Opis igre: Mass Effect 3

Milan Jović
Mass Effect je serijal koji je uspeo da konflikt epskih razmera ispriča kroz perspektivu nekolicine odvažnih individua različitih rasa, ličnosti i interesa,  ali okupljenih pod zajedničkom agendom od koje zavisi opstanak svog inteligentnog organskog života u galaksiji. Kako smo celu trilogiju odigrali u cugu, teško je oteti se utisku da smo igrali jednu igru, odnosno čudnom osećaju da sada moramo da opišemo samo njen epilog. Zato ćemo u par narednih pasusa u kratkim crtama staviti na papir i dešavanja iz prve dve, kako bi se nadovezali na poslednju i podvukli neke paralele.
 
 
Tek nakon odigrana sva tri dela, shvatili smo šta je BioWare želeo da istakne sa svakom ponaosob i koje efekte i emocije je želeo da izazove i probudi kod igrača. Tako je prva igra prava enciklopedija univerzuma. Mass Effect nas je upoznao sa lokacijama, rasama, njihovoj istoriji i odnosima koji vuku korene vekovima, pa i milenijumima  pre nego je čovečanstvo otkrilo drevnu vanzemaljsku tehnologiju (Mass Relays) koja ga je odvela u kulturni, politički i ekonomski centar civilizacija naše galaksije (Citadel), odnosno u borbu da se u njemu dokaže i zasluži svoje mesto. Mass Effect nas je i upoznao sa nekim od najupečatljivijih likova u video igrama, a samo neki od njih su odan i veran Šepardov prijatelj Garrus, nepredvidiv i agresivan Wrex, tiha i ranjiva Liara i vrhunski pilot Džoker. Svi oni na neki način predstavalju ogledalo pozitivnih i negativnih strana svojih rasa, ali i odnosa koji su često daleko od idealnih za timski rad koji im je sada potrebniji nego ikad. Zato je igrač u ulozi Komandira Šeparda, čoveka dovoljno snažnog i bistrog uma koji je u stanju da prošlost i predrasude ostavi po strani u pokušaju da ujedini zaraćene strane i mobiliše ih za borbu protiv superiornog neprijatelja. Naravno, u pitanju su divovski sintetički Riperi (Reapers) – “rasa“ koja iz tame dubokog svemira usmerava evoluciju i razvoj civilizacija u čitavoj galaksiji, a koja se na svakih 50.000 godina budi kako bi ih uništila i pokupila plodove inteligantnog organskog život. Ciklus koji je počeo da se ponavlja u prvoj igri.  
 
Druga igra nas je na neki način pripremila za epilog, odnosno za Mass Effect 3. Šepard je putovao galaksijom kako bi pronašao i obnovio veze sa starim prijateljima, ali i upoznao neke nove. U međuvremenu, mnogi su se promenili i okrenuli svojim rasama, kolonijama i klanovima kako bi pomogli u ovim teškim vremenima. Primarni cilj nastavka bio je da likove približi igraču i emotivno ga veže za njih, na način na koji su do sad to bili u stanju da urade samo filmovi.  
 
Mass Effect 3 profitira upravo na onome što su uspele da postignu prethodne dve igre, a to je da se na nemilosrdan način poigrava sa emocijama igrača, primoravajući ga da donosi najteže odluke do sada, od kojih mnoge direktno utiču na sudbine likova sa kojima smo ostvarili neraskidivu vezu u prethodnim igrama, ali i na sudbine čitavih svetova, pa čak i rasa. Sveprisutan kontinuitet i osećaj da i dalje igramo jednu igru, dodatno upotpunjava mogućnost prenosa lika iz druge, odnosno prve igre, što se direktno i drastično odražava na tok i epilog trećeg i poslednjeg nastavka. Ovi “ehoi“ se kreću od vrlo suptilnih, pa do onih koji imaju enorman uticaj na priču, s tim da su posledice sada daleko veće od onih koje je prva igra prenela na drugu.  
 
Šepard je i ovog puta u potrazi, samo ne za starim prijateljima, već za čitavim flotama svih rasa koje želi da ujedini, regrutuje i koordinira u jedan masivan napad na Ripere, koji su se vratili u daleko većem broju i koji nemilosrdno i brzo dezinfikuju čitave sisteme od naprednih oblika života. Zato će iz Šepardovi ustiju često izlaziti rečenica “We need all the help we can get“, pritom ne prezajući da pomoć zatraži i od raznih bandi i kriminalnih klanova.  Podjednako veliki problem za prvog ljudskog Spektra i družinu biće pro-ljudska organizaciju Cerberus, na čelu sa ambicioznim Illusive Man-om, koji je našeg momka vratio u život u drugoj igri, a koji ima prilično kontraverzne planova kada je pravac evolucije ljudi u pitanju i njihova uloga u galaksiji – planove koji se kose sa Šepardovim ciljevima i moralnim načelima. Za razliku od ME2, Šepard je od samog početka okružen dobro poznatim licima (uz samo par interesantnih novih) sa kojima će skakutati po planetama u potrazi za detaljima o oružju drevnih Proteanaca koje oni nisu uspeli da završe i iskoriste protiv Ripera u prethodnom ciklusu uništenja, u nadi da će njima to poći za rukom.  
 Mass Effect 3 počinje nekim dramatičnim i vizuelno zapanjujućim scenama invazije ovih “živih“ robota , koji su ljudi dočekali spuštenog garda, a koji poput mehaničkih lignji sleću na površinu naše planete i pred Šepardovim očima razarauju prelep futuristički grad. Par narednih minuta ispunjena su emotivnim nabojem (koji je i dalje u stanju da proizvede samo BioWare) i scenama stradanja koje će Šeparda (ali i igrača), pratiti kroz celu igru, dodatno ga motivišući da uzvrati udarac, pokuša da spasi rodnu planetu, ali i celu galaksiju. Ono što sledi je žestoka akcija sa satima dinamičnih cut-scena i dijaloga ispunjenih  vrhunskom naracijom, u kojima ćemo morati da donesemo neke neočekivano teške odluke. Odluke zbog kojih će Šepard u očima drugim biti dobar ili loš momak, odnosno koje donose Paragon ili (i) Renegade poene, što se (između ostalog) direktno odražava na kraj.  
 
Krenimo od same mehanike, koja je blago napredovali i blago nazadovali u odnosu na prethodne igre. U suštini, ako ste igrali ME2, osećate se kao kod kuće. Šepard sada trči, skače, preskače prepreke, baca se, hvata zaklon i ostvaruje interakciju sa predmetima preko svemogućeg Space tastera (PC), što nikako ne može da izađe na dobro.  Ovo postaje naročito frustrirajuće za vreme žestokih okršaja, kada smo se lepili za objekte u želji da se bacimo u stranu kako bi izbegli napad i obrnuto. Ironija je u tome što je ovaj problem vrlo lako mogao biti izbegnut, pa nam ostaje samo da se češkamo po glavi dok se pitamo zašto BioWare ovo nije elegantnije realizovao, makar na PC-u koji ima preko 100 slobodnih tastera za to. Ipak, tu su i neke interesantne novine. Tako šepard sada (pritiskom točkića na mišu) može da menja zaklon oko jednog objekta, odnosno da se premešta sa jedne strane na drugu. Tu je i vizuelno impresivno “pesničenje“, odnosno egzekucije koje izgledaju vrlo moćno, naročito ako igrate kao Vanguard.  
 
Primetan je napredak i u dizajnu nivoa koji su sada nešto otvoreniji i pogodniji za malo masivnije okršaje. Iako je broj neprijatelja na ekranu tek nešto veći od onog iz prethodne igre, Mass Effect 3 ovo lukavo nadoknađuje nekim odličnim audio-vizuelnim trikovima koji na fenomenalan način dočaravaju ozbiljnost konflikta i nepojmljive razmere stradanja i razaranja koje pustoše glaksiju, stvarajući utisak da ste samo mali, ali važan pion u ratu za opstanak. Tako ćete često biti u prilici da u daljini posmatrate kako tromi Riperi na spektakularan način uništavaju sve pred sobom , dok vam iznad glave preleću letelice i pristižu transporteri sa neprijateljskim trupama. Jednom rečju, očekujte epske scene koje će vam konstantno oduzimati dah. Nivoi si sada dobili i vertikalnu dimenziju, pa Šepard tako može da se pentrpa po merdevinama i predmetima, propada kroz rupe u podu i slično.  
 
Iako je igra u srži koristi klasičnu cover & shoot mehaniku, repatativnost koja iz nje proizilazi je u velikoj meri izbegnuta zahvaljujući brojnim i raznolikim neprijateljima. Agresivan i prilično ofanzivan AI vam neće davati ni trenutak mira, pa ni jedan zaklon nije trajno rešenje, jer će vas konstantno opkoljavati i primoravati da menjate poziciju i koristite sve svoje hi-tech moći i oružje koje vam je na raspolaganju.  
 
Sa jedne strane tu su Cerberus oklopne trupe sa nekoliko vrsta opakih i manje opakih prašinara, koji će pametno koristiti dimne i ručne bombe. Njih neretko prati i prilično nezgodan mek koji nas je neprestano primoravao da skakućemo od zaklona do zaklona, dok ga naizmenično filujemo energetskim moćima i olovom, ne bi li mu skinuli štiti, a zatim uništili “hidrauliku“. Jedna od elitnih jedinica Cerberus-a su brzi, okretni i prilično smrtonosni atentatori (Fantomi), koji često koriste cloak, a koje je najbolje držati na distanci.  
 Sa druge strane, tu su i Riperi sa svojim jezivim trupama sastavljenim od prikupljenih jedinki različitih rasa, koje su međusobno ukrštane i nadograđene hi-tech sintetikom. Rezultat su jezive, zombifikovane karakondžule različitih veličina, brzine, izdržljivosti i moći, koje će akciju činiti prilično dinamičnom, napetom i pre svega zabavnom. Oni najopakiji na neki način predstavljaju mini bosove. Jedan od njih je Brut – kibernetički stvor, odnosno nabildovani hibrid na prvi pogled nespojivih rasa – turijana i krogana. Nešto elegantniji, ali jezivije i smrtonosnije storenje je Banši – narasla “hi-tech veštica“ nastala ukrštanjem sintetike sa plavom rasom asari žena, koja ima prilično nezgodnu naviku da vam se teleportuje pravo u lice i energetskim pražnjenjem u trenutku isprazni  štit i oduzme dobar deo helta. Krici koje ispušta su još jeziviji, ali istovremeno i upozorenje na ono što vas čeka.  
 
Dopalo nam se i ono što je BioWare uradio sa inventarom, pritom ne misleći na interfejs koji je mogao biti daleko praktičniji. Tako pre početka svake misije igrač treba da odabere oružje koje će poneti sa sobom. Na raspolaganu ima dobro poznat arsenal sa slotovima za snajper, jurišnu pušku, sačmaru, SMG i pištolj. Ovde dolazimo do najinteresantnijeg dela, a to je da težina oružja definiše brzinu punjenja specijalnih moći. Popunite sve slotove i očekujte da vam Power Recharge Speed skala ode u -200%, što znači da ćete daleko ređe biti u mogućnosti da koristite svoj Biotic ili Tech arsenal. Ako igrate kao Soldier klasa, ovo možda nije veliki hendikep. Ipak, kako smo mi igrali kao Adept, brzo smo shvatili da je jedna jurišna puška u kombinaciji sa svemirskim moćima koje se pune trostruke brže (ne duže od 5 sekundi), daleko praktičnija i zabavnija kombinacija. Tako pored odabira klase, igra dozvoljava da arsenalom vatrenog oružja dodatno profilišete način na koji želite da igrate, odnosno da li preferirate korišćenje moći ili klasično napucavanje.  
 
Tu su i razni modovi i dodaci za sve vrste oružja koje prikupljate u misijama ili kupujete kod prodavaca na Citadeli, a koji poboljšavaju preciznost, vatrenu moć ili veličinu šaržera. Svi modovi utiču na izgled samog oružja, počev od boje, pa do dodataka kao što su produžena cev ili optički nišan na primer. Predlažemo da omiljeno oružje unapredite dodacima koji će značajno smanjiti njihovu težinu i omogućiti vam da moći koristite još češće. Pored modova za oružje, u misijama prikupljate i nove dodatke za Šepardov verni N7 oklop, u vidu kaciga, naramenica, oklopa za ruke, noge i torzo. Kod trgovaca na Citadeli možete kupiti i oklopne “kombinizone“, kada treba odabrati one koji najviše odgovaraju vašem liku i stilu igranja.  
 
Igrajući kao Adept, iskustvene poene smo usmerili na unapređivanje Warp, Pull i Singularity veština. Bacanjem dve različite moći na jednog neprijatelja dok je još uvek pod uticajem prve, dobijaju se neki prilično smrtonosni biotički komboi koji će ih raznetu uz spektakularne vizuelne efekte. Tako ako neprijatelja pogodite samo Warp-om, energija će mu pojesti tek nešto više od polovine njegovog štita, pa je potrebno “Warpovati“ ga barem još jednom ili dva puta. Ipak, ako ga prvo vinete u vazduh antigravitacionom Singularity kuglom, a zatim pogodite Warpom, nesrećnik će u plavičastoj eksploziji energije u trenutku ispariti na molekularnom nivou. Unapređivanjem svake moći možete povećati njihov radijus delovanja, snagu, odnosno štetu koju nanose, kao i brzinu punjenja. Sve ovo dodatno produbljuje mehaniku i akciju čini dovoljno raznolikom.  
 
Na osnovu informacija koje su vam dostupne pre svake misije, odnosno u zavisnosti od neprijatelja sa kojim mislite da ćete imati posla, odabir članova tima (i njihovo promišljeno „levelovanje“) se itekako osete u borbi, baš kao i odabir pravog oružja. Tako su neki dobri protiv organskih neprijatelja, dok su drugi efikasni protiv sintetike. Jedan novi lik (odnosno stari, ali u novom obliku) nedostatak vatrene moći  nadoknađuje optičkim varkama i mamcima kojima odvraća pažnju neprijatelja, što ume da bude vrlo korisno.  
Najvažnije je to da igra neće postati repetativna i dosadna (barem ne dovoljno da vas baci u dilemu da napravite pauzu) ni nakon 25 sati, što je neki minimum koji ćete morati da provedete u njoj ako planirate da vidite gde su vas dovela vaša dela i kako se to odrazilo na Šeparda, likove, rase i sav živi svet u galaksiji. Ovo je i više nego impresivan podatak imajući u vidu da igre sa sličnom (cover & shoot) mehanikom obično traju trostruko kraće, a da pritom ne uspevaju da nam održe pažnju do kraja.  
 
Nakon značajnog tehnološkog upgrade-a u drugoj igri, naša verna ljubimica  – Normandy SR-2 – je ovog puta pretrpela neke suptilne promene u enterijeru. Sada je tu kabina rezervisan za holografsku komunikaciju sa važnim likovima, brifing i preuzimanje novih misija, zbog čega ćete daleko manje vremena provesti na Citadeli, komunicirajući licem u lice. Tu je i terminal koji vam daje procentualni  u nivo spremnosti za konačni napad na Ripere (War Readiness), odnosno kvantitativan odnos snaga mobilisanih trupa – flote, armije i elitne jedinice različitih rasa – koje ste uspeli da regrutujete, a koji su prikazani u vidu War Assets poena.  
 
U svojoj kabini možete menjati svoj kapetanski autfit i kozmetičke detalje na opremi. Tu je i teminal na kome čitate e-mail poruka koje su često reakcija likova na vaša dela i odluke koje ste doneli u ranijim misijama, a koje dodatno upotpunjuju atmosferu i produbljuju naraciju. Interesantno je kako i ove, naizgled potpuno nebitne sitnice mogu probuditi emocije kod igrača, baš kao što je poruka turijanskog generala koji se neizmerno zahvaljuje Šepardu što je njegovom sinu omogućio da časno izgubi život boreći se za svoju rasu.  
 
Ono što nam nedostaje još od prve ME igre je osećaj fizičke povezanosti različitih lokacija i kontinuitet  pri prelasku iz jedne u drugu. Tako više ne možete da bukvalno išetate iz Normandije (uz prethodnu dekompresiju) ili čekate da se liftom zaista prebacite do vrha nekog tornja, dok slušate vesti o dešavanjima koje ste sami oblikovali u nekoj od prethodnih misija i ćaskate sa prijateljima saborcima. Ovo je zamenjeno klasičnim teleportovanjem , gde ste u jednom trenutku u komandnom centru najsofisticiranijeg broda Alijanse, a u drugom na bojnom polju meseca na kome turijanci neuspešno pokušavaju da odbrane svoja utvrđenja od invazije Ripera.  
 
Još od prve igre nedostaje nam i istraživanje planeta na nogama i točkovima, na kojima smo završavali sporedne misije, prikupljali vrednu rudu i otkrivali neke interesantne informacije iz srušenih sondi (hakovanjem koje ne postoji u ME3). U ME2 je to bilo “srozano“ na skeniranje planete iz orbite u potrazi za mineralima, dok je ME3 napravio još jedan korak u nazad, pa se tako sada sve svodi na skeniranje čitavih sistema (što može privući Ripere iz susednog), a zatim i planeta u cilju pronalaženje skoro beskorisnih artifekta i slanja sondi koje će ih pokupiti. Ipak, imajući u vidu da je ME3 u potpunosti okrenut uzavreloj priči, svesni smo da bi sve ovo možda samo spustilo tenziju i dinamiku.  
Mass Effect 3 je iprva igra u serijalom koja dolazi sa režimom za više igrača koji ćete zateći u vidu survival kooperativnog moda. Dakle, sve što treba je da odaberete željenu klasu i da sa ortacima zapucate po talasima sve opakijih neprijatelja na nekoliko mapa. Ako igrate sa likovima koji gledaju samo sebe, osećaj se neće mnogo razlikovati od onog iz kampanje sa botovima. Ipak, timsko igranje, pravilno korišćenje prednosti svake od klasa i njihovo kombinovanje, iskustvo mogu učiniti prilično zabavnim.  
 
Najveći problem sa multiplayer modom je njegov problematičan uticaj na kampanju. Naime, primarni cilj kampanje je prikupljanje trupa za borbu protiv Ripera (pomenuti War Assets poeni), a procenat koji ste prikupili do kraja igre utiče na to koliko dobar kraj ćete dobiti. Problem je u tome da vam i sve misije u kampanji (uključujući i one sporedne koje su prilično dosadnije nego u prethodnim igrama) ne mogu doneti dovaljan broj War Assets poena za “najbolji“ kraj. Zato vam uspesi u kooperativnom multiplayer-u donose značajan boost ovih poena koji se direktno prenose na kampanju, pa ako želite idealan epilog, moraćete paralelno da igrate i multiplayer. Odluka kojom BioWare bukvalno prisiljava igrače na to.  
 
Atmosfera u igri je sada prilično mračnija i napetija, što samo dočarava očaj u kome se Šepard i ljudi oko njega nalaze. BioWare je sve ovo na fantastičan način dočarao brojnim sitnim detaljima i vizuelnim efektima – izbeglice i povređeni na dokovima Citadele, čitavi svetovi u plamenu, očaj ili dirljiva smirenost u glasovima likova koji znaju da će izgubiti život,… Sve ovo ispraćeno je prelepom grafikom, pejzažima, svetlosnim efektima, jarkim bojama i blago prenaglašenom kontrašću. Dopao nam se i način na koji se neki enormni objekti i građevine iz vaše neposredne blizine, neprimetno stapaju sa nekim dalekim pejzažima za koje često nismo bili sigurni da li su samo detaljne teksture ili blago zamagljeni, ali pravi 3D objekti . Skok u vizuelnom kvalitetu je  naročito primetan kada se poredi sa prvom igrom. Jedino su nam zapale za oko neke katastrofalne teksture na odeći likova. Povremno, tu su i neki sitni, uglavnom grafički bagovi u skriptovanim momentima i dijalozima, koji su jedva vredni pomena.  
 
Glasovna gluma je, očekivano, na vrhunskom nivou, što je naročito zadivljujuće kada se uzme u obzir da je ovo igra sa ogromnim brojem likova koji su prelepo oživljeni. Mark Mir je obavio standardno odličan posao u ulozi Šeparda, dok nas je naročito impresionirao Martin Šin kao staloženi Illusive Man. Jedino nam je u par navrata malo zasmetala ravnodušnost u glasovima nekih likova koja nije priličila dramatičnosti onoga što se dešavalo na ekranu. Bogati zvučni efekti zvuče odlično, baš kao i brojne kompozicije koje su nas pratile kroz igru, a koje na fantastičan način upotpunjuju atmosferu i dešavanja na ekranu.  
 
Mass Effect 3 je igra koja će vas naterati da marite za svoje postupke, da se na njih ponosite, ali i da se zbog istih kajete i žalite, a sve to dobrim delom zahvaljujući prethodnim igrama. I pored brojnih primedbi igrača na sam epilog i organizovanih buntova da ga BioWare promeni, malo je onih koji su njime zaista razočarani. Mass Effect serijal osteje domaći zadatak za sve akcione “story driven” (RPG) igre. Nama ostaje samo da žalimo što je ovoj epskoj sagi u svemiru došao kraj. Ili možda nije?  
Ocena: 94
Kvaliteti:
– Epska priča sa brojnim upečatljivim likovima, koja je u stanju da probudi emocije kao ni jedna do sada – Vrhunska glasovna gluma likove čini neverovatno živim – Postupci i odluke igrača (iz prethodnih igara) imaju neke drastične i neočekivane posledice na priču – Unapređen dizajn nivo i raznoliki neprijatelji akciju čine zabavnom na duže staze – Atmosfera, grafika, prelepe lokacije i posvećenost detaljima – Iznenađujuće velika replay vrednost za jednu linearnu story driven igru – Solidan kooperativni multiplayer kao bonus sadržaj koji ne može da škodi
Nedostaci:
– Kontrole na PC-u su morale biti bolje – Neinspirativne i dosadne sporedne misije – Način na koji multiplayer utiče na priču – Dodatno uprošćeno istraživanje planeta je izgubilo svrhu, postalo dosadno i gotovo nepotrebno – Brojne sitnice koje nam nedostaju još od prve igre (prilično subjektivno) – Neki sitni bagovi – Ima kraj
Sajt / Origin
Platforma: PC/PS3/X360
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP / Vista / 7 CPU: Dual Core na 1.8 GHz GPU: NVIDIA GeForce 7900 / ATI Radeon X1800 sa 256 MB memorije RAM: 1 GB (2GB za Win Vista / 7) HDD: 15 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP / Vista / 7 CPU: Dual Core na 2.4 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 9800 GT / ATI Radeon HD 4850 sa 512 MB memorije RAM: 4 GB HDD: 15 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB (OC) RAM: 8 GB DDR3 Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit