Opis igre: Krater

Milan Jović
Krater je akcioni hack & slash RPG iz izometrijske perspektive, smešten negde na teritoriji postapokaliptične Švedske, na obodima ogromnog kratera koji krije sve one vredne tehnologije i resurse iz “Starog sveta”, koje su preživele nuklearni rat. Zato su u njegovoj široj okolini, poput pečurki nikla kontejnerska, improvizovana naselja koja imaju ulogu habova, odnosno služe kao centri za preuzimanje kvestova od nekih interesantnih likova, prodaju i kupovinu opreme i slično. Neki od njih su članovi uticajnih porodica ili frakcija koje se bore za prevlast i ono što se nalazi duboko u krateru. Sami kvestovi se uglavnom svode na “idi i donesi” ili “idi i pobij sve živo”, baš kao i kod drugih igara ovog tipa.  
 
Ovde igrač stupa na scenu sa grupom od tri momka koje će voditi uvek i svuda, koji mogu pripadati nekoj od ukupno četiri dostupne klase. Mi smo se opredelili za tri – razbijač (Bruiser), doca (Medikus) i jedan takozvani crowd controller (Regulator), čija se uloga svodi na onesposobljavanje ili usporavanje neprijatelja iz daljine. Poslednja klasa je Slayer – brz momak čiji napadi izazivaju bleed efekat. Jednom kada se upustite u misiju, dočekaće vas prelepa trodimenzionalna mapa preko koje putujete između lokacija, jednostavnim klikom miša. Ipak, brda i šume koje okružuju krater sada nastanjuju razne mutirane divlje životinje i bande, na koje ćete povremeno nailaziiti špartajući između habova ili na puta do sledeće misije.  
 
Ovi susreti (random encounters) se odvijaju na malim, nasumično generisanim mapama u divljini, na kojima vas do izlaza dele nekoliko grupa neprijatelja. Jednom kada  počistite sve pred sobom i stignete do crvenog polja za izlaz, igra družinu vraća na mapu odakle može da nastavi svoje putovanje. Glavne lokacije na mapi podrazumevaju gostoljubiva naselja i napuštene vojne i industrijske komplekse iznad i ispod zemlje, koji su često sastavljeni iz nekoliko nivoa, a kojima tumara kojekakv ološ i stvorovi.  
 
Kao što smo već spomenuli, akcija je u klasičnom H&S stilu, s tim da, za razliku od Diablo i sličnih igara, borba funkcioniše po šablonu “grupa protiv grupe”. Svaki lik, pored običnog napada ima po dve karakteristične moći (vezane za numeričke tastere od 1 do 6) i jednu specijalnu, koja zavisi od gedžeta koji ste stavili u slot njegovog inventara (tasteri 7, 8 i 9). Mi smo najčešće koristili sledeću taktiku – gedžetima počinjemo prvi napad iz daljine, zatim Regulator-u naredimo da elektrošokom imobiliše najjačeg neprijatelja na 10-ak sekundi (ili uspori nekoliko njih u određenom radijusu), dok naš nabildovani momak premlaćuje ostale moćnim udarcima. Naravno, doca je tu da po potrebi povređene filuje dozama helta. Jedini problem koji smo imali u borbi je nemogućnost formiranja neke vrste formacija, jer je uvek poželjno slabije članove držati na odstojanju, jer neprijatelj neretko kidiše upravo na njih. Ovo u žaru borbe često nije moguće, a selektovanje i kontrolisanje jednog lika oduzima dragoceno vreme, pa često može biti kontraproduktivno.  
Ono što se ne viđa često u igrama ovog tipa je trajna smrt. Naime, ukoliko vaš lik zadobije više od tri ozbiljne povrede, izgubićete ga zauvek, što znači da ćete u nekom od habova morati da ga zamenite novim regrutom, što vas može koštati pozamašnu sumu novca. Ironija je u tome što novi lik počinje od nule, odnosno bez iskustva, implanata i boostera koje je imao lik koga je zamenio. Zato je od ključne važnosti da za zanemarljivu količinu novca, povređene članove tima redovno previjate u ordinacijama kojih ima u svim gradićima. Toplo vam preporučujemo da ovo praktikujete kako ne bi izgubili vrednog lika, jer se igra oslanja isključivo na autosave sistem checkpointa, što znači da jednom kada napravite grešku, nema povratka nazad.  
 
Na kraju krajeva, jedan od glavnih motiva da nastavimo sa igranjem bio je loot, odnosno potraga za boljim oružjem, gedžetima i power up-ovima, koji se po raznolikosti i količini može meriti sa onim iz igre Borderlands. Ovo podrazumeva i pronalaženje uputstava za izradu jačeg oružja i opreme  (Blueprints) koje je moguće napraviti od svakakvog krša koji prikupite usput. Na žalost, crafting sistem je prilično beskoristan, barem u prvih par sati provedenih u igri, što su priznali i momci iz Fatshark tima, oglasivši se na Steam forumu na masovno negodovanje igrača. Naime, moćnije oružje i opremu jednostavno nije moguće napraviti sve negde do 15. nivoa, pre svega zbog nedostatka potrebnih delova za njihovo sastavljanje. Tako ćete do boljeg oružja neko vreme dolaziti isključivo džeparenjem palih neprijatelja ili kupovinom kod dilera. Slična situacija je i sa boosterima i implantima koji poboljšavaju različite krakteristike, a do kojih ćete uvek brže i lakše doći lootom nego prikupljanjem materijala za njihovo pravljenje.  
 
Mlaćejnem hordi neprijatelja, likovi se automatski leveluju. Ipak ovde ne postoje stable veština ili poeni kojima unapređujete željene karakteristike. Naime, “farmovanjem” se otključavaju novi slotovi za sintetičke implante i boostere. Implanti povećavaju one standardne karakteristike likova – izdržljivost, štetu koju nanose, inteligenciju,… Sa druge strane, boosteri na neki način dopunjuju i nadograđuju osnovne sposobnosti (napade) nekim svojstvima koji mogu biti karakteristični za drugu klasu i oni su jedini koji povremeno donose dozu svežine i varijacije u borbama, primetno više nego oružja.  
 
Naravno, kako su likovi različitih klasa, poželjno je voditi se nekom logikom, pa tako “tenku” valja dodeljivati implante koji povećavaju snagu, crowd controller-u one za focus i inteligenciju, a medika onim koji će unaprediti njegovu ulogu na bojištu. Sa druge strane, sa boosterima je poželjno eksperimentisati, jer u borbi mogu doneti neke iznenađujuće i korisne napade i efekte.  
Svet Krater-a je prelep. Verovatno najsjajnija i najupečatljivija komponenta igre su dizajn likova, njihove animacije i vrlo interesantan vizuelni stil. Krater je pokazao da postapokaliptični svet ne mora da bude okrečen sumornim bojama, mrakom i sivilom, naprotiv. Čitav svet odiše veselim koloritom, sa bujnim, zelenim šumama, dok su kontejnerska naselja neočekivano živa za svet koji je na rubu propasti nakon nuklearne kataklizme. Ljudi obavljaju svoje poslove, uređuju bašte na krovovima kontejnera, dok kokoške i ptice trčkaraju unaokolo. Šarena neonska svetla i reklame na improvizovanim barovima i radnjama su na neki način zaštitni znak igre i zaista izgledaju sjajno. Tu je i vrlo interesantno korišćenje Depth of Field i nekih drugih interesantnih vizuelnih efekata. Kako vizuelno, tako i u pogledu naracije, Krater je na neki način izometrijska parodija na igre kao što su Fallout: New Vegas, Rage, Borderlands, S.T.A.L.K.E.R. i slične.  
 
Likovi su posebna priča. Neproporcionalna konstitucija tela i luckaste i nestašne animacije ih čini vrlo simpatičnim. Oprema, oklopi, naočare i gas maske koje nose napravljeni su od običnog krša i djubreta, zbog čega likovi neodoljivo podsećaju na krpene lutke iz animiranog filma 9. Pored toga što mumlaju na jedva razumljivom engleskom jeziku, glasovi NPC likova su dodatno izobličeni i prigušeni gas maskama, što zvuči vrlo simpatično, ali i nerazumljivo, zbog čega smo morali da se oslonimo isključivo na linije teksta u desnom uglu ekrana. Likovi koji nisu u vezi sa centralnom pričom će samo promumlati nešto na početku razgovora, a zatim zanemeti, dok tekst nastavlja da iskače na ekranu, što izgleda vrlo čudno, u toj meri da smo u početku mislili da je u pitanju neki bag. Muzika u igri je podjednako dobra. Sintetički retro-elektro-pop (ako ga možemo tako nazvati) se zaista uklapa u taj cartoonish dizajn i luckastu atmosferu kakvu retko viđamo u postapokaliptičnim igrama.  
 
Iako je Fatshark izbacio nedovršenu igru sa nekim bagovima, delimično neupodrebljivim crafting sistemom i nedovoljno jakom i može se reći površnom RPG komponentom, ovaj tim iz dana u dan pokazuje sve veću želju da ispravi stvari i igru obogati novim sadržajem. Za pohvalu je i intenzivna povratna komunikacija koju švedski tim ima sa igračima koji su nabavili igru, tako što ih na društvenim mrežama i forumima svakodnevno obaveštava o ispravkama i novinama koje će doneti sledeća zakrpa.  
 
Na kraju nam je nekako žao što smo igru krenuli da igramo odmah nakon njenog izlaska, koji je definitivno trebao da bude odložen još par meseci. U prilog ovome ide i činjenica da multiplayer opcija u meniju trenutno nije u funkciji, pa će ova komponenta biti naknadno ubačena tokom sledećeg meseca. Nadamo se samo da mnogi do tada neće dići ruke od igre, jer verujemo da će igranje sa prijateljima biti daleko zabavnije i dublje iskustvo. Ono što znamo je da će se Krater uskoro dići na noge, samo se nadamo dovoljno brzo da ne padne u zaborav, što svakako ne zaslužuje.
Ocena: 70
Kvaliteti:
– Interesantan miks izometrijske Hack & Slash i MOBA akcije – Postapokaliptični svet veselih boja, kao parodija na druge igre slične tematike – Vizuelni stil, atmosfera, grafika, detalji, simpatični, luckasti likovi – Odlična muzika koja se savršeno uklapa u atmosferu – Cena
Nedostaci:
– Gomila sitnih bagova – Delimično neupotrebljiv crafting – Neaktivan režim za više igrača – Plitak i nedovoljno agresivan RPG sistem – Jednostavno nedovršena igra (u momentu objavljivanja opisa)
Sajt / Steam
Platforma: PC
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows Vista / 7 CPU: Dual Core na 2.4 GHz Video karta: NVIDIA 8600 GT sa 512 MB RAM: 2 GB HDD: 5 GB prostora
Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 (64 bit) CPU: Quad Core AMD ili Intel Video karta: NVIDIA GeForce 460 GTX ili AMD Radeon HD6870 sa 1 GB RAM: 4 GB HDD: 5 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 8 GB Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit