Monitori: Kuda dalje nakon 1080p rezolucije?

Filip Majkić
Mislili ste da je istorija stala, makar kada su monitori u pitanju? Grdno ste se prevarili. Ne tako davno, mnogi su mislili, pa i članovi naše redakcije, da je kupovina (relativno) standardnog Full HD monitora nešto što će nas zadovoljiti u potpunosti i da nakon toga neće biti niti dovoljno motiva, niti dovoljno naprednih tehnologija koje bi nas „povukle“ u dalju kupovinu i stimulisale da odemo koji korak dalje. To nije bilo ništa čudno, naprotiv, i verujemo da je prirodna reakcija velikog broja naših čitalaca koji su se tokom ovih godina obezbedili opremili upravo takvim monitorima.

Ruku na srce, povoda za takvo razmišljanje je bilo puno. Dijagonala od 24 inča u kombinaciji sa Full HD rezolucijom je dugo vremena stajala kao svojevrsni sveti gral, doživljavana kao apsolutni optimum i predstavljana granicom, iznad koje će ići samo oni kojima je viša rezolucija ili veća dijagonala neophodna iz tačno određenih, uglavnom profesionalnih razloga. Osim toga, naravno da imamo i faktor činjenice da smo u Srbiji, koja je tržište na kome disproporcionalno uspevaju najpristupačnija rešenja, ponajviše zbog nemaštine naših kupaca, iz mnoštva razloga koji su svima dobro poznati i kojima se nema smisla baviti u ovom tekstu.
Dijagonala od 24 inča u kombinaciji sa Full HD rezolucijom je dugo vremena stajala kao svojevrsni sveti gral i doživljavana kao apsolutni optimum
No, čini se da ponovo ulazimo u period uzbudljivih dešavanja na tržištu monitora. Najbolji dokaz u prilog tome je mnoštvo opcija, koje se nisu sasvim iskristalisale kao dominantne ili ponajbolje. Iako ste možda u uverenju da je sasvim jasno da je taj i taj tip monitora ultimativno rešenje, može se lako desiti da ćete u realnosti biti sasvim razuvereni. Pogledajmo zajedno koje su sve dileme pred kojima se nalaze kupci monitora velikih dijagonala i šta je sve dostupno onima koji žele da kupe monitore dijagonala preko 24 inča, koji su sve dostupniji iz dana u dan.

IPS protiv svih (problem tehnologije panela)
U redu, možda je podnaslov pomalo neadekvatan, jer IPS nije jedina napredna tehnologija prisutna u monitorima, ali svakako jeste najšire zastupljena od svih vrsta panela koje se doživljavaju „boljim od TN-a“. U proteklom razdoblju, IPS je široko shvaćen kao ponajbolje rešenje koje možete sebi da priuštite ukoliko ste želeli bolji užitak za monitorom. Da saznate više o IPS tehnologiji, pročitajte naše editorijale koji se upravo time i bave.
Editorijal: IPS tehnologija
Tipovi panela i osvetljenja
Bez obzira na to da li koristite IPS, ili neki od VA monitora, svakako je jasno da postoje velike dileme, koje se ponovo otvaraju sa prelaskom na nove monitore. Naime, jasno je da će postojati veliki motiv za „povratak“ na TN panel koji ima i bolju cenu od IPS ili sličnih modela. Recimo, neki 4K TN monitori su već postali relativno pristupačni, čak i za srpske prilike, a o bogatijim tržištima da ne govorimo. Stoga uopšte nije nemoguće biti u situaciji da birate između kvalitetnog IPS monitora i, recimo, 27“ TN monitora rezolucije 2560 x 1440 piksela (1440p) sa podrškom za FreeSync ili G-Sync tehnologije, o kojima ćemo nešto više govoriti kasnije. Tu je izbor do invidividualnih kriterijuma i zahteva i nema jednoznačnog odgovora na pitanje za šta se opredeliti.

Takođe, pitanje odziva je važno jer je on mnogo manji kod TN panela, dok IPS i ostali imaju bolje boje i uglove gledanja. Ova stavka dobija dodatni značaj na ekranima velikih dijagonala. Mislite da je to naivno? Ono što na 20-23 inča deluje nebitno može itekako da se ispostavi neželjenim na većoj dijagonali. Recimo, da na 28“ monitoru boje počnu da se deformišu pri obodima jer na vaš periferni vid počinje da deluje problem slabog ugla gledanja. Možete sasvim realno doći u situaciju da vam na nekom velikom 2160p (4K) ili 1440p monitoru u standardnom položaju glave gornja ivica postane zelenkasta, a donja presvetla. Opet kažemo, to su stvari koje mnogima uopšte ne smetaju, ali predstavljaju realan problem kada govorimo o samoj tehnologiji i prihvatanju iste.Drugi veliki problem na koji nailazimo jeste – rezolucija. Skok sa Full HD rezolucije na bilo koju veću jeste veoma izražen i primetan, bez obzira da li se radi o 2560 x 1440 (1440p) ili 3840 x 2160 (2160p ili, popularnije, 4K) rezolucijama. Kao primer smo uzeli dve koje se najčešće sreću i o kojima se najviše govori kada se „pređe“ preko 1080p (Full HD rezolucije), ali one nisu jedine, o čemu ćemo nešto više govoriti naknadno.

Za početak, da bi vam uopšte monitori radili kako treba, verovatno je potrebno da obezbedite sebi grafičku kartu sa DisplayPort 1.2 priključkom, što nije naročito teško, ali treba imati u vidu. Ova stavka je pojačana time što mnogi proizvođači jednostavno radi uštede troškova i nuđenja što bolje cene, makar i u okvirima skupih monitora, nude mali broj interfejsa – logično, upravo onaj koji garantuje maksimalan kvalitet prikaza u ponajvišoj rezoluciji – pa je sasvim moguće videti monitor ogromne rezolucije i dijagonale sa samo jednim, DisplayPort priključkom.
Skok sa Full HD rezolucije na bilo koju veću jeste veoma izražen i primetan, bez obzira da li se radi o 2560 x 1440 (1440p) ili 3840 x 2160 (2160p ili, popularnije, 4K) rezolucijama
Broj piksela koji treba prikazati je ogroman. 4K rezolucija prikazuje tačno 4 puta više piksela od Full HD-a (kao da ste stavili četiri takva ekrana u 2×2 konfiguraciji), dok je 1440p isto tako poprilično zahtevan – prikazuje 3.68 miliona piksela, naspram 2.07 miliona kod Full HD-a, što je gotovo 78% piksela više!

Sada iskombinujte to sa gejmingom, koji je vrlo verovatno veliki motiv za prelazak na ovakve monitore, i dobijate pravu glavolomku. Prosto, u ovom trenutku je veoma teško igrati se udobno u 4K rezoluciji. Za tako nešto je potrebna SLI ili CrossFire kombinacija najjačih grafika, a kao nekakav minimum se nameću GeForce GTX 980 (Ti) i iz suparničkog tabora Radeon Fury X. Sa druge strane, prelazak na 1440p monitor je objektivno manje problematičan i „stresan“ kada je hardverska podloga u pitanju, te će igre relativno korektno raditi i na standardnom hardveru.
Pogledajte dosadašnje prikaze 4K monitora na našem sajtu:
Test: Dell UltraSharp UP3214Q 4K UltraHD
Test: Dell UltraSharp UP2414Q 4K UltraHD
Test: Asus PB287Q – pristupačniji 4K TN monitor
Test: Samsung 28UD590 4K monitor
Test: Asus PB279Q 4K
Naravno, itekako smo svesni da je za srpske prilike sve ovo skupa rabota, ali smo dužni da ukažemo na objektivne podatke koji mogu biti od interesa onima koji žele da načine naredni iskorak kada su monitori u pitanju. Nema sumnje da su obe varijante veoma lepo unapređenje u odnosu na standardni Full HD ekran.

Takođe, kada je gejming u pitanju, 4K donosi još jednu brigu/radost, zavisno od ugla posmatranja. U 4K rezoluciji nema skoro nikakve potrebe da koristite antialiasing (AA). Što je dobra stvar, zar ne? Tu možete da „uštinete“ malo na performansama. Sa druge strane, problem u velikom broju igara jeste što je AA neretko, izborom developera, uvezan sa nivoom detalja, pa tako High detalji podrazumevaju da je uključeno još neko setovanje koje vam ovom prilikom nije ni potrebno. Trebaće vremena da se neki developeri priviknu da ovo u post-Full HD svetu nije potrebno raditi.16:9 protiv 21:9 (problem odnosa stranica)
Iskreni da budemo, ovo je i najjednostavniji problem i dilema pred kojom korisnik može da se nađe. U današnjem svetu, primat su – svidelo se to nekome ili ne – odneli widescreen monitori sa odnosom stranica 16:9. Postojalo je puno razloga za to, ali verovatno su presudni bili razlozi industrije, kojoj je ovaj odnos stranica ponajviše pogodovao kada je proizvodnja bila u pitanju. Gubici u materijalima su bili najmanji i ovakvi monitori su mogli biti ponuđeni po najpristupačnijim cenama, što je odlučujuće doprinelo njihovom tržišnom proboju naspram dotadašnjih 4:3, 5:4 i 16:10 ekrana.
 
Da skratimo priču i dileme, postoje i ultra-widescreen monitori sa odnosom stranica ekrana od 21:9. Zašto ovaj odnos? Pre svega, zbog filmova. Dok se serije i „klasični“ video materijali snimaju u 16:9, dotle se filmovi snimaju u odnosu stranica od 21:9 i nema gubitaka prostora na ekranima vaših monitora, odnosno famoznih „crnih traka“ gore i dole. Ili, ako ih i ima, trebali bi da budu najmanji.
Drugi benefit, pomalo neočekivan, dolazi na polju igara. Ispostavlja se da je određenim žanrovima, naročito onim koji se igraju iz tzv. prvog lica, zaista pogodan ovakav prikaz. Tipičan primer bi bile pucačine, ali i još neki žanrovi, poput auto-trka – posebno sa pogledom iz kabine – ili letačkih simulacija i svemirskih akcionih igara. Iako se radi o svojevrsnim nišama, može biti da bi vam pogodovali ovakvi monitori.

Sa druge strane, postoje i određeni problemi. Jednostavno, mnogim korisnicima je ovakav odnos strana…u nedostatku boljeg izraza, preteran, odnosno preterane širine. Jednostavno, ne osećaju se udobno dok sede za njim. To se posebno odnosi na desktop, koji je veoma širok u ovakvim instancama. 21:9 monitori dolaze i sa neuobičajenim dijagonalama, i sa neuobičajenim rezolucijama. 29 ili 34 inča, rezolucije od 2560 x 1080 ili 3440 x 1440 piksela su gotovo standardna stvar u ovom domenu.
Pogledajte prikaze ovakvih monitora na našem sajtu:
Test: LG 34UC97 UltraWide zakrivljeni monitor
Test: Asus Designo UltraWide MX299Q
Test: LG UltraWide 29EA93
Test: Dell UltraSharp U2913WM
Kada su proizvođači u pitanju, deluje nam da ovaj trend prate prevashodno samo dva veća imena, makar kada je domaće tržište u pitanju, dok ostali ili nemaju adekvatne modele ili ne žele da rizikuju. LG i ASUS su predstavili više ovakvih monitora. Uz njih, i Dell u ovom trenutku nudi jedan model. Da zavrzlama bude još veća, u ovom segmentu su počeli da se pojavljuju i zakrivljeni monitori – monitori sa zakrivljenjem ekrana kao što ih možete videti na televizorima visoke klase. Međutim, kada se sve podvuče i oduzme, verovatno ćete se u veoma kratkom roku opredeliti – već posle par trenutaka ćete ili zavoleti ovakve monitore ili ih prezrivo odbaciti, odbijajući svaku pomisao da im pružite novu šansu.
60 Hz protiv 120/144 Hz (problem osvežavanja)
Naizgled, reklo bi se da u ovoj kategoriji nema nikakvih dilema, niti dvoumljenja, i posmatrano izolovano od ostatka ekosistema, to i jeste tačno. Što bolji odziv, odnosno što veća vrednost osvežavanja, to bolje nije problem šta je bolje ali jeste ukoliko se iskombinuje sa drugim faktorima…Da ne bismo iznova objašnjavali ovu problematiku, pogledajte neke od naših kratkih članaka i osvrta na temu:
Stopa osvežavanja ekrana – Refresh rate
Vreme odziva ekrana
Na šta mislimo kada kažemo da problematika osvežavanja zavisi od uvezanosti sa drugim faktorima? Recimo, nema podrške za 144 Hz u 4K rezoluciji, zbog nedovoljne propusne moći aktuelnih interfejsa. Tako ćete morati da birate da li vam više odgovara 4K monitor u 60 Hz ili 1440p monitor u 144 Hz. Pa još kada na tu dilemu dodate da postoje monitori sa i bez IPS podrške (ili podrške za neku srodnu tehnologiju panela), shvatate da stvari nisu tako jednostavne kao što deluju na prvi pogled.

Dodatna dilema biva podstaknuta činjenicom da monitori visokih vrednosti osvežavanja deluju daleko odzivnije u svakodnevnom radu u odnosu na 60 Hz monitore. Dovoljno je samo sesti za sto i mrdati mišem i razliku će svako moći da vidi. Svesni smo da možda deluje čudno kada to opisujemo onima koji su navikli na 60 Hz monitore, ali verujte nam na reč, razlika je više nego očigledna.
Monitori visokih vrednosti osvežavanja deluju daleko odzivnije u svakodnevnom radu u odnosu na 60 Hz monitore
Naravno, problem osvežavanja nije nov, i već dugo su postojali monitori sa višim stopama osvežavanja od 60 Hz. Međutim, sada se poprima nova dimenzija toga, i za očekivati je da bi mnogi korisnici iskoristili apgrejd da unaprede i ovu karakteristiku, koja sama za sebe možda nije bila dovoljan motiv za apgrejd do sada. Stoga, i faktor vrednosti osvežavanja ulazi u glavolomku sa kombinacijama na temu šta i kako nakon 1080p monitora.Stižemo do najinteresantnije stavke za gejmere, koja će predstavljati kamen spoticanja u narednim godinama, spremni smo reći. Istovremeno, radi se o najnezahvalnijem potezu kada su unapređenja u pitanju i na tome moramo da čestitamo i Nvidiji i AMD-u. G-Sync i FreeSync, njihove tehnologije prikaza, eliminišu probleme sa ulaznim kašnjenjem, „štucanjem“, grafičkim artefektima i na gotovo neverovatan način doprinose mnogo boljem ugođaju tokom igranja.

Problem? Pa, ima ih nekoliko, ali najveći jeste ubediti ljude da su im G-Sync i FreeSync potrebni, nakon što su godinama, da ne kažemo decenijama, učeni da ignorišu probleme i da se navikavaju na stvari na koje se uopšte nije ni trebalo navikavati. Eh, da su ove tehnologije bile dostupne ranije…
Za početak, daćemo vam linkove ka testovima ovakvih monitora koje smo do sada objavili:
Test: ASUS PG278Q ROG Swift (G-Sync)
Test: ASUS MG279Q (FreeSync)
Test: Acer Predator XG270HU (FreeSync)
Nećemo se baviti objašnjavanjem samih tehnologija, pošto smo to radili u samim prikazima. Detaljno objašnjenje kako funkcioniše G-Sync možete pronaći ovde:
Kako funkcioniše Nvidia G-Sync?
Detaljno objašnjenje kako funkcioniše FreeSync možete pronaći ovde:
Kako funkcioniše AMD FreeSync?
Osnovni problem ove tehnologije jeste što zapravo morate da koristite posebne uređaje, odnosno posebne monitore, koji eksplicitno podržavaju G-Sync i FreeSync tehnologije. Nažalost, ovakvih monitora nema puno i mogu se izbrojati na prste, čak i van Srbije. Vraćajući vas na silne kombinacije po osnovu parametara koje smo navodili tokom ovog teksta, verovatno je jasno da nema ultimativnog rešenja, te da se i ovi monitori mogu poprilično razlikovati po rezolucijama (1080p, 1440p, 2160p), tehnologiji panela (TN je skoro isključivo korišćen, a uskoro postaju dostupni i monitori sa IPS panelima), osvežavanju (1440p monitori uglavnom imaju 144 Hz, dok 4K monitori za sada ostaju na 60 Hz) i tako dalje.

Nažalost, to nije sve. Kao što smo rekli, i Nvidia i AMD imaju interesa da vas ovim tehnologijama vežu za svoje proizvode, pa tako morate imati njihove grafičke karte da biste mogli da koristite odgovarajuću tehnologiju. Dakle, da biste mogli da koristite Nvidia G-Sync, morate koristiti Nvidia grafičku kartu. Da biste koristili AMD FreeSync, morate koristiti AMD grafičku kartu. I tada postajete trajno vezani za naredne iteracije njihovih grafičkih karti, jer, sasvim prirodno, težite da koristite tehnologiju ugrađenu u vaš monitor.
Problem pred G-Sync i FreeSync tehnologijama jeste kako ubediti ljude da su im potrebne, nakon što su godinama, da ne kažemo decenijama, učeni da ignorišu probleme i da se navikavaju na stvari na koje se uopšte nije ni trebalo navikavati, a koje ove tehnologije ispravljaju
Postoje još neke razlike, mada razne jasno postavljene granice blede pred tržišnim nastupom i konkretnim proizvodima. Nvidijina tehnologija koristi čip koji se ugrađuje u monitor, AMD-ova je softverska. Bez obzira na to, ne možete koristiti tehnologiju one druge, jer čip ne podržava AMD karte, a AMD softver ne radi sa Nvidia karticama, tako da su ekosistemi čvrsto razdvojeni. Sa druge strane, prisustvo čipa znači i da su G-Sync monitori nešto skuplji – u teoriji. Kažemo u teoriji, jer se cena formira na osnovu mnoštva parametara, pa tako nije nemoguća situacija u kojoj G-Sync monitor Full HD rezolucije bude primetno jeftiniji od nekog raskošnijeg FreeSync monitora i slično. Zapravo, ovakva situacija se već dešava.

Koliko je ova tehnologija vidljiva u praksi? Naš odgovor je – itekako. Međutim, pitanje je da li će vam ova stavka značiti. Ukoliko se igrate, odgovor je definitivno potvrdan – da, hoće, i slobodno uzmite neki od ovih monitora, u skladu sa opredeljenjem za proizvođača grafičkih kartica. No, to podrazumeva da ste čvrsto opredeljeni za proizvođača grafičkih kartica. Ukoliko niste, onda možete lako da zažalite zbog kupovine.
Da pojasnimo, za slučaj da smo do sada bili previše konfuzni – monitori kao monitori će raditi i u 2D i u 3D režimu na grafičkim karticama obe firme. Međutim, FreeSync i G-Sync tehnologije neće raditi ukoliko koristite monitor one druge kompanije. No, tada monitor postaje najobičniji monitor i niste ni imali razloga da ga plaćate.

Između dve tehnologije, lično mišljenje autora ovog teksta je da je G-Sync bolji, pa iako Nvidijino rešenje iziskuje dublje zavlačenje ruke u džep, trenutno stanje na tržištu grafika i efikasnost uklanjanja više tipova problema u sinhronizaciji, što je kompletnije odrađeno na Nvidia rešenjima nas neminovno vodi do takvog zaključka, iako bi mnogi voleli da prođu što jeftinije. Ukoliko ste poklonik AMD-a, ili ne želite da koristite Nvidijino rešenje, nemate nikakvih problema, i FreeSync će lepo obaviti stvar, ali lični stav autora je da je u ovom trenutku G-Sync bolje rešenje.

Tim rečeno, obe tehnologije lepo rade i u kombinaciji sa drugim unapređenjima zaista donose veliki motiv za sve igrače da pređu na neki od novih monitora. Poriv za apgrejdom je u tom pogledu zaista veliki. Kao što smo rekli na samom početku izlaganja o gejming monitorima, najnezgodnije je što nas sada odvikavaju od nečega na šta smo se navikavali godinama. Dobro je da imamo motiva u vidu raskošnih monitora visoke rezolucije, što svakako daje dobar podsticaj za usvajanje novih tehnologija svima onima koji su u stanju da ih priušte, i samim tim ne bi trebali da odlažu njihovo prihvatanje – toliko smo uvereni u blagodeti tehnologija eliminisanja problema sa sinhronizacijom koje nam donose AMD i Nvidia da ih zbilja toplo preporučujemo…Bez obzira na to kakvi su vaši stavovi i koliko su se promenili (ili ostali isti) nakon čitanja ovog teksta, pozivamo vas da pre bilo kakve odluke dobro razmislite koliko su monitori važni za korišćenje računara. Mnogi danas žive od svojih kompjutera, čak i ukoliko njihova primarna delatnost uopšte nije usko vezana za tehnologije kao takve.  Samim tim, provode ogromnu količinu vremena pred svojim ekranima, što automatski znači da bi trebalo da dobro razmisle kakvi su im ekrani potrebni.

Lepota velikih ekrana jeste što spadaju u stavku koja vam unapređuje sva druga iskustva na računaru, šta god da radite
Šta tek onda reći za onu drugu grupu, koja voli da uživa za ekranima svojih računara? Oni su verovatno poodavno shvatili značaj izbora monitora, koji nije samo stvar novca i moranja, već pre svega stvar odnosa prema doživljaju računara i onome za šta ga koristite, bilo to igranje, gledanje filmova i videa ili neka treća zanimacija. Naravno da je faktor cene najbitnija stavka u svemu tome za veliki broj kupaca, posebno u Srbiji, ali kada jednom pređete taj prag i u stanju ste da priuštite ulaznicu u svet monitora dijagonale preko 24 inča, osećate se zaista kao neko ko je sebi otvorio nove vidike uživanja u PC računaru, bez obzira da li taj računar koristite za razbibrigu ili posao.

Lepota velikih ekrana jeste što spadaju u stavku koja vam unapređuje sva druga iskustva, šta god da radite. Bez obzira da li se radi o velikoj radnoj površini, koja je podrazumevano bolja za profesionalne primene, da li vam je potreban prostor za istovremeni rad u većem broju aplikacija, da li želite da se igrate sa uživanjem na velikom ekranu ili da radite u Office dokumentima tako što postavite dve A4 stranice jednu pored druge, iskoristili površinu za dva uspravno postavljena sajta ili kombinovali browser i Office na istom ekranu, ili prosto nastavili da koristite monitor velike dijagonale i rezolucije kao što ste i do tada navikli – sve je dobro i izbor je na vama. Na velikim ekranima je svako iskustvo dodatno unapređeno i potpuno smo uvereni da bi svaki korisnik itekako spoznao u čemu bi mu sve veliki monitor koristio i koliko bi unapredio interakciju i rad na računaru.
Posetite stranicu sa testovima monitora i prikazima tenologija kako biste uvek bili u toku sa najnovijim dešavanjima u ovom segmentu
Želeli smo da vas provedemo kroz osnovne crtice i linije razmišljanja, ali dileme izrečene na prethodnim stranama nikako ne smete shvatiti kao međusobno razdvojene. Naprotiv, one se prepliću. Nećete se jednostavno dvoumiti između 1440p i 2160p ekrana, već ćete se istovremeno i pitati da li vam je potrebno i prisustvno naprednije tehnologije, ili vam je moderan TN ekran sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta. Ukoliko se igrate, tome ćete dodati dilemu da li kupiti – kad već dajete tolike pare – neki od G-Sync ili FreeSync monitora, što onda opet za sobom povlači neophodnost opredeljenja za neki tabor proizvođača grafičkih kartica.

Nama lično će biti zanimljivo da pratimo na koji će se način sve ovo odraziti na uloge i udele velikih kompanija na tržištu. Možda ste primetili, možda i niste, ali Samsung, HP, Dell i još neka velika imena kao da odbijaju da agresivnije učestvuju u ovome, prepuštajući „eksperimente“ nekim drugim brendovima. Možda je za njih, recimo, tržište gejmerskih monitora visoke klase samo niša koju ne osećaju potrebu da popunjavaju. Da li im za to manji proizvođači, neetablirani u širokim masama kao oni, ali svakako spremni da preuzmu deo kolača, trebaju biti zahvalni? Može biti. Još ako to tržište prepozna, pa dobijemo situaciju da odjednom vodeći monitori visoke klase stižu sa značkama koje su do juče bile prepoznate za sasvim druge kategorije…

U svakom slučaju, jasno je zbog čega smo želeli da vam na prethodnim stranicama izložimo sve dileme na koje ćete naići. Na vama je da, prolazeći kroz njih korak po korak, najpre raščistite sa samima sobom kakav vam je monitor neophodan i koji je izbor pravi za vas. Tada će kupovina doći sama po sebi. Naravno, podrazumevamo optimističan scenario u kome materijalne prepreke mogu biti makar zaobiđene, ako ne lagano preskočene…