Opis igre: Max Payne 3

Milan Jović Sa promenom razvojnog tima, promenio se i bivši detektiv koji je nakon stotina leševa ostavljenih za sobom u prethodne dve igre, odlučio da penziju dočeka baveći se onim čime se istrošeni ljudi njegovog profila uglavnom bave – privatno obezbeđenje bogatih. Tako je Maks silom prilika postao telohranitelj jedne od najuticajnijih patriotskih porodica u Sao Paolu, koja svoj biznis vodi i provodi se u svojim luksuznim neboderima visoko iznad siromašnih i prljavih favela brazilske metropole. Posao koji je u početku podrazumevao ispijanje viskija u društvu razmaženih bogataša, brzo se pretvorio u noćnu moru, nakon što žena poslodavca, za čiju bezbednost je takođe odgovoran, biva oteta od strane grupe maskiranih bitangi.  
 
Već do ovog momenta shvatićete koliko je Maks istrošen čovek, sa sarkastičnim i ironičnim pogledom na svet i ljude oko sebe, koji zrno utehe jedino pronalazi u alkoholu i pankiller-ima ili, još bolje, u koktelu ova dve supstance. Kombinacija zbog koje će previše vremna između misija provesti vucarajući se pijan po podu neurednog apartmana i budeći se na stolu sa flašom u ruci i glavom u kutiji brze hrane. Dakle, Maks ja baš onakakv kakvog smo ga zamišljali nakon tragičnog gubitka porodice, odnosno čovek koji nema šta da izgubi i kome je sve jedno da li će sutradan na poslu popiti metak u čelo izvodeći svoj smrtonosni balet propraćen kišom metaka.  
 
Sa promenom okruženja i razvojnog tima, promenio se i sam Maks, koji kroz igru naizmenično menja svoj uvek neuredan i neugledan stajling – bez kose i sa bradom i sa kosom bez brade i uvek u izgužvanoj odeći – kod mnogih igrača je izazvao skepticizam, pa čak i gađenje. Ipak, Rockstar je od Maksa stvorio netipičnog američkog akcionog heroja koji je samo igrom slučaja Amer, a koji bi bez problema mogao da bude bilo koje druge nacionalnosti, što znači da nema patriotizma i sličnih gluposti na koje smo postali alergični. I ovog puta Maksa je na fenomenalan način oživeo James McCaffrey, koji je obavio fantastičan posao svojim mrzovoljnim glasom. Sarkazam i ironija su nešto što se provlači kroz svaku Maksovu rečenicu, bilo u dijalozima ili na momente genijalnim unutrašnjim monolozima, koje smo sa zadovoljstvom slušali u pauzama između žestokog roštiljanja.  
 
Rockstar-ov eksperiment da stripske slajdove između misija zameni prerenderovanim cut-scenama, pokazao se kao relativno uspešan. Naime, sati cut-scena u kojima se odmotava priča, intenzivno i možda previše često i napadno koriste neke filmse efekte poput promene kolorita, preklapanja i dupliranja slike, koja se povremeno deli na blokove sa zamrznutim momentima iz neke druge perspektive, dok na ekranu nasumično iskaču i brzo nestaju reči i fraze koje likovi izgovaraju. Kako u igri nema titlova, a likovi često govore maternjim jezikom, igrač je prinuđen da na osnovu ovih reči (koje je Maks u stanju da razume), sklopi makar približnu sliku o onome što se dešava. Sve ovo je na neki način pokupljeno iz filma Man on Fire, kojim je i cela igra očigledno i inspirisana. Iako mogu postati zamorni za posmatranje, ovi efekti na odličan način dočaravaju psiho-fizičko stanje čoveka koji je prečesto na ivici ponora i njegovu isključenost iz sveta koji ga okružuje.  
 
Ovaj vid naracije je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane na odličan način upotpunjuje atmosferu i doprinosi priči, a sa druge previše dugo i previše često prekida i odvlači pažnju sa fantastične, adrenalinske akcije, koja je evoluirala u svakom pogledu. Dopalo nam se i to što nas je igra vukla da istražujemo izuzetno detaljna, ali prilično linearna okruženja koja kriju tragove koji su nas upozorili da neke likove treba držati na oku, dok Maks polako sklapa sliku o tome ko stoji iza svog tog nasilja i smrti kojima su ruke uprljali svi počev od neiskusnih bitangi iz favela, pa do elitnih paravojnih jedinica i korumpirane policije.  
Prepoznatljivu “noir” atmosferu i vizuelni stil Max Payne 3, za razliku od prethodnih igara, ne dočarava mračnim, hladnim i melahnoličnim lokacijama i tonovima. Zapravo, ove stilove koristi samo u nekoliko flešbekova, kada nas priča vraća u prošlost, u Nju Džersi, što su deonice u kojima najviše podseća na stari Max Payne. U sunčanom i vrelom Brazilu ,igra ovo uspeva da postigne izraženom kontrastšću između lokacija, društvenih klasa, ali i diskutabilnim i nejasnim motivima koji Maksa guraju da nastavi dalje i otkriva brutalne i zastrašujuće tajne koje podzemlje grada krije. Tako nikada nismo bili sigurni da li Maks rizikuje svoj život u želji da se iskupi ili sebe reši bede u nadi da će usput popiti smrtonosni metak.  
 
Koločina detalja i raznolikosti koju je Rockstar utkao u svet je zapanjujuća. Moderni poslovni prostori prepuni su kojekakvog kancelarijskog materijala, monitora i modernog nameštaja, dok snobovske diskoteke šljašte neonskom svetlošću. Sa druge strane, siromašna naselja izgledaju baš onako kao u filmu Tropa de Elite, a ovde ne mislimo samo na teksture i grafite po zidovima, već na pravu sirotinjsku atmosferu, sa klincima koji šutiraju loptu i meštanima koji ćaskaju i igraju karte ispred svojih kontejnerskih kuća ili đuskaju na košarkaškom terenu uz zvuke elektronske muzike koju Maks ne može da svari. Ironija je što su ovo najlinearnije deonice koje pružaju najviše mogućnosti za nešto otvoreniji dizajn nivoa, pa je prava šteta što lavirint uskih puteljaka i prolaza Rockstar nije otvorio igračima i omogućio im da sami odaberu rutu kojom će stići do cilja.  
 
Po pitanju mehanike, kontrola i prezentacije, Max Payne je skoro savršeno akciono isustvo. U srži, mehanika je ostala ista, ali brojni mali detalji i sitnice su ono što slow motion akciju i dalje čini podjednako zabavnom, kao pre 10 godina. Animacije Maksa i neprijatelja su ubedljivo najbolje i najrealističnije koje smo videli u igrama, pre svega zahvaljujući utegnutom Euphoria endžinu. Pri nagloj promeni pravca, primetan je osećaj inercije kao u ni jednoj drugoj igri. Iako matoriji, Maks je sada prilično agilniji, pa može da puca iz svakog položaja, čak i dok leži na podu, što izgleda i funkcioniše zaista sjajno.  
 
Realizmu doprinosi i činjenica da Maks više nije u stanju da nosi čitav arsenal oružja, pa tako ima mesta samo za ono što staje u futrole opasača. Ovo znači da u jednom trenutku može da nosi dva mala oružja (kombinacije pištolja, uzija i dvocevki) i jednu jurišnu pušku ili sačmaru koju uvek nosi u jednoj ruci (kada je ne korist). Ukoliko želite da neprijatelje prašite sa dva uzija ili dva pištolja, Maks će biti prinuđen da baci ono veće iz druge ruke. Max Payne 3 u serijal uvodi i sistem zaklona, koji je baš onakav kakav treba da bude. Odavde Maks može da roštilja neprijatelje, čak i na slepo. Ipak, agresivan AI ne dozvoljava igraču da se skriva duže od par sekundi, čemu ide u prilog i činjenica da mnogi predmeti neće dugo odolevati kiši metaka.  
 
Bullet time funkcioniše kao u prethodnim igrama uz nekoliko suptilnih, ali značajnih novina. Kada se Maks skokom u bilo kom pravcu vine u vazduh, vreme se usporava, kada igrač ima par sekundi da nafiluje olovom što više neprijatelja oko sebe, dok mu zrna zvižde pored ušiju. Ipak, bilo kakva prepreka na putu će u trenutku prekinuti usporenu akrobaciju i naterati Maksa da se sabere i digne na noge, kada je i najranjiviji i kada je često pametnije ostati koji trenutak na podu i sa njega počistiti preostale neprijatelje. Interesantne su i deonice u kojima se bullet time aktivira automatski, neposredno pre nego neprijatelj ispali fatalni hitac, kada Maks ima samo koji trenutak da ga uoči i preduhitri. U suprotnom, sledi učitavanje poslednjeg checkpointa, koji nas je često vraćao u nazad mnogo više nego što bi želeli.  
 
Naročito su nas oduševile neke sjajne deonice u kojima je bullet time skriptovan, kada Maks obično skače ili pada sa velike visine, dok ispod sebe ređa precizne headshot-ove. Ovi momenti na najbolji način demonstriraju fantastičnu, fluidnu tranziciju između cut-scene i trenutka u kome igra igraču daje kontrolu nad Maksom. Zamislite cut-scenu u kojoj Maks trči na momka, baca se na njega i zajedno proleću kroz prozor ogromne diskoteke, kada se kamera prebacuje iz leđa Maksu i igraču daje šansu da u padu raznese glave iznenađenih gangstera. Ovi momenti su nas često dočekali nespremne, ali uvek oduševljene i prava je šteta što ih nije bilo više.  
 Max Payne 3 je izuzetno nasilna i krvava igra. Maks će do kraja proći kroz psuho-fizičko sito i rešeto. Brutalnost i scene smrti u ovoj igri su možda čak i previše realne i šokantne. Maks će povremeno nailaziti na osakaćene neprijatelje bez udova koji izgledaju jezivo dok se grče u šoku i agoniji. Pogodak u glavu iz magnuma ili iz oružja većeg kalibra na potiljku neprijatelja ostavlja izlaznu ranu veličine teniske lopte, a smrtonosna zrna koja putuju ka poslednjem neprijatelju, uvek su propraćena od izlaska iz cevi, pa dok se ne zariju u telo uz mnogo krvi. Prosto je neverovatno koliko se svaka animacija nesrećnika koga filujete olovom, razlikuje u zavisnosti od kinetičke energije zrna, mesta gde ga pogađate, opreme koju nosi (pancir i kaciga na primer) i mesta na kome stoji.  
 
Max Payne 3 je prilično izazovan i na srednjem nivou težine. Painkiller-a nema baš na svakom koraku, a i često nisu ispred nosa igrača, pa je potrebno potražiti ih na stolu, polici ili zidu nekog ćoška ili obližnje prostorije. Neprijatelji su brlo precizni, naročito kada se u priču umešaju obučeni plaćenici i specijalne policijske jedinice u debelom oklopu, čija je agresivnost, obučenost i preciznost, na daleko višem nivou od amaterskih bandi iz favela.  
 
Ako vam se čini da ste u 10-12 sati kampanje previše gledali cut-scene, a premalo povlačili okidač, onda predlažemo da se oprobate u Arcade modu. Ovde možete izabrati bilo koju deonicu iz bilo kog poglavlja priče, a cilj je da za što kraće vreme ostvarite što veći skor i to nizanjem što spektakularnijih egzekucija. Ovo je mod koji preporučujemo svim nostalgičarima, jer je moguće izabrati neke od desetina modela Maksa, među kojima su i oni iz prve dve igre.  
 
Tu je u multiplayer mod koji donosi neke interesantne modove i novine, a koji igraču omogućava da igra u svom stilu, više nego bilo koja druga pucačina ovog tipa. Nekim čudom, svoje mesto je ovde pronašla i uspešno se uklopila i bullet time mehanika, koju je, doduše, moguće koristit samo u određenim momentima . Dva najzanimljivija moda su Gang Wars i Payne Killer. Gang Wars dolazi sa neočekivanom dozom naracije, odnosno različitim misijama koje se dinamično smenjuju na različitim mapama, a koje pritom kombinuju modove kao što su deathmatch, zauzimanje kontrolnih tačaka i sabotaža. Payne Killer je zapravo tipičan survival mod u kome igrač mora da preživi talase neprijatelja i zadrži svoju poziciju što duže, oslanjajući se jedino na pozamašnu količinu painkiller-a. Svemu navedenom dodajte džeparenje palih igrača i perkove i dobićete sasvim solidno i zabavno online iskustvo koje će vas držati uz igru barem koliko i kampanja, a verujemo i mnogo duže.  
 
Max Payne 3 je mnogo više od još jedne pucačine. U pitanju je igra sa uverljivim lokacijama, likovima i pričom zasnovanom na surovoj realnosti mračne strane Sao Paola. Priča u kojoj Maks, na prvi pogled ne pripada, ali koja mu ipak savršeno pristaje i koja neprestano provocira unutrašnje demone koje već godinama pokušava da umiri alkoholom i tabletama. Rockstar je pritom uspeo da nam pruži onu jednostavnu, ali zaraznu mehaniku, sa adrenalinskom, filmskom akcijom sa matorim Maksom u glavnoj ulozi, kao anđelom smrti koju isporučuje u gracioznom stilu.
Ocena: 90
 
Kvaliteti:
– Mator, neugledan, sarkastičan i psihički rastrojen Maks, kakvog smo i zamišljali više od decenije kasnije – Mračna, gorka i brutalna priča ispraćena originalnom prezentacijom, režijom i ubedljivim likovima – Fluidan prelaz između cut-scena i gejmpleja – Neki fantastični, skriptovani bullet time momenti – Fenomenalno, filmsko napucavanje, fizika, efekti i destrukcija – Raznolik i agresivan AI – Solidan multiplayer i Arcade mod – Maksovi unutrašnji monolozi i fantastičan posao koji je odradio James McCaffrey u ulozi Maksa – Noise rock / punk kompozicije grupe Health koje su nas pratile kroz igru
Nedostaci:
– Za neke previše cut-scena, a premalo akcije – Slow motion bacakanje Maksa prečesto biva iznenada prekinuto pri kontaktu sa okruženjem – Prečesto i preterano korišćenje nekih filmskih efekata u skriptovanim momentima (uslovno) – Sistem checkpoint može biti frustrirajuć – Najlinearnija na mestima gde je mogla biti potpuno suprotno
Sajt / Steam
Platforma: PC / PS3 / Xbox360
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 CPU: Dual Core na 2.4 GHz Video karta: NVIDIA 8600 GT sa 512 MB RAM: 2 GB HDD: 35 GB prostora
Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 CPU: Intel Core i5 2500K Video karta: NVIDIA GeForce 460 GTX sa 1 GB RAM: 8 GB HDD: 35 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 8 GB Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit