Opis igre: Legend of Grimrock

Milan Jović
Mali, četvoročlani  Almost Human tim je upravo dokazao da jeste. Legend of Grimrock je kilometarski lavirint klaustrofobičnih, mračnih i jednoličnih katakombi, u kome vas čekaju neki jezivi magični neprijatelji, gomila oružja i predmeta koje treba pokupiti, zagonetki koje treba rešiti i skrivene tajne koje će vas bogato nagraditi. Ovom rečenicom se može sažeti čitava igra. Ipak, ono što je Almost Human uspeo da postigne je fantastična, mračna i jeziva atmosfera zbog koje ćete neprestano strepeti šta se krije iza sledećeg ćoška ili u mraku do koga ne dopire svetlost baklje koju ste skinuli sa zida od starih kamenih blokova koji će vas okruživati kroz celu igru. Naizgled obična, mala pukotina na tom istom bloku može biti brava koja otvara tajnu prostoriju punu blaga, a samo vaše zapažanje, upornost i strpljenje su ono što vas deli od njega.  
 
Legend of Grimrock počinje prilično neupečatljivo i skromno. Družina od četiri bezimena člana vezana lancima, osuđena je zbog nepoznatih dela i bačena u stomak planine koja je zapravo jedan veliki lavirint iz više nivoa, a iz koga niko nikada nije izašao, barem ne živ. Oni koji u tome pak uspeju, postaju slobodni ljudi lišeni svih grehova, a na igraču je da to i proveri. Ovim uvodom sastavljenim od statičnih slika i linija teskta priča se na neki način i završava. Ono što vas čeka su neke najsiromašniji i najprimitivniji oblici pripovedanja priče koja gotovo i da ne postoji i svodi se na otkrivanje detalja o tamnici iz koje pokušavate da izvdete družinu živu. Povremeno, kada odlučite da odremete kako bi povratili energiju, snovi u vidu linija teksta će vam otkriti još malo detalja o priči i svetu, ali ne očekujte ništa što će vam skrenuti misli sa pitanja koja vas to pretnja čeka iza sledećeg ćoška. Na svu sreću, ispostavilo se da je ovo i više nego dovoljno (što možda zvuči ironično).  
 
Kreiranje likova podrazumeva odabir neke od četiri interesantne rase – Human (jedina ne naročito interesantna), Minotaur, Lizardman ili Insectoid, koje igrač može svrstati u neku od tri retro klasa – Fighter, Mage i Rogue. Kako smo bili “tanki“ sa vremenom, ovaj deo smo preskočili i prepustili igri da umesto nas generiše članova družine. Tako smo avanturu započeli sa tri pripadnika ljudske vrste različitih klasa i jednim Fighter Minotaur-om. Ono što ćete odmah poželeti da uradite je da primenite čistu logiku i da izdržljivije likove (koji mogu da prime i nanesu više štete) stavite u prvi red, a “ranged“ klase u drugi (Mage i Ranger). Levelovanjem igra likove nagrađuje iskustvenim poenima koje možete utrošiti na specijalizaciju željene vrste oružja, armor i neke specijalne veštine. Sve ovo funkcioniše prilično dobro i efekat svakog uloženog poena se zaista oseti u borbi, što je bio još jedan razlog da nastavimo dalje.  
 
Legend of Grimrock je do srži dungeon crawler RPG – žanr koji mnogi igrači (naročito oni mlađi) nisu ni znali da postoji, baš kao što nisu ni čuli za igre koje su ga obeležile – Dungeon Master, Wizardy,… Zato ćemo u narednih par redova malo pojasniti o kakvoj igri se radi. Izvođenje je u potpunosti iz perspektive prvog lica, kao da kontrolišete jednog lika, iako zapravo ima njih četvoro. Igrač može da se kreće po tamnici u prilično restriktivnom maniru. Tako je tumaranje po klaustrofobičnim prolazima prilično ograničeno i funkcioniše u potezima od par koraka, kao kod poteznih strategija ili šaha na primer, ali u realnom vremenu i za navigaciju se koristi gotovo isključivo tastatura. Ovo znači da nema skakutanja i dijagonalnog špartanja, već je kretanje predefinisano nevidljivim poljima. Miš služi za razgledanje okoline u svim osama, interakciju sa objektima, napade i interakciju korisničkim interfejsom (menadžent inventara i sličnih aspekata igre).  
Na žalost, ova mehanika pati od nekih boljki. Kako bi napao, neprijatelj mora da stoji u polju tik do igrača (barem većina neprijatelja), kada se makljaža se svodi na brzo zadavanje udaraca i koračanje u stranu, a zatim na čekanje da se stvor zarotira i ponovo priđe igraču, što daje taman dovoljno vremena da se oružja ohlade za sledeći napad. Problem je u tome što ovo vremenom postaje repetativna igra mačke i miša, a pritom, zbog “šahovskog“ izvođenja  izgleda po malo čudno (da ne kažemo smešno) čak i sa najopakjim i najjezivijim stvorenjima. Ipak, ovakve situacije su najlešće kada imate posla sa jednim neprijateljem ili grupom koja maršira sinhronizovano poput jednog. Tada stvar dodatno pogoršava ne tako sjajan AI koji često predugo ume da stoji nepomično ili da se neodlučno okreće u mestu, odmeravajući u kom pravcu će načiniti sledeći korak.  
 
Ipak stvari su daleko dinamičnije kada ispred sebe (ili još gore iza) ugledate više od jedne karakondžule. Zato su susreti sa grupama neprijatelja daleko izazovniji, a povremeno čak i frustrirajući. Tako jedan kostur sa kopljem u viteškom oklopu nije neki izazov, ali kada se iza skrivenog zida pojavi još jedan, a ubrzo i treći, stvari znaju iznenada da se zakomplikuju, kada vas jedan paničan i nepromišljen potez može dovesti u bezizlaznu situaciju u kojoj će družina iznenada biti saterana u ćošak i masakrirana. Stvar dodatno otežava to što ne postoji indikator zdravlja neprijatelja, pa u panici često nismo znali kog neprijatelja smo i koliko načeli. Kada smo kod neprijatelja, pored „koščatih“ vitezova, očekujte ogromne puževe, hodajuće pečurke, a kasnije i neka prilično zastrašujuća stvorenja poput ogromnih otrovnih pauka, džinovskih kraba i pogrbljenihe trolova koji se jedva provlače kroz tesne katakombe.  
 
Za razliku od oružja kojim zamahujete (pritiskom desnog klika miša na odgovarajuću ikonicu), bacanje magija zahteva malo više pažnje, refleksa i koncentracije. Naime, magije se aktiviraju odgovarajućom kombinacijom simbola od ponuđenih devet koji prekrivaju portret vašeg čarobnjaka, pod uslovom da mu je jedna ruka slobodna ili u njoj drži magični štap ili kuglu. Jednom kada odaberete odgovarajuće simbole, magiju koristite baš kao i oružje, s tim da zahteva jedan klik više, što je moglo biti rešeno praktičnije.  
 
Nove magije se otključavaju preko svitaka (Scrolls) koje prikupljate usput, a koji otkrivaju koja kombinacija simbola aktivira određenu magiju. Kako su magije podeljene na Air, Earth, Fire i Ice, moćnije magije (kombinacije simbola) zahtevaju više iskustvenih poena uloženih u određenu veštinu. Interesantno je i to da je neke magije moguće otključati nasumičnim nabadanjem simbola. Ipak, male su šanse da na ovaj način dođete do onih korisnijih, pa je skupljanje svitaka ipak neophodno. Ovaj vid nagrađivanja igrača je prilično zabavniji i prirodniji od, na primer, automatskog sticanja novih magija uobičajnim trošenjem poena u stablu veština.  
 
Pored oružja, opreme i ključeva za otvaranje vrata, tu su i hrana, biljke i drugi sastojci čijim kombinovanjem možete dobiti neke korisne napitake. Baš kao što su Scrolls potrebni za učenje magija, za spremanje određenog napitka neophodno je da prethodno pronaći recept. Dopao nam se i još jedan mali retro detalj, odnosno to da u inventaru morate imati praznu bočicu ako želite da smućkate neki napitak, a koje nakon konzumiranja možete iskoristiti za čuvanje novog.  
 Legend of Grimrock nije samo prikupljanje sve jačeg oružja i magija zarad mlaćenja sve opakijih karakondžula. Podjednako važan aspekt igre čine istraživanje i zagonetke koje će igra bacati na vas na svakih par koraka, a koje su možda njena najsvetlija strana, naročito danas kada ih je RPG žanr gotovo u potpunosti zapostavio. Skrivene prostorije, premeštanje baklji sa zidova i korišćenje portala su sastavni deo napredovanja. Tu su vrata na podovima koja vode u bezdan, a koja se otvaraju kada stanete na vidno istaknutu ploču koja se uvek nalazi u blizini, a koju je po nekad neophodno pametno iskoristiti  protiv brojnijeg neprijatelja. Prvovremeno uskakanje u pokretne portale je ponekad jedini način da nastavite dalje, a tu su i magične statue sa kojima treba izaći na kraj.  
 
U kasnijim nivoima, neke zavrzlame mogu biti blago iritirajuće, kada nisu od preterane pomoći ni kratke, zagonetne tekstualne smernice ispisane na zidovima. Napredovanjem, mnogi nophodni predmeti za rešavanje problema postepeno postaju sve raštrkaniji po lavirintu, pa se spremite na kilometarska špartanja po mraku i tumaranje po istim lokacijama. Ono što igru čini tako privlačnom je to što verovatno nikada nećete rešiti sve zagonetke i otkriti svo blago koje krije ovaj smrtonosni lavirint. Iako je pravi primer linearnog dizajna nivo, Legend of Grimrock prosto vuče igrača da istražuje i zagleđuje svaki pedalje naizgled beskrajne tamnice. Tako oni najuporniji mogu da očekuju preko 30 sati avanture i zamaranja vijuga, dok je tamnicu moguće napustiti za upola manje, što je za svaku pohvalu.  
 
Moderna doba je starom žanru podarilo potpuno novu dimenziju. Osećaj jeze i horora je sveprisutan zahvaljujući fantastičnoj grafici i atmosferi, a zahvaljujući kojima su zvuci u retro stilu (ponavljajući semplovi koraka, krika,…) i danas podjednako jezivi, kao što su bili pre više od 20 godina. Svetlost baklje vas često može neprijatno iznenaditi, kao na primer kada u neposrednoj blizini iznenada obasja jezive noge džinovskog pauka. Iako su katakombe prilično jednolične, teksture zidova su neverovatno detaljne, toliko da svaka izbočina na cigli baca dinamičnu senku koja igra zajedno sa plamenom. Iako je dizajn pojedinih neprijatelje previše bajkovit (puževi i hodajuće pečurke na primer), svi oni su vrlo detaljni i odlično animirani. Čak je i dizajn interfejsa ostao zarobljen u prošlom veku, sa sve statičnim, naslikanim portretima likova, invenatom sa slotovima i drugim elementima.  
 
Legend of Grimrock donosi sve što možete da očekujete od žanra kome pripada. Stara, prepoznatljiva mehanika, sa odličnim dizajnom nivoa, dobrim balansom, rasporedom neprijatelja i gomilom zagonetki koje treba odgonetnuti i blaga koje treba pronaći. Jedini dokaz da igra pripada ovom milenijumu je fantastična vizuelna komponenta.  Možda najveći problem sa igrom su neke dizajnerske odluke koje se previše trude da nas vrate u prošlost, pa tako na primer možete da zaboravite na mapiranje tastera i prečice na tastaturi koje bi iskustvo učinile daleko udobnijim, čak i onim starijim igračima koji su vremenom sigurno postali razmaženiji, barem po pitanju komfora.  
 
Legend of Grimrock nije za svakoga. Mlađi naraštaji verovatno neće imati strpljenja na relativno spor tempo, nepraštajuću težinu i krakteristično izvođenje koje istinski CRPG žanr nameće. Ipak, oni malo (čitaj mnogo) stariji koji su u ovakvim igrama uživali još u vreme Commodore i Atari sistema, igru će dočekati oberučke, sa osmehom na licu i ogrom dozom nostalgije. Ako spadate u ovu kategoriju, a igra kod ne izazove pomenute emocije, onda ste definitivno prerasli ovaj vid zabave (video igre).
Ocena: 80
Kvaliteti:
– U potpunosti dočarava i dopunjuje istinski CRPG žanr – Odlična, jeziva i konstantno napeta atmosfera – Neke prilično inteligentne zagonetke kakve dugo nismo videli u RPG igrama – Solidan i prirodan sistem napredovanja i razvoja likova – Gomila tajnih prostorija koje će vas bogato nagraditi – Prelepa grafika i poigravanje svetlosti i senki – Cena od 10.99 evra
Nedostaci:
– Repetativne i dosadne borbe jedan na jedan – “Neodlučan” AI – Neke zagonetke mogu biti prilično frustrirajuće – Prečice na tastaturi bi iskustvo učinile daleko udobnijim – Možda previše dosledna žanru za današnje standarde
Sajt / Steam / GoG
Platforma: PC
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP / Vista / 7 CPU: Intel Dual Core na 2.0 GHz / AMM 2.8 GHz GPU: ATI Radeon X1600 / NVIDIA GeForce 7600 sa 512 MB memorije RAM: 2 GB HDD: 1 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP / Vista / 7 CPU: Quad Core Intel ili AMD Video karta: NVIDIA GeForce 8800 / ATI Radeon HD 2900 sa 1 GB memorije RAM: 4 GB HDD: 1 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB (OC) RAM: 4 GB DDR3 Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit