Aleksandar Božović
Dragoljub Radovanović
Prednost posla kojim se bavimo je svakako to što smo uvek u dodiru sa novim i zanimljivim uređajima i tehnologijama. Ovoga puta ne mislimo samo na najnovije modele smartfona, tableta, laptopova i ostalih uređaja sa kojima se svakodnevno susrećemo. Ne, ovom prilikom – pomalo neočekivano – dobili smo šansu da isprobamo nešto sasvim drugačije. Pričamo o nečemu novom i uzbudljivom, novoj formi nosivih uređaja – pričamo o Google Glass-u.
Krenućemo od samih osnova ove interesantne tehnologije sa kojom je Google svima zagolicao maštu još u junu 2012. na Google I/O skupu. Ključno pitanje glasi – šta je to zapravo Google Glass? Ne, nije reč o nekakvom staklu, kao što bi se moglo zaključiti iz imena. Zapravo, ovo je jedan sasvim specifičan tip naočara kod kojih je staklo sasvim sporedna stvar. Ovo je vesnik budućeg doba “nosive elektronike”, odnosno uređaja raznovrsnih mogućnosti koje ćemo nositi na sebi (barem su takvi trenutni planovi) kao deo svoje odeće. Futurističke naočare opremljene su veoma karakterističnom providnom prizmom koja ima ulogu displeja na kojem se nalaze informacije.
Kao što se može već naslutiti, Google Glass nudi sasvim različito iskustvo u poređenju sa uobičajnim smartfonom ili pametnim satom. Cilj ovog uređaja? Noviji i uzbudljiviji način dovođenja informacija do korisnika, u poređenju sa standardnom metodom interakcije – može se reći da je Glass zapravo “smartfon 2.0”. Hteli bismo da vam skrenemo pažnju da je ovakav tip uređaja još uvek u eksperimentalnoj fazi, i da još uvek ne postoji zvanična verzija za potrošače. Mi smo zapravo imali retku priliku da se sretnemo sa Explorer varijantom namenjenom “ranim usvojiteljima” i osobama koje žele da se bave razvijanjem aplikacija za Glass.
Dizajn
Izgled nekog uređaja je svima bitna stavka, a verujemo da ćete se složiti sa tom tvrdnjom. Ovde je Google imao još veći izazov, čisto zbog činjenice da se ovaj uređaj nosi na licu. Ne verujemo da biste voleli da nosite nešto što izgleda ružno, a iako ovo nije konačan dizajn, možemo reći da je Google uradio sasvim dobar posao po pitanju izgleda Glass-a. Njegova težina je minimalna i iznosi samo 36 grama, što je zaista podvig kada se uzme u obzir da poseduje razne hardverske komponente – baš onakve kakve srećemo u smartfonu.
Google Glass je sačinjen od tankog i laganog titanijumskog okvira, sa izrazitom razlikom da ga ne možete sklopiti kao kod standardnih naočara i staviti ga u džep. Jastučići za nos su podesivi i prilično udobni, tako da nam se Glass učinio sasvim prijatnim za nošenje. Na desnoj strani nalaze se elementi koje svakako nećete naći na običnim naočarama. Tu je pre svega providna prizma kroz koju ćete gledati i dobiti informacije, zatim u njenom nastavku kamera, a tu su i delovi u kojem su smeštene ostale komponente. Najglomazniji deo Glass-a pogodno je smešten iza vašeg desnog uha, u kojem se između ostalog nalazi i baterija.
Sa desne strane nalazi se dugačka praougaona površina, koja je zapravo tačped – jedan od načina kojim kontrolišete uređaj. Sa unutrašnje strane imamo Power dugmence, ispod njega microUSB port, dok se na glomaznom delu nalazi nešto nalik tasteru sa natpisom “GLASS”. Ovo zapravo uopšte nije taster, nego transduktor koštane provodljivosti, koji vibracije pretvara u zvuk, tako da je ovo faktički veoma neobičan zvučnik. Na vrhu imamo i fizički taster kamere. Želimo da dodamo samo podatak da Glass zapravo ima dodatna zatamnjena stakla baš kao kod standardnih naočara za sunce, ali ih mi nažalost nismo dobili u paketu.
Komponente Google Glass-a su najsličnije onim koje srećemo u smarfonima. Ovde imamo TI OMAP 4430 čipset, dvojezgarni Cortex A9 na 1GHz i PowerVR SGX540 GPU, 1GB RAM-a – u prevodu hardver je slabiji u poređenju sa premium smartfonima, ali ovo je ipak potpuno drugačija forma uređaja. Skladište je veličine 16GB (12GB dostupno), kamera je rezolucije 5MP i ona nudi 720p video snimanje. Skroman hardver, ali je ipak reč o prototipu uređaja, tako da verujemo da će ove specifikacije biti naprednije u finalnoj verziji za potrošače.
Šta se podrazumeva pod korišćenjem ovog uređaja, koje su njegove mogućnosti i šta zapravo vidite dok gledate kroz ovu providnu prizmu? Pre svega, naočare stavljate na glavu, baš kao i svake druge. Kako biste aktivirali Glass postoje dve opcije – korišćenjem tačpeda, ili blagim podizanjem glave na gore. Ovaj gest ima svoje podešavanje, tako da možete podesiti koji ugao pomeranja glave koji je potreban kako bi ga probudili. U podešavanjima se takođe nalazi i opcija uštede energije, koja isključuje Glass čim ga skinete sa vašeg lica.
Kako bi počeli da koristite Glass, potrebno je proći kroz početna podešavanja, koje možete završiti preko smartfona korišćenjem MyGlass aplikacije, ili putem web pretraživača na računaru. MyGlass takođe dozvoljova da na ekranu smartfona prikažete ono što vidite kada nosite Glass. Stvar koja je ključna za upotrebu ovog uređaja je internet konekcija, koju morate da dovedete putem vašeg smartfona i njegove Bluetooth Tethering opcije. Faktički, pošto Glass nema svoj mobilni radio, on mora da “pozajmljuje” internet koji dobijate od vašeg mobilnog provajdera. Za upotrebu u kući se možete prikačiti na vašu WiFi mrežu, skeniranjem QR koda koji će biti napravljen kada u početnim podešavanjima unesete ime vaše mreže i šifru.
Dok gledate kroz providnu prizmu, zapravo vidite projektovani praovougonik sa informacijama. Google kaže da je ovo isto iskustvo kao da gledate 25-inčni ekran udaljeni od njega oko 2.4 metara, što možemo i da potvrdimo. Veoma dobra stvar je to što se vidljivi ekran nalazi iznad vaše linije vida, tako da ćete bez problema moći da vršite druge aktivnosti dok koristite Glass. Druga strana te medalje je što morate da fokusirate svoje zenice na gornji deo vašeg vidnog polja, tako da praktično nećete gledati direktno ispred sebe. Ne može i jedno i drugo, i oba pristupa imaju svoje specifične prednosti. Rekli bismo da je Google-ov izbor ipak bezbedniji za sve.
Stvar koju prvo vidite kada blago podignete glavu je časovnik i “ok glass” natpis. Kada izgovorite ovu frazu dobijate mogućnost da glasom izvršite Google pretragu, napravite fotografiju, snimite video, dobijete uputstvo za navigaciju… Pošto je Glass povezan sa vašim smartfonom, takođe možete poslati poruku, napraviti poziv, slušati muziku, čitati mailove, a tu je još dosta mogućnosti koje se povećavaju svakim danom.
Interfejs koji vidite kroz Glass dolazi u vidu smenjujućih pravouogaonika, grupisanih u takozvani Timeline. Svaka akcija koju izvršite ostaje zabeležena, tako da možete videti šta ste sve radili u prethodnom periodu. Problem je u tome što ovo deluje dosta neuredno i pretrpano, i da bi došli do neke fotografije koje ste zabeležili morate proći kroz sve vaše pretrage, poruke, obavešetenja, pozive, itd. Verujemo da će interfejs biti redizajniran u finalnoj verziji, pošto je trenutno dosta haotičan.
Kroz Google Glass smo obavili i nekoliko poziva i to iskustvo je bilo, može se reći, čudno. Ne postoji klasičan zvučnik već poseban transduktor koji prenosi vibracije, tako da osobu sa kojom pričate čujete u predelu iza vašeg uha. Što se tiče utisaka osoba sa druge strane veze, dobili smo informaciju da se čujemo jasno i razgoventno, ali da postoji problem kod istovremenog pričanja vas i sagovornika, kada vas on neće razumeti. Jednostavno, oba sagovornika ne mogu pričati i čuti se u isto vreme, jer konekcija stalno jednom od njih daje prioritet.
Takođe, u situaciji kada ništa ne pričamo, sagovornik ima utisak da je veza prekinuta, pošto ne čuje nikakve zvukove u pozadini koji mu govore da smo još uvek na vezi. Sve u svemu, čitavo iskustvo obavljanja poziva je donelo neke elemente o kojima ni ne razmišljamo više u svetu mobilne telefonije. Kontakte morate odabrati ručno putem My Glass portala, i može ih biti maksimalno deset.
Autonomija baterije nije baš najbolja, i može se očekivati ispod pet časova mešovite neprekidne upotrebe. Treba uzeti u obzir da baterija traje još kraće kada češće snimate video. Pozitivna stvar je to što se Glass puni prilično brzo. Govorne komande su u našem slučaju bile prihvaćene jako dobro i bez puno grešaka. Deluje nam da fluidnost izvršenja zadatih komandi ipak ponajviše zavisi od vašeg izgovora engleskog jezika.
Što se tiče kvaliteta fotografija, možemo reći da je sasvim prihvatljiv, negde u rangu smartfona iz srednje klase, što je zapravo odlično, imajući u vidu da je minimalizam u ovom slučaju apsolutno neophodan samim konceptom uređaja. Video kvalitet je takođe sasvim korektan, jer se on beleži u 720p rezoluciji. Interesantna mogućnost je namigivanje kako bi napravili fotografiju, što je trenutno u eksperimentalnoj fazi, tako da se dešava da napravite fotku onda kad to i ne želite. Napravljene fotografije i video klipove možete diretkno podeliti na društvenim mrežama kao što su Google Plus ili Facebook. Aplikacija (Glassware) u ovom trenutku nema previše, tačnije postoji oko 35 naslova, ali ovde možete naći dosta korisne stvari, a kako vreme protiče, sigurno će ih biti sve više.
Google Glass je svakako jedan od najinteresantnijih uređaja koje smo imali prilike da koristimo u poslednje vreme, prvenstveno zbog toga što nudi sasvim nov način interakcije, dobijanja informacija i konzumiranja sadržaja. Ova forma uređaja nam se jako dopada i verujemo da će u budućnosti biti sasvim lepo prihvaćena od strane korisnika. Možda je sada čudno videti nekoga da nosi ovakve futurističke naočare na glavi, ali za nekoliko godina kad veći broj ljudi počne da ih koristi, to će biti sasvim normalna pojava. Kako stvari stoje, nećemo ovakve “nosive naprave” ni nositi samo na glavi, već i na raznim drugim delovima tela, ali videćemo šta će nam sve budućnost doneti…
Negativna strana kod ovog eksperimentalnog uređaja je u ovom trenutku to što zavisi od internet konekcije koju uzima od smartfona, a može se reći i ne tako dugačka autonomija. To su svakako stavke koje će biti ispravljane vremenom, kako Google bude unapređivao finalne verzije Glass-a. Cena ovog prototipa takođe nije nimalo pristupačna, jer ovo zadovoljstvo košta čitavih 1500$, ali se nemojte bojati, jer je u pitanju varijanta namenjena razvojnim timovima i profesionalcima, te ne treba u tome tražiti indikacije koliko bi završni proizvod mogao da košta. Kolika će biti cena? Svakako ne mala. Postoje nagađanja da Google neće biti u stanju da ponudi uređaj po ceni nižoj od 500 dolara tokom ove godine. Međutim, ne znamo koliko su ta nagađanja osnovana. Svakako, mi smo izuzetno zadovoljni što smo dobili ekskluzivnu priliku da isprobamo Glass, pošto je on u ovom trenutku prilično nedostupan mnogima. Obavezno pogledajte priloženi video! Kompletno iskustvo je prilično jedinstveno. Google Glass je veoma interesantan koncept, koji ćemo i sami svakako koristiti jednog dana, kada njegova dostupnost bude ozvaničena, a (očekivana) cena bude dosta pristupačnija. Ko zna šta će nam sve trendovi digitalizacije doneti u narednom periodu, ali ako je Google Glass ikakav indikator, budućnost je veoma primamljiva i puna iznenađenja, budući da do pre nekoliko meseci nismo ni na koji način prihvatali postojanje ovakvih naprava (pametnih naočara, rukavica, satova), osim u naučnofantastičnim filmovima, a pre samo nekoliko dana su one bile predmet glavnih izlaganja na CES sajmu i planova najvećih svetskih IT giganata…
