantastično dizajniran bio, neki nedostaci kada je u pitanju kvalitet prikaza (tamni tonovi, kontrast) koji je tek za nijansu bolji od prethodno opisanog. S druge strane, odlično „barata“ video signalom, izgleda sjajno (svakako bi oplemenio svaki prostor) i nudi ogroman broj audio i video konektora, dodatnih tehnologija i mogućnosti. Napomenućemo još i da ova dva LG LCDTV uređaja svakako nisu lošija od modela iz nižih klasa, ali od njih nekako i očekujemo da budu bolji i kada je kvalitet prikaza u pitanju, a ne u rangu ili tek neznatno bolji od dva puta jeftinijih proizvoda, uz možda još izraženiju manu kada su statički kontrast i reprodukcija tamnih tonova u pitanju.
LG 47LH9000
Kao što smo već pisali u našem editorijalu koji je govorio o prednostima LED LCDTV tehnologije u odnosu na CCFL, LG je poznatiji po svojim Full LED backlight LCDTV uređajima sa funkcijom local dimming-a, dok je Samsung uvek više „forsirao“ Edge-lit LED modele. Naravno, oba proizvođača imaju modele i iz jedne i iz druge kategorije. Ovakav LCDTV zaista zaslužuje da mu se malo detaljnije posvetimo kada je samo opisivanje u pitanju, ali vas u startu moramo upozoriti da se radi o uređaju koji košta 1800 evra. U pitanju je fenomenalno dizajniran i kvalitetno izrađen Full LED LCDTV koji stiže i sa pet godina garancije. Glossy-black sa providnim slojem plastike koja je plavičasto nijansirana na krajevima. Nažalost, LH9000 serija nema podršku za sve web-based tehnologije kao niže LH ili novije LD serije. Mnogo bitnija je implementacija novog de-judder i anti-blur algoritma, kao i poboljšanog i TruMotion 240 Hz sistema. Zanimljivo je i da Real Cinema 24p opcija automatski isključuje 240 Hz procesiranje, što nije slučaj kod Samsung-a, ali mi to svakako preporučujemo. Osim svih tehnologija za procesiranje statične slike i video signala svakog tipa, novina je i 10-point-white-balance sistem koji omogućava da se podesi čak i balans bele u odnosu na ambijentalno osvetljenje.
U našem velikom testu LCDTV uređaja smo bili veoma pozitivno iznenađeni kvalitetom prikaza kod tada prvog testiranog Full-LED backlight modela. LG 47LH9000 je drugi sa kojim smo se susreli, a za razliku od prethodno testiranog Sharp modela, podržava i high speed motion processing. U praksi, local LED dimming znači i odličnu reprodukciju crne i tamnih nijansi i to istovremeno sa prikazom svetlih, što je sjajna stvar i što je omogućilo LCDTV uređajima da se približe plazma TV modelima. I zaista, crna je najbolja koju smo ikad videli na jednom LCD televizoru, uz zadržane suptilne detalje na svetlijim delovima sive i to prikazane u isto vreme kada i tamni delovi slike. U ovome nas je 47LH9000 podsetio na kvalitetne plazma TV uređaje. Tamniji deo sive, tzv. shadow detail je takođe reprodukovan odlično i u testovima, a i u nekoliko scena u HD filmovima (kraj Spiderman-a 3 ima nekoliko odličnih scena upravo za posmatranje ove „kategorije“). Naravno, kao i kod pomenutog Sharp modela, i ovde smo primetili „glow“ efekat koji je primetan kod sitnijeg fonta i suptilnijih svetlih detalja na crnoj pozadini. Jasno je zbog čega se ovo dešava, jer je mreža LED dioda iza TFT matrice daleko „ređa“ od samih piksela, pa je nemoguće postići najprecizniju moguću definiciju kada je potrebno prikazati svetle detalje na tamnoj pozadini. U narednim generacijama LCDTV uređaja, pak, verujemo da će se ovaj problem sve manje javljati.
U testovima uniformnosti, LG 47LH9000 je pokazao rezultate koji zaslužuju samo najviše ocene. Ne samo da je bolja od uniformnosti kod Edge-lit LED modela, već je bolja i od one viđene kod CCFL televizora. Ipak, iako su sami vidljivi uglovi veoma dobri, prikaz crne i tamnih tonova nije jednako dobra kada se gleda samo malo sa strane. Ovo je jedna od retkih mana Full-LED LCDTV uređaja, a kod LG 47LH9000 je izraženija nego kod konkurencije zbog premaza na ekranu koji je mat (što inače pozdravljamo) ali je isto tako i teže da se zadrži prikaz crne kada se posmatra pod uglom.
Kada je reprodukcija boja u pitanju, LG 47LH9000 je takođe briljirao, a pogotovo nam se dopalo kako je prošao test dinamike i prikaza sivih chart-ova, na kojima nije bilo ni nagoveštaja hue grešaka. Ne samo da su gradijenti glatki, a boje realne, bez pojačanja na nekom od R, G ili B kanala, već je testirani LCD prošao i najproblematičniji test koji jedan LCD može da „doživi“, a to je prikaz tonova ljudske kože. Može se reći da je u ovoj kategoriji 47LH9000 gotovo dostigao najbolje plazma uređaje, a svakako je bolji od skoro svih do sada testiranih LCD televizora (uz izuzetak u vidu nekoliko Sony i jednog Samsung modela koji su u ovome jednako dobri).
Kada je procesiranje video signala u pitanju, možemo reći da je 240 Hz TruMotion odradio fenomenalan posao, te da je u našem testu motion resolution bio sposoban da prikaže gotovo 1000 linija, što je gotovo na nivou plazma TV-a. Poređenja radi, 100-120 Hz LG LCDTV uređaji prikazuju oko 700-750 linija pokretne rezolucije, dok je za 60 Hz modele standardno da prikažu svega 350 linija, a nekad i manje od toga! Svakako, TruMotion je potrebno isključiti kada gledate Blu-Ray naslove, što je stvar koju uvek napominjemo. 24 frejma po sekundi nije toliko brzo da biste morali da imate prikaz od 240 “sličice” u sekundi – štaviše, to kvari čuveni cinema osećaj koji inače možete da imate u zamračenoj sobi. Koliko smo uspeli da vidimo na najpoznatijim AV forumima, jedini problem koji ovaj i još neki LG LCDTV uređaji imaju kada je procesiranje signala u pitanju je de-interlacing 1080i video sadržaja, što je verovatno bilo vezano za starije primerke ovog modela, pošto to nije bilo izraženo u našem testu. Sveukupno bismo mogli da kažemo da je ovo jedan od najboljih LCDTV uređaja koje smo do sada testirali, ali je isto tako i jedan od najskupljih.
Nastavak (2)
Sharp (Aquos LC-40LE600EV)
Ime Sharp se vezuje za LCDTV uređaje na sličan način kao što se Panasonic vezuje za “plazme”. Ovaj japanski proizvođač na velikom broju tržišta nastupa sa serijama LCD televizora koji su “od početka do kraja” proizvedeni “pod istim krovom”. Pre dve godine, Sharp je snažno nastupio na našem tržištu i od cele priče bi danas možda bilo i nešto više da se nije desila svetska ekonomska kriza, kao i da mentalitet domaćeg kupca ne diktiraju cena, inertnost i navike. Istina, Sony je Sony, ali je u poslednje vreme Samsung “sve i svja”, dok je LG odmah za petama – bar posmatrano iz aspekta prosečnog srpskog kupca potrošačke elektronike, odnosno video opreme. No, to ne znači da Sharp nije zaista veliki inovator na tržištu LCD televizije, a njihova Aquos serija “TV prijemnika” je prilično popularna i na novom kontinentu, a posebno u Zemlji izlazećeg sunca. Kao i u slučaju Panasonica i Philipsa, nama je izuzetno žao što je u uslovima koje smo mi imali tokom dugotrajne pripreme i realizacije ovog uporednog testa, na raspolaganju bio samo jedan Sharp LCDTV. Jedan, ali ruku na srce – vredan. Radi se o modelu dijagonale od 42 inča sa LED pozadinskim osvetljenjem: Aquos LC-40LE600EV.
Kako je u pitanju prilično interesantan uređaj, posvetili smo mu nešto više pažnje. U prodaji se pojavio početkom zime 2009/2010, dok je kod nas, naravno, stigao nekoliko meseci kasnije. Ovo je svakako aktuelan model i pripada višem segmentu srednje klase. I Sharp je odustao od dizajnerskih dodataka kakvi su krasili njihove starije modele, pa je LC-40LE600EV prilično jednostavnog “pravougaonog” oblika, a njegovu monolitnost jedino narušava srebrna lajsna na donjoj ivici. Kvalitet izrade je na nivou očekivanog, ali tu Sharp ne oduševljava kao, recimo Samsung ili LG u višim klasama, odnosno Sony, već od srednjih segmenata.
Kada su u pitanju LED modeli, ovaj Sharp i nije preskup za to što, bar na papiru nudi (pogledajte specifikaciju). Cena od 120 i kusur hiljada dinara (1200 evra) može da vam deluje kao velika, ali ako vam napomenemo da se radi o LED LCDTV uređaju koji ima Full LED backlight (kao LG i Samsung modeli serija 8 i 9, koji su znatno skuplji), onda ćete na ovaj model gledati kao na prilično dobru kupovinu. Uostalom, usudićemo se da kažemo da su Direct LED lighting ili Local LED dimming LED tehnologije kakve bi samo i trebalo da postoje. Umesto da se nalaze samo na ivicama ekrana i omoguće da TV uređaj bude tanak i jako štedljiv (uz dobar kontrast i solidnu crnu, ali i uznemiravajuću opciju krajnje ne-suptilnog isključivanja i uključivanja pozadinskog (bolje rečeno ivičnog) osvetljenja)), LED diode su smeštene iza TFT (LCD) matrice i polarizatora / difuzora, uz mogućnost „lokalnog zatamnjivanja“. Dakle, ako je potrebno da određen deo piksela bude osvetljen, samo će taj deo ekrana i biti osvetljen, dok će ostatak površine biti „u mraku“, tj. LED diode iza tih piksela neće uopšte svetleti. Kako je kod edge-lit LED televizora to nemoguće, jasno je da isti ne mogu da pruže tako preciznu dinamiku koja je ostvariva kod Local / Direct LED modela. Istina, ovakvi modeli moraju imati dodatnu logiku koja kontroliše i LED „matricu“ kao i samu LCD matricu, a znatno veći broj LED dioda povećava i cenu i potrošnju. Nagrada za sve to je još veći kontrast, bolja kontrola dinamike, odlična i duboka crna, kada je to potrebno i fenomenalna „bela“ (i svetliji tonovi), preko celog ekrana ili samo na delovima ekrana gde je to potrebno. No, u teoriji sve to uvek zvuči fantastično, ali kakva je situacija kod našeg prvog Full LED backlight TV uređaja koji smo testirali?
Pomenuli smo da je ovo, uzevši LED local dimming tehnologiju u obzir, prilično pristupačan model i to je tako sa razlogom. Naime, odmah ćemo vas razočarati kada kažemo da je LC-40LE600EV standardni 60Hz model – od 100 Hz procesiranja možete da se pozdravite. Tu su tri HDMI konektora i nedostatak nekih naprednih multimedijalnih opcija (mada je USB konektor tu) koje krase skoro sve LCDTV uređaje u ovom cenovnom rangu. Isti, ruku na srce retko imaju LED diode i na ivicama ekrana, a kamoli iza čitave LCD matrice, pa je jasno da je Sharp namenio LC-40LE600EV tačno određenom krugu korisnika. Ovaj model preuzima neke od tehnologija koje su postojale i kada je Sharp nastupio na našem tržištu (Mega Contrast i Brilliant Color Processor), a i sama LCD matrica (X-Gen) je nešto starija od ovih koje se ugrađuju u skuplje modele. Za razliku od prethodnih serija Aquos LCDTV uređaja koji su imali sličnih problema sa reprodukcijom tamnih tonova kao i neki LG modeli (plavičasti tj. indigo tint-ing na uniformno crnim površinama), LC-40LE600EV reprodukuje crnu toliko dobro, da smo se zapitali da li možda ne gledamo u plazma ekran. U redu, možda smo malo preterali, ali crna je zaista bila – crna i to u trenucima kada je na ekranu prikazano i dosta svetlijih tonova. Tada smo shvatili da “lokalno zatamnjenje svetlećih dioda” zapravo radi baš kako je i reklamirano u pratećim video demoima. Nivo detalja u tamnijim delovima sive nas je opet podsetio da gledamo u LCD matricu i verovatno će proći još vremena do trenutka kada plazme budu dostignute – možda ćemo, čak, morati da sačekamo OLED ekrane da bi se to desilo. Ipak, da ne bude zabune, Aquos LC-40LE600EV je sposoban da prikaže zaista mnogo suptilnih detalja u tamnijim delovima sive, što se lepo vidi tokom pregleda tamnih scena sa sitnim, nisko-kontrastnim promenama sadržaja na ekranu. Trebalo bi napomenuti da ovo nije “savršen” Full backlight LED LCDTV, jer su sve LED diode koje se nalaze u ulozi pozadinskog osvetljenja čisto bele, dok Samsung i Sony na svojim (dosta skupljim) modelima poseduju i kolorne RGB filtere koji, po potrebi, šalju tačno “obojenu” svetlost koja je pogodnija za dalje formiranje tačno određene nijanse piksela. I dok ovaj princip obezbeđuje širi color gamut tj. bogatiji kolorit, kod modela sa „belim diodama“ teže može doći do grešaka pri procesiranju boja. Ovo su sve prilično nove tehnologije, pa će samo vreme pokazati koja je bolja, mada će se, sasvim sigurno, dugo vremena svaki proizvođač držati sopstvenog rešenja.
Iako su i ranije Aquos LCDTV uređaji imali procesore za obradu i poboljšanje video materijala, mnogi korisnici su bili nezadovoljni tokom pregleda SD video materijala na najboljim modelima koji su se pre 18 do 20 meseci nalazili na našem tržištu. Upravo ovaj nedostatak je bio ključni razlog zbog koga je potpisnik (svih) ovih redova i odustao od kupovine Sharp LCDTV uređaja od 50 inča i odlučio se za 46” Panasonic plazmu. Nismo sigurni da su i tada top modeli (za USA i Japansko tržište) imali slične probleme, ali znamo da nove generacije modela koji se danas prodaju i kod nas ispravljaju ovaj nedostatak. SD je reskaliran na Full HD rezoluciju uz prirodan i konzistentan sharpening efekat, koji istovremeno pegla i šum koji se tom prilikom neumitno javlja, ali uz zadržavanje detalja, koliko god je to moguće. Istina, mi nismo ljubitelji SD materijala koji dolazi sa kablovske, ali isto tako je jako bitno kako jedan LCDTV prikazuje DVD i DivX materijal iz sub-480p definicije (brojne serije i filmovi koje smo godinama skupljali spadaju u tu kategoriju).
Kada je prikaz brzih scena u pitanju, ne bi trebalo da se brinete, jer je ovo jedan od onih 60 Hz modela koji ima solidno brzu TFT matricu, a pixel response nema artifakte kakvi nekad mogu da se jave kod raznih True Motion sistema (halo, pre-pixeling, off-glow) čiji bi algoritmi trebalo da se „peglaju“ bar još jednu generaciju. Ipak, sama činjenica da se radi o 60 Hz ekranu dovoljno govori o slabijoj dinamičkoj rezoluciji ovog modela (350-ak linija, u najboljem slučaju). Bez obzira na to, scene su retko kada toliko brze da bi ovo trebalo previše da vas zabrine, a ne postoji nijedan LCDTV na kom ćete moći da vidite šta se zapravo dešava u tako haotičnim scenama kakve su u 90% filma Transformers 2 (u kome se više ne zna ko je na čijoj strani i ko se s kim bori). Da li u tom momentu vidite 350 ili 550 linija, možda i nije toliko bitno, ali će dobrom broju zahtevnih korisnika verovatno biti jedan od razloga protiv za ovaj LCDTV.
Dakle, jasno je da procesiranje video sadržaja i slike generalno nije jača strana ovog TV uređaja. Iako ne postoji 100 Hz tehnologija, 24p cinema pulldown je prisutan, a slika je verna i, ako nekad može da deluje mutnije (brze scene), ne postoji ni bojazan od artifakta kakvi se mogu videti na nekim drugim modelima. Ipak, sve što je (kada je sam prikaz u pitanju) nedostajalo starijim modelima Sharp LCDTV-a, ovaj model nadoknađuje. Kontrast i dinamika su jako dobri, broj detalja u tamnim i svetlim delovima sive, reprodukcija gradijenta – gotovo svi LCD testovi prolaze jako dobro. Kada je sama tehnologija preciznog “light dimming-a” u pitanju, nemamo još dovoljno iskustva da bismo rekli da li je ovo što nam je prikazao Sharp LC-40LE600EV dobro ili veoma dobro, ali ako baš tražimo dlaku u jajetu, onda možemo reći da smo primetili da se nekad javljaju i greške kod prikaza čisto crne boje direktno pored čisto bele ili jako svetle nijanse, što verovatno znači da “grozd” LED dioda iza piksela ne odgovara, bar ne najpreciznije, pikselima na samoj matrici, ali s obzirom na to da je ovo niža klasa Full LED backlight TV-a i njegova, praktično, prva generacija, možemo da oprostimo kompaniji Sharp na ovoj sitnici. Jer, mnogi korisnici ovo nikad neće primetiti – dok se benefiti ovakvog LED/LCD koncepta primećuju dokle god gledate u njega. Iskreno, jedva čekamo dan kada će LED diode iza piksela od tečnih kristala biti jednako precizni kao i sama matrica tj. postavljeni u odnosu 1:1. Sharp LC-40LE600EV je jedan vrlo bitan korak ka tom cilju.
Smatramo da ne bi bilo u redu da jedan LCD koji dolazi iz kompanije koja se zove Sharp podbaci na testu oštrine. Šalu na stranu, istina je da su Sharp LCDTV uređaji uvek nudili zaista oštru sliku i dobru definiciju prikaza, generalno. Uz prosečno skaliranje SD materijala, koji smo negde i očekivali, dolazi odlično prikazan HD materijal, dokle god se ne radi o prikazu jako brzih scena – o čemu smo već pričali u prethodnim pasusima. Iskreno nam je žao što se na testu nije našao model iz viših serija (700 i 800), koji poseduju 100 Hz i brojne druge, naprednije tehnologije za obradu video signala, jer smatramo da bi imali odličnu šansu da se nađu među nagrađenima. Kao što smo već napomenuli, reprodukcija boja zaslužuje najviše ocene, a one su prilično jarke čak i u tamnim scenama, ponovo zbog opcije kontrolisanog zatamnjenja pozadinskog osvetljenja. I u ovom smislu, LC-40LE600EV podseća na plazma televizore. Kvalitet zvuka je u rangu proseka za ovu klasu, mada smatramo da i ne postoji nekakva klasa za “audio” segment kada su HDTV uređaji u pitanju (ovde slobodno ne morate da se složite sa nama).
Sharp LC-40LE600EV je bogat tehnologijom za prikaz slike i ima odlično rešen Full LED backlight sistem koji je odmah pokazao sve svoje prednosti. Ipak, nedostaju mu neke od opcija koje bi učinile da brze scene budu preciznije definisane, kao i da SD materijal (DVD, DivX) izgleda bolje iako su neke od njih prisutne (24p cinema mod). Pored toga, njegova spoljašnjost i dizajn nisu “plemeniti”, a nema nijednu od novih fensi opcija poput bežičnog povezivanja, nevidljivih zvučnika, pristupa internetu, čarobnjaka i drugih novotarija. Nama je, ipak, bio neobično drag zbog toga što je, za ipak razumnu količinu novca, pokazao koliko LCD tehnologija može i ume. Prikaz slike visoke definicije na ovom modelu će oduševiti svakog posmatrača!
Samsung LE-40B750
Prosto je neverovatno koliko je Samsung postao popularan na tržištima displeja svih vrsta. Najveći proizvođač ekrana na svetu je i jedan od najvećih inovatora, pa su njihovi LCD TV uređaji, poznati koliko i desktop monitori, ali i HDTV plazma setovi. No, svakako vam je jasno koliko je velika i poznata ova kompanija, pa nećemo da trošimo ni vaše, a ni naše vreme. Samsung LE-40B750 je model iz 2009. godine, ali je i tokom 2010. predstavljao odličnu kupovinu i jedan od najboljih LCDTV uređaja ove dijagonale – u višoj klasi. Dizajn je jednostavan i elegantan, te nam se izuzetno dopada. Konektivnost televizora je odlična. Televizor poseduje čak 4 HDMI porta, od kojih se 3 nalazi sa zadnje strane i četvrti koji se nalazi sa desne bočne strane televizora.Jedan od tih portova je predviđen baš za povezivanje sa računarom a to je HDMI 3 port. Od ostalih konekcija poseduje VGA (D-sub) ulaz, Component ulaz, Analogni audio izlaz, Digitalni audio izlaz (Optical), 2 DVI audio ulaza, ulaz za slušalice, LAN ulaz, 2 skart priključka i antenski ulaz. Sa strane televizora imamo dva USB ulaza, jedan označen sa HDD, četvrti HDMI ulaz i Composite ulaz. Pomenuli smo LAN (Ethernet prikljucak). Možda ste se zapitali čemu on služi. Radi se o opciji “Internet@TV” Na televizoru možete da downloadujete “Widgets”. Pomocu “Widgeta” imate ograničenu konektivnost sa internetom u vidu vesti, vremenske prognoze, Flickr servisa, pa cak i Youtube widget koji će vam se verovatno najviše svideti. Možete puštati klipove sa Youtuba direktno na vašem televizoru. Ove opcije su korisne, i za ovakve stvari će vam zameniti vaš PC, naravno ne u potpunosti. Navigacija je malo otežana jer nemate tastaturu i miša, već se navigacija vrši preko vašeg daljinskog upravljača. Naravno, da bi ste mogli zapravo nešto da otkucate, Samsung vam je obezbedio “On screen Keyboard”
Putem USB porta možete, očekivano, povezati eksterni hard disk ili flash disk. Time dobijate mogućnost da puštate muziku, slike i filmove. Ove mogućnosti su po defaultu podrzane u firmweru televizora, baš kao i kod modela B650, a za razliku od B550 kod kojeg smo pomenuli da možete da dobijete iste mogućnosti ali uz pomoć “hackovanja” firmwarea i podesavanja opcija u servisnom meniju. Ono što će većinu vas obradovati je da mozete puštati filmove u MKV (Matroska) formatu čak i u 720p i 1080p rezoluciji. Ovaj B750 LCDTV poseduje i Wireless DLNA tehnologiju, pomoću koje možete bežično streamovati bilo koji Media sadržaj na televizor sa vašeg laptopa, mobilnog telefona ili video kamere i sličnih uređaja koji podržavaju DLNA. Primer je da želite da pustite neki film sa vašeg laptopa direktno na ekran televizora bez ikakvih kablova. Dovoljno je da pustite film na laptopu i televizor će ga prepoznati i bežično ga streamovati. Ako ne želite DLNA bežičnim, možete streamovati materijal putem Ethernet kabla. Dovoljno je povezati vaš računar sa televizorom i spremni ste za žično streamovanje. Veoma zanimljiva opcija! Takođe, ovaj svestrani multimedijalni televizor poseduje Media content – posebnu biblioteku koja sadrži veliki broj poznatih slika širom sveta, recepte za kuvanje, mini igrice, dečije priče i još mnogo stvari koje možete downloadovati direktno sa Samsung sajta.
Samsung LE-40B750 je možda i najbolji non-LED backlight LCDTV koji se našao na ovom velikom uporednom testu. I dok mu reflektivnost ekrana ne ide u prilog, sve ostale karakteristike su bile top notch, uključujući i savršenu regulaciju judder nuspojave. Kvalitet reprodukcije crne je toliko dobar da je ovaj model prilično snažno konkurisao LED modelima iz sopstvene “avlije”. Preciznost kolorita je takođe na najvišem nivou, praktično u rangu sa najboljim Sony modelima sa ovog testa. Bravia modeli novije generacije (Bravia Engine 3) i dalje reprodukuju tonove kože za nijansu bolje, ali su ove razlike veoma suptilne, pa su možda čak i stvar ukusa. S obzirom na to da poseduje True Motion 240Hz, redukcija blur-a u brzim scenama je odrađena gotovo bez greške, tj. baš kao što bismo i mogli da očekujemo od uređaja ove cene i klase. Kako biste zadržali dobru dinamičku rezoluciju i pri gledanju filmova, ali i sportskih scena i igara, morate se malo poigrati sa blur reduction i de-judder slajderom kako biste došli do optimalnog podešavanja, ali će se, na kraju balade, trud itekako isplatiti.
Uniformnost ekrana je na zavidno visokom nivou, čak i u poređenju sa Full LED modelima (Edge lit LED modeli u ovoj kategoriji umeju da podbace), ali nije bez grešaka, pa je ovo jedna od mogućih blažih zamerki koje imamo na LE-40B750. Vidljivi uglovi su dobri, ali ne i najbolji koje smo videli u ovoj klasi, mada se sasvim slobodno može reći da ne kvare odličan utisak koji ovaj LCDTV generalno ostavlja na korisnika, testera i posmatrača. U pitanju je, još jednom ćemo reći, fantastičan TV set koji poseduje brojne tehnologije i nudi izuzetan kvalitet prikaza statičkog i pokretnog SD i HD materijala.
Samsung LE-40C650
Samsung LE-40C650 (i podverzije 40C65x) je model više srednje klase za 2010. godinu, koji kao i prošlogodišnji model, krasi Crystal Dizajn o kome smo već pisali. Sa zadnje strane uočavamo metalni poklopac, što se obično viđa kod plazma ekrana, dok je retkost u svetu LCDTV uređaja. LAN konekcija, 4 HDMI priključka i USB su nešto što se već podrazumeva. U odnosu na modele za 2009. i 2008. godinu, broj podešavanja je znatno veći, a tu se ističe i mogućnost promene “balansa bele”, kao i gamma tinting, grayscale control i druge opcije koje omogućavaju da iz ovog LCD televizora zaista izvučete maksimum. Kao i kod modela iz prethodnih godina, prisutan je i LAN konektor, a tu je i DLNA kompatibilnost, dok sam uređaj ima mogućnost pristupa brojnim internet servisima, od kojih je jedan vezan za vremensku prognozu, što je posebno interesnantno. Samsung LE-40C650ima 100 Hz procesiranje slike, Ultra Clear Panel, 2 USB porta, CI slot i 4 HDMI priključka (za ostatak pogledajte specifikaciju). Osim brojnih widgeta koje možete sami dodati, u startu su podržani servisi poput YouTube-a i Flickr-a, a Samsung, kao i Sony ima zanimljivu online biblioteku (Content Library) u kome je moguće obogatiti pozadinu menija raznim skrin-sejverima ili skinuti nove teme za OSD meni, a tu je i nekoliko desetina zaraznih igara. Tu je i novi meni – Internet@TV, o kome ćemo detaljnije pisati u posebnom tekstu, kada ga budemo detaljnije i istestirali. Takođe, kao i na modelima za 2009. godinu – moguć je i lak i brz apgrejd firmware-a.
Već u startu, balans boja i preciznost reprodukcije, tj. balans je bio veoma dobar, pa pozdravljamo što se u novijim serijama Samsung zaista trudi da korisnici dobiju “sve na gotovo”. C600 i jače serije LCD televizora čak poseduju i tri različita setovanja kolornog prostora, kao poseban deo Colour Management sistema (CMS), u kome je osim svakog od kanala (R,G,B ali i C, M, Y) moguće podesiti i hue, ali i zasićenost boja, kao i vibrantnost, tj. osvetljenost kolorne slike. Reprodukcija crne je prilično dobra, crna je zagasita i tamna, tj. deep, a utisku da je sve još bolje nego što jeste doprinosi činjenica da je i ovo Ultra Clear Panel, što znači da je prisutan premaz na ekranu koji je blago-glossy, što se mnogima možda neće dopasti. Premaz pomaže i boljem utisku kada je kontrast u pitanju – dosta refleksija koje bi pale na panel se odbija, što zauzvrat smeta jer se nekad na njemu mogu primetiti odrazi objekata u sobi u kojoj se nalazi, ali zato ambijentalna svetlost neće kvariti prikaz slike niti se mešati sa svetlošću koja dolazi od pozadinskog osvetljenja. Drugi proizvođači (Sony, na prvom mestu) ovaj problem rešavaju na drugi način, putem specijalnog polarizatora i pod-filtera, što opet pomalo smanjuje ukupan kontrast i brightness, ali zato mnogi korisnici prilično cene anti-glare premaz koji krasi njihove modele. Dakle, vratimo se na temu – Samsung LE-40C650 ima odličnu crnu i prilično dobru dinamiku, pa nije jedan od modela koje nije preporučljivo gledati u totalno zamračenim prostorijama. Takođe, gradijenti su prikazani sa savršenom glatkoćom, a broj detalja u tamnijim delovima sive jedan od najboljih viđenih na ovoj klasi LCD ekrana. Moguće je da ga samo Sharp-ov model sa local-dimming LED sistemom nadmašuje na ovom polju…
Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo sa zadovoljstvom reći da je LE-40C650 ima izuzetno dobar na ovom polju, možda i najbolje među testiranim modelima sa ovakvim LCD panelom (uključujući i ogroman broj modela čije smo opise već objavili). Posebno je impresivno to što ovaj model ima LCD panel urađen po Vertical Alignment tehnologiji, a iz iskustva (i teorije) znamo da su oni za nijansu lošiji od IPS panela. Uniformnost je takođe dosta poboljšana u odnosu na modele ove i većih dijagonala iz B, a pogotovo iz A serija (2008.), pa i na ovom testu, LE-40C650 zaslužuje najviše ocene. 100 Hz procesiranje je prilično agresivno, ali ne prate ga neželjeni efekti, niti artifakti, čak ni u testovima koji bi ga inače naglasili. Naravno, i dalje preporučujemo da ga isključite ili postavite na low kada posmatrate filmove, kako 5:5 pulldown imao smisla – a znamo i iz starijih modela, da 24p Real Cinema radi jako dobro na Samsung LCDTV uređajima, pa ni LE-40C650 tu nije izuzetak. Štaviše, novi Motion Plus čini da odziv u scenama koje bi trebalo da budu brze (sport, igre) budu zaista brze i prikazane bez grešaka.
Preporučujemo da eventualno isprobate nešto više nivoe podešavanja opcija De-blur i De-judder, jer čak i kada ne posmatrate sport i kad gledate SD materijal, ove opcije mogu biti korisne. Takođe su jako korisne dok igrate igre, pa preporučujemo da pomalo eksperimentišete jer su razlike vrlo vidljive i uočljive. U nekim verzijama ovog LCDTV-a, neki korisnici su primetili propuštene frejmove i greške u de-judder funkciji na višim nivoima, posebno vidljive u testovima sa paternima koji testiraju ovu funkciju, ali mi, koliko god se trudili, nismo naišli na iste probleme. Još jedan problem na koji se većina “forumaša” žali kod ovog Samsung i još nekoliko sličnih modela je i input-lag koji iznosi oko 50ms, što nije zanemarljivo, pa ako ste igrač, obratite pažnju i na ovaj detalj. Najbolje bi bilo da ga isprobate na licu mesta i vidite da li je ovaj problem za vas deal-breaker ili ne…
Kada je reskaliranje SD sadržaja u pitanju, možemo reći da se sa C serijom LCDTV uređaja više srednje klase, Samsung prilično približio, ako nije i sustigao do nedavno neprikosnoveni Sony i njihov Bravia Engine 3. Samsung-ov edge-adaptive SD-to-HD upscaling engine ne donosi povećan nivo šuma niti veštački izgled scena koji kao da podseća na prejak unsharp-mask filter primenjen na video fajl. Ne, SD će izgledati prirodno, jer Samsung ne želi da učini sliku preoštrom, što je možda i bolje – veći broj detalja ne može se dodati nikakvom magijom. Ako informacija ne postoji, ona jednostavno ne postoji i ne možete očekivati čuda, pogotovo ne na televizijskom programu. Reskaliranje koje rade video plejeri na čistijem formatu kakav je MPEG2 na DVD disku je nešto drugo – algoritmi ne moraju da se bore sa tolikom količinom šuma, a uklanjanje šuma neumitno dovodi do dodatnog gubitka detalja, iako HD prikaz traži dodatnu količinu istih. Pogotovo je impresivan algoritam koji se “rešava” velike količine MPEG kompresionih blokova, koji su posebno vidljivi u brzim scenama (najčešće sportskim) prilikom posmatranja via-sat kanala.
Pri prikazu HD materijala nije bilo neprijatnih iznenađenja – čak i kada smo, poučeni onim što smo videli – pokušali da postrožimo kriterijume. Istina, nije nam se dopalo što se i u Movie modu TV konstantno bori sa uklanjanjem šuma, pa neke filmske scene snimljene u pravom mraku (uz povećan nivo šuma na fotografiji koji tu i treba i mora da ostane) dosta gube na detaljima. Srećom, mračne scene se u filmovima, u 95% slučajeva snimaju u nešto osvetljenijim uslovima, pa se i ASA tj. ISO vrednost filma drži na niskim vrednostima, kao i kada se snima tokom dana, te ovaj problem kod LE-40C650 i njemu sličnih Samsung LCDTV-a neće biti izražen.
Samsung LE-40C650 je jedan od najboljih LCDTV-a ove klase koji smo testirali. Poseduje ogroman broj korisnih funkcija i konekcija, kvalitetno je izrađen, dizajn je prilično dopadljiv, a karakteristike i u praksi prilično uravnotežene. Takođe, dopalo nam se što je kod ovog modela Samsung konačno isključio LED dimming (ova funkcija bi morala da ostane rezervisana za local-dimming LED modele koji imaju full-LED backlight) – kao da su u ovoj dalekoistočnoj kompaniji čuli naše dugogodišnje “kukanje” na ovu temu. Najveći problem za ovaj model je input-lag, pa ga ne preporučujemo igračima PC igara i FPS-a (verujemo da na konzolama neće biti većih problema, osim ako ponovo ne igrate FPS igre u kojima je 40-50ms kašnjenja zaista ogroman problem).
Nastavak (3)
Samsung UE-46B8000
Svi znaju da su Samsung i LG najprodavaniji na domaćem tržištu, a sličan trend se može primetiti u gotovo svakoj evropskoj državi. Prosto je neverovatno koliko je Samsung postao popularan na tržištima displeja svih vrsta. Najveći proizvođač ekrana na svetu je i jedan od najvećih inovatora, pa su njihovi LCD TV uređaji, poznati koliko i desktop monitori, ali i HDTV plazma setovi. No, svakako vam je jasno koliko je velika i poznata ova kompanija, pa nećemo da trošimo ni vaše, a ni naše vreme. Nakon što smo testirali i opisali nekoliko modela čije opise možete videti u gore linkovanom testu, prelazimo na nešto skuplje i novije modele.
Samsung UE-46B8000 je model Edge-lit LED LCDTV uređaja više klase za 2009. godinu, koji kao i prošlogodišnji model, krasi Crystal Dizajn o kome smo već pisali. Veoma je tanak, svega 30 milimetara, ako, naravno, ne računamo postolje koje se može demontirati u slučaju da želite da ga postavite na zid.
LAN konekcija, 4 HDMI priključka i USB su nešto što se već podrazumeva. U odnosu na modele za 2009. i 2008. godinu, broj podešavanja je znatno veći, a tu se ističe i mogućnost promene “balansa bele”, kao i gamma tinting, grayscale control i druge opcije koje omogućavaju da iz ovog LCD televizora zaista izvučete maksimum. Kao i kod modela iz prethodnih godina, prisutan je i LAN konektor, a tu je i DLNA kompatibilnost, dok sam uređaj ima mogućnost pristupa brojnim internet servisima, od kojih je jedan vezan za vremensku prognozu, što je posebno interesnantno. Samsung UE-46B8000 ima 200 Hz procesiranje slike, Ultra Clear Panel, 2 USB porta, CI slot i 4 HDMI priključka (za ostatak pogledajte specifikaciju). Osim brojnih widgeta koje možete sami dodati, u startu su podržani servisi poput YouTube-a i Flickr-a, a Samsung, kao i Sony ima zanimljivu online biblioteku (Content Librar) u kome je moguće obogatiti pozadinu menija raznim skrin-sejverima ili skinuti nove teme za OSD meni, a tu je i nekoliko desetina zaraznih igara. Tu je i novi meni – Internet@TV, o kome ćemo detaljnije pisati u posebnom tekstu, kada ga budemo detaljnije i istestirali. Takođe, kao i na modelima za 2010. godinu – moguć je i lak i brz apgrejd firmware-a.
Iako smo već napravili generalnu priču o tome kako funkcionišu LED LCDTV tehnologije i objasnili prednosti Full LED i Edge LED tehnologija (dajući veću prednost ovoj prvoj), Samsung, koji je “promoter” Edge-lit LED modela se ne slaže da je sve što smo izneli baš tako. Naime, Samsung tvrdi da prednost Edge-lit LED tehnologije nije samo mogućnost kreiranja tanjih televizora, već da oni, sveukupno, nude i bolji prikaz. Iako ne postoji mogućnost lokalnog zatamnjenja LED dioda, Samsung navodi da standardno smanjenje intenziteta osvetljenja omogućava veću dinamiku, što se odražava i na standardni, statički kontrast. Takođe, Edge-lit LED televizori iz ove kompanije navodno imaju brži dimming response u odnosu na Full LED modele sa local dimming opcijom. Osim toga, kako je kućište manje, Edge-lit modeli obezbeđuju viši ukupni brightness, jer Full backlight LED modeli imaju mnogo manje transparentne difuzore, što dovodi do nižeg osvetljenja i potrebe za jačim diodama, što opet rezultuje i većom potrošnjom. I to nije sve, jer Samsung tvrdi da njihovi Edge-lit LED modeli imaju i do 40% duži vek trajanja. Mi se, iskreno ne možemo baš složiti za uniformnost, mada neke stvari koje navode ipak imaju smisla. Kada je reprodukcija boja u pitanju, u Samsungu priznaju da direct RGB LED backlight modeli mogu da obezbede širi opseg boja (veći color gamut), ali da to donosi i određen broj problema sa reprodukcijom nekih nijansi (crvena i zelena) zbog specifičnosti većine video standarda, koji se bolje prikazuju na ekranima koji imaju uži spektar boja. Naravno, i ovde moramo da iznesemo napomenu da su Full LED modeli sa RGB diodama uvek bili poznati po fantastičnoj reprodukciji skin-tone-ova, u čemu je Sony tradicionalno najbolji, pa je, izgleda sve stvar u internoj kalibraciji.
Već u startu, balans boja i preciznost reprodukcije, tj. balans je bio veoma dobar, pa pozdravljamo što se u novijim serijama Samsung zaista trudi da korisnici dobiju “sve na gotovo”. B6000 i jače serije LCD televizora čak poseduju i tri različita setovanja kolornog prostora, kao poseban deo Colour Management sistema (CMS), u kome je osim svakog od kanala (R,G,B ali i C, M, Y) moguće podesiti i hue, ali i zasićenost boja, kao i vibrantnost, tj. osvetljenost kolorne slike. Reprodukcija crne je prilično dobra, crna je zagasita i tamna, tj. duboka, a utisku da je sve još bolje nego što jeste doprinosi činjenica da je i ovo Ultra Clear Panel, što znači da je prisutan specijalan premaz na ekranu, koji pomaže i boljem utisku kada je kontrast u pitanju – dosta refleksija koje bi pale na panel se odbija, što zauzvrat smeta jer se nekad na njemu mogu primetiti odrazi objekata u sobi u kojoj se nalazi, ali zato ambijentalna svetlost neće kvariti prikaz slike niti se mešati sa svetlošću koja dolazi od pozadinskog osvetljenja. Drugi proizvođači (Sony, na prvom mestu) ovaj problem rešavaju na drugi način, putem specijalnog polarizatora i pod-filtera, što opet pomalo smanjuje ukupan kontrast i brightness, ali zato mnogi korisnici prilično cene anti-glare premaz koji krasi njihove modele. Dakle, vratimo se na temu – Samsung UE-46B8000 ima odličnu crnu i prilično dobru dinamiku, pa nije jedan od modela koje nije preporučljivo gledati u totalno zamračenim prostorijama. Takođe, gradijenti su prikazani sa savršenom glatkoćom, a broj detalja u tamnijim delovima sive jedan od najboljih viđenih na ovoj klasi LED LCDTV ekrana.
Kada su vidljivi uglovi u pitanju, možemo sa zadovoljstvom reći da je UE-46B8000 izuzetno dobar na ovom polju. Uniformnost je takođe dosta poboljšana u odnosu na ranije viđane Edge-lit LED modele ove dijagonale, mada je i dalje lošija od viđenog na najboljim CCFL i direct-lit LED modelima. Ipak, greške u uniformnosti se vide samo u testovima, a ne smetaju u realnom radu kao kod prvih generacija Edge-lit LED modela iz Samsunga. Tako možemo reći da na ovom testu, UE-46B8000 zaslužuje prolaznu ocenu. 200 Hz procesiranje je prilično agresivno, ali ne prate ga neželjeni efekti, niti artifakti, čak ni u testovima koji bi ga inače naglasili. Naravno, i dalje preporučujemo da ga isključite ili postavite na low kada posmatrate filmove (pogledajte i vidite šta vam se više sviđa). Poznato nam je da je i kod starijih modela, 24p Real Cinema radio jako dobro na Samsung LCDTV uređajima, pa ni UE-46B8000 tu nije izuzetak. Štaviše, novi Motion Plus čini da odziv u scenama koje bi trebalo da budu brze (sport, igre) budu zaista brze i prikazane bez grešaka.
Preporučujemo da eventualno isprobate nešto više nivoe podešavanja opcija De-blur i De-judder, jer čak i kada ne posmatrate sport i kad gledate SD materijal, ove opcije mogu biti korisne. Upscaling SD materijala je odrađeno izuzetno dobro, a već znamo da je Samsung apsolvirao na temu de-noise filtera koji su efektivni, ali ne i agresivni. Takođe, 200 Hz processing opcija može biti korisna i dok gledate filmove (samo držite niža setovanja za redukciju blura i judder-a), a naravno, sam odziv je dosta brz što se vidi dok igrate igre, pa preporučujemo da pomalo eksperimentišete jer su razlike vrlo vidljive i uočljive. U nekim verzijama ovog LCDTV-a, neki korisnici su primetili propuštene frejmove i greške u de-judder funkciji na višim nivoima, posebno vidljive u testovima sa paternima koji testiraju ovu funkciju, ali mi, koliko god se trudili, nismo naišli na iste probleme. Reprodukcija HD materijala u startu deluje da je previše oštra, ali ako obratite pažnju, videćete da nema onih neželjenih artifakta koji dolaze sa veštačkim uoštravanjem slike – jednostavno, Samsung UE-46B8000 izvorno nudi jako oštru sliku i jasno pokazuje sve prednosti jednog dobrog LCD ekrana. Iako smo mislili da ovo nećemo skoro reći, moramo priznati da nam se jedan Edge-lit LED LCDTV uređaj prilično dopao. Istina, ima on svojih prepoznatljivih mana, ali one su sada toliko dovedene na minimum, da u realnom radu ne smetaju koliko god zahtevni da ste kao korisnik.
Nastavak (4) i rezime
Samsung UE-46B6000 i UE-46C6000
Modeli UE-46B6000 i UE-46C6000 su dosta slični, pa ih možemo opisati na istoj stranici. Naravno, samo ćemo se nadovezati na priču koja važi i za prethodno opisani model, jer se takođe radi o Full HD LCDTV-u sa LED pozadinskim osvetljenjem na ivicama, ali dok B model ima ne tako sofisticiran dimming koji nam se i ne dopada, kod C modela je on dosta suptilniji i nije prisutan u tako preteranoj i očiglednoj meri. U odnosu na UE-46B8000, modelu B6000 nedostaje Internet@TV servis, a umesto 200 Hz TruMotion procesiranja, ima 100 Hz procesiranje. Dakle, ako preskočimo detalje o konektorima i tehnologijama o kojima smo više puta pisali u našem velikom uporednom testu, možemo odmah da krenemo u priču o tome šta ovi LCDTV uređaji nude u praksi. Dakle, LED diode se nalaze samo na ivicama ekrana i omogućavaju da TV uređaj bude tanak i jako štedljiv (uz dobar kontrast i solidnu crnu, ali i uznemiravajuću opciju krajnje ne-suptilnog isključivanja i uključivanja pozadinskog (bolje rečeno ivičnog) osvetljenja)). LED diode smeštene iza TFT (LCD) matrice i polarizatora / difuzora, uz mogućnost „lokalnog zatamnjivanja“ su prisutne kod Full-LED modela i oni poseduju local-dimming funkciju. Dakle, ako je potrebno da određen deo piksela bude osvetljen, samo će taj deo ekrana i biti osvetljen, dok će ostatak površine biti „u mraku“, tj. LED diode iza tih piksela neće uopšte svetleti. Kako je kod edge-lit LED televizora to nemoguće, jasno je da isti ne mogu da pruže tako preciznu dinamiku koja je ostvariva kod Local / Direct LED modela. Serija 6, 7 i 8 kod Samsung modela i dalje znači da se LED diode nalaze na ivicama, ali nam se dopalo što noviji model nema tako agresivnu LED dimming opciju.
Osim nekoliko suptilnih detalja koje su vidljive utreniranom oku i to pri prikazu video materijala visoke definicije, kao i nešto drugačijih TruMotion algoritama, sve što smo rekli na prethodnoj strani za UE-46B8000 za kvalitet slike, važi i za dva modela koja sada opisujemo. Razlika između 46B6000 i 46C6000 modela je u tome što je noviji, C model imao u startu dosta bolje podešenu sliku. Međutim, jednom kada smo B model “provukli” kroz naš standardni calibration wizard, situacija se prilično promenila, a C i B modeli izjednačili. I ovoga puta, oduševio nas je nivo crne i broj detalja u tamnijim i svetlijim delovima, što govori o izuzetnoj dinamici ovih modela. Ista stvar važi i za boje, koje su precizne (u startu nešto bolje podešene kod C modela), a sami LCD-ovi sposobni da prikažu glatke gradijente čak i kada je aktivirana opcija deep black, odnosno kada je postavljena na high (naravno, dinamički kontrast bi trebalo isključiti, a opciju deep black savetujemo da stavite na low). Slično Sony modelima, kod 40C6000 oduševljava i reprodukcija skin tonova / nijansi, a tu je, čini se, model za 2010. opet bolji od modela za 2009. godinu. Samsung je definitivno u ovom periodu napravio male, ali vidljive korake kada je kalibracija boja u pitanju.
Razlika u odnosu na UE-46B8000 je, kao što smo i pomenuli – u Motion Plus tehnologiji, koja je jednostavno inferiornija kod 46B6000 modela, ali ovde odmah moramo napomenuti da se radi o suptilnim nijansama koje ni mi ne bismo primetili da nije bilo de-judder i de-blur testa u okviru našeg testiranja pokretne rezolucije i 24p video moda. U ovim stvarima, UE-46B8000 je nešto ispred UE-40B6000, dok mu je 40C6000 gotovo identičan, što je i logično, jer se radi o identičnim elektronikama i sistemima. U svim ostalim stvarima, UE-46B6000 i UE-46C6000 su jednostavno međusobno identični. Koriste identičan panel i edge-lit LED sisteme, a čak se ne razlikuju ni po broju konektora ili prisutnih tehnologija, pa ne želimo da se ponavljamo. Mi bismo ipak preporučili model za 2010. godinu, koji je skuplji za 10 hiljada dinara.
Kada je reskaliranje SD sadržaja u pitanju, možemo reći da se sa C serijom LCDTV uređaja više srednje klase, Samsung prilično približio, ako nije i sustigao do nedavno neprikosnoveni Sony i njihov Bravia Engine 3. Samsung-ov edge-adaptive SD-to-HD upscaling engine ne donosi povećan nivo šuma niti veštački izgled scena koji kao da podseća na prejak unsharp-mask filter primenjen na video fajl. Ne, SD će izgledati prirodno, jer Samsung ne želi da učini sliku preoštrom, što je možda i bolje – veći broj detalja ne može se dodati nikakvom magijom. Ako informacija ne postoji, ona jednostavno ne postoji i ne možete očekivati čuda, pogotovo ne na televizijskom programu. Reskaliranje koje rade video plejeri na čistijem formatu kakav je MPEG2 na DVD disku je nešto drugo – algoritmi ne moraju da se bore sa tolikom količinom šuma, a uklanjanje šuma neumitno dovodi do dodatnog gubitka detalja, iako HD prikaz traži dodatnu količinu istih. Pogotovo je impresivan algoritam koji se “rešava” velike količine MPEG kompresionih blokova, koji su posebno vidljivi u brzim scenama (najčešće sportskim) prilikom posmatranja via-sat kanala.
Pri prikazu HD materijala nije bilo neprijatnih iznenađenja. Istina, nije nam se dopalo što se i u Movie modu TV konstantno bori sa uklanjanjem šuma, pa neke filmske scene snimljene u pravom mraku (uz povećan nivo šuma na fotografiji koji tu i treba i mora da ostane) dosta gube na detaljima. Srećom, mračne scene se u filmovima, u 95% slučajeva snimaju u nešto osvetljenijim uslovima, pa se i ASA tj. ISO vrednost filma drži na niskim vrednostima, kao i kada se snima tokom dana, te ovaj problem kod UE-46B6000 i 46C6000 i njemu sličnih Samsung LCDTV-a neće biti izražen. Samsung UE-46C6000 je jedan od najboljih LCDTV-a ove klase koji smo testirali. Poseduje ogroman broj korisnih funkcija i konekcija, kvalitetno je izrađen, dizajn je prilično dopadljiv, a karakteristike i u praksi prilično uravnotežene. Takođe, dopalo nam se što je kod ovog modela Samsung konačno optimizovao LED dimming.
Sony KDL-46W5500
Sony KDL-46V5500 i KDL-46W5500 se možda spolja ne razlikuju mnogo, ali se radi o dosta, dosta drugačijim LCDTV uređajima. Oba modela pripadaju generaciji 09. a “dabl-ju” model je skuplji za 200-i-kusur evra. Ipak, ako smo kroz ovaj uporedni test više puta rekli kako se možda ne isplati doplatiti za jači model, ovo je upravo suprotan primer. Jer je KDL-46W5500 jedan od najboljih CCFL LCDTV uređaja sa kojim smo ikad imali prilike da se družimo.
Kao što smo već napomenuli, dizajn vas neće ostaviti bez daha, jer Sony daje specijalan “outfit” samo svojim super high-end modelima. Osim donje hromirane lajsne, ništa ne narušava njegovu monolitnost, dok se sa zadnje strane uočava nedostatak finog finiša, pa sam uređaj izgleda kao da je doputovao iz 2005. godine. Doduše, ne može se reći da je i toliko “dubok”, jer je činjenica da je solidno tanak za jedan CCFL LCDTV uređaj, a pohvaljujemo i kvalitet izrade. Kao i 46V5500, i ovaj model podržava reprodukciju sadržaja sa USB drajvova, a ako ga povežete na LAN kabl sa šerovanom konekcijom prema Mreži, možete aktivirati neki od preinstaliranih servisa ili mini aplikacija (RSS feed, World Clock itd.) koje su objedinjene pod Sony AppliCast kapom, tu uključujući YouTube, Yahoo, Flickr i Picasa servise. OSD meni je urađen u XMB “fazonu”, dakle, kao na PlayStation 3 konzoli.
No, pošto to podržava i jeftiniji model, pomenimo da W5500 serija ima MotionFlow 100Hz opciju koju V5500 serija ne poseduje. Takođe, tu je i Eco funkcija koju potpomaže light sensor, a koja takođe nedostaje slabijem modelu. Ali, pređimo na to kako se KDL-46W5500 pokazao u praksi. Već u startu smo primetili da W5500 pruža daleko impresivnije tamne tonove od svog slabijeg brata, a ubrzo nakon toga nam je bilo jasno da je dinamika bolja za bar dve klase od u ovoj disciplini ne-tako-lošeg V5500 modela. Svakako možemo preskočiti deo koji se tiče reprodukcije boja, jer je on bio sjajan i kod 46V5500, ali zato, MotionFlow 100Hz čini da V5500 tokom igranja igara ili posmatranja brzih scena u HD filmovima, izgleda kao pravi mediokritet. Pokretna rezolucija je procenjena na oko 850-950 linija, u zavisnosti od testa, a pri posmatranju demoa, slika i igara nismo mogli da ostanemo ravnodušni na oštrinu, boje, suptilne detalje u tamnijim i svetlijim delovima sive, suptilno procesiranje… Praktično sve što bismo mu “podmetnuli”, KDL-46W5500 je prikazao sa gotovo savršenom preciznošću. SD materijal je reskaliran gotovo perfektno, a HD filmovi su izgledali i prirodno i savršeno detaljno u isto vreme. I pomenućemo još jednom – reprodukcija boja je savršena. Toliko smo želeli da pronađemo neku manu, ali nam to nije pošlo za rukom. Smatramo da, kada je CCFL LCDTV u pitanju, teško može bolje.
Pa ipak, od najvišeg priznanja ga ipak deli to što statički kontrast nije impresivan, već je “samo” vrlo dobar (a mi smo zaista “teški” kad je Editor’s Choice nagrada u pitanju), ali to ne znači da zaslužuje našu zvaničnu preporuku i da je sasvim sigurno, naš miljenik u čitavom ovom uporednom testu.
Best in Serbia…
Tekst koji ste čitali obuhvata nekoliko najboljih LCDTV uređaja koji su se nalazili i nalaze u regularnoj prodaji u radnjama u Srbiji tokom 2010. godine. Samsung i LG već u prodaji imaju novije i bolje modele koje smo testirali ili ćemo testirati narednih dana, ali njih “ostavljamo” za 2011. godinu. Možemo reći da su i LCD televizori počeli da nas impresioniraju kvalitetom slike i da po mnogim stvarima konačno dostižu najbolje “plazme”, koje su i dalje šampioni odnosa kvaliteta i dijagonale sa jedne i cene sa druge strane. Dijagonale od 46” i više su one koje za potpisnika ovih redova spadaju u zanimljive kada je primarni TV uređaj u pitanju. Za mnoge od nas HDTV predstavlja mnogo više od samo TV prijemnika. Najčešće se koristi za posmatranje sadržaja sa računara, plejera, igranje igara sa PC-ja ili igračkih konzola – standardna televizija, polako ali sigurno smanjuje svoj share u dužini vremena tokom kog se prikazuje na modernom, digitalnom HDTV uređaju. Budućnost je, sasvim je jasno, internet televizija, birani, naručeni sadržaji, stream-ovani iz oblaka udaljenih servera. Jedan od takvih servisa je nedavno zaživeo (Hulu), a Google TV će sasvim sigurno postati jedan od vodećih servisa ovog tipa. I kada se gigabitni širokopojasni pristup ka mreži svih mreža uvuče i u kutke ove planete kakav je Srbija, onda će biti sasvim biti da li se Star Wars: Episode III u 1080p ili nekoj većoj rezoluciji nalazi na serveru u Španiji ili Tajvanu… ili na vašem SSD disku. Ne, nadamo se da ne govorimo o dalekoj budućnosti, jer će gigabitni internet biti realnost u većini razvijenijih zemalja već tokom ove i naredne godine.
Ponovićemo još jednom onu našu izreku da „isuviše veliki“ i „televizor“ nikako ne možete staviti u istu rečenicu. I prosto ne verujemo da bi u bilo kojoj standardnoj dnevnoj sobi 46 inča bilo preveliko. Sve je relativna stvar, ali verujte nam da se na dobro (veće) uvek možete navići i jednom kada se, kao mi, recimo naviknete na 46 inča, počinjete da razmišljate o daleko većim dijagonalama – 52” nije neki poseban upgrade, a 60+ inch modeli se kod nas teško nalaze u prodaji, a i ako na njih naletite, u pitanju su jako stari modeli koji tu stoje izloženi duže nego što bi vam ijedan prodavac to priznao. U narednom tekstu ćemo pričati o najboljim “plazmama”. Najviše nas raduje to što će i ponuda PDP ekrana u Srbiji biti znatno bolja tokom naredne godine. Nakon onoga što smo videli na prezentacijama novih modela Panasonica i Samsunga možemo samo reći da smo impresionirani. 2011. godina će doneti jeftinije 3D-kompatibilne modele, a “dijagonala” koja se najviše traži postaće konačno 37 inča, dok će se znatno više prodavati 42″ i 46″ modeli.
