Aleksandar Božović
Vaš ugao gledanja na problematiku rada na PC računaru će umnogome zavisiti od određenih ograničenja koja su nametnuta, uslova u kojima živite i/ili radite, pa i godišta, ili bolje reći trenutaka kada se počinjali da se u ozbiljnijoj meri družite sa računarima. Naravno, i najiskusniji veterani imaju pravo na promenu mišljenja i stanovišta, i razumeli bismo ukoliko neko iz jednog ili drugog razloga ipak sebe pronađe u onoj drugoj platformi. No, za većinu nas koji smo dugo sa računarima, a pretpostavljamo i za dobar deo, ako ne i većinu čitalaca našeg sajta, prvo druženje sa PC računarima – samim tim i prva strast prema tehnologijama – je bila rezervisana za ružnjikave desktopove.
Danas više nije tako. Mlade generacije odrastaju uz smartfone i tablete, koji im nude dosta toga za šta smo mi stariji nekada koristili desktop PC-jeve. Isto tako, pogodna forma i mobilne karakteristike laptopova su ih učinile popularnim, da ne kažemo dominantnim formatom PC računara. Međutim, šta dobijate, a šta gubite opredeljenjem za jedan od dva formata?
Cenimo da svako ko sedne za desktop ne može da ne ceni ono što takav računar pruža u odnosu na ekvivalentni laptop, pre svega govoreći u cenovnom smislu. Imajući u vidu potonji parametar, ne možemo da ne primetimo da u Srbiji, u kojoj se svi bore da ostvare što povoljniji dil, u većoj meri trebaju da budu popularni desktop računari. Za kakvim ste računarom vi načinili svoje prve IT korake? Da li je to bio desktop ili laptop?
Laptop omogućava komfor u smislu da svoj računar, a sa njime i svoj rad ili zadovoljstvo, dok desktop odlikuje izuzetno visok nivo komfora u radu onda kada zapravo započnete nešto da radite na računaru
Komfor protiv mobilnosti
Kada govorimo o problematici desktopa naspram laptopa, suštinski se radi o dve vrste komfora, posmatrane iz različitih uglova. Laptop omogućava komfor u smislu da svoj računar, a sa njime i svoj rad ili zadovoljstvo, možete poneti sa sobom. Koliko je to zgodno, verovatno ne treba trošiti reči da bi se objasnilo. Međutim, postoji druga strana priče o komforu.
Naime, desktop odlikuje izuzetno visok nivo komfora u radu onda kada zapravo započnete nešto da radite na računaru. Ne tvrdimo da ne možete da radite na laptopu, niti da ne možete da svoj laptop povežete na eksterni displej ili periferije, ali generalno gledano, princip jeste da je desktop neuporedivo pogodniji za sve vrste rada, bilo da vam je potrebna specifična tastatura pošto mnogo kucate, ili da je neophodan ekran sa što preciznijim bojama, da li želite da se neki zadaci što pre obave zahvaljujući raskošnom hardveru ili da uskladištite nešto na prostrane hard diskove.
Naravno, govorimo o kućnim scenarijima, u kojima najveći deo nas i koristi svoje mašine. Kakvo je vaše mišljenje? Možete li da se odredite po tome šta vam je važnije?
Skaliranje i prilagodljivost
Moramo navesti i mogućnosti stonih PC računara po ovom pitanju kao značajnu prednost. Ne samo da je ulazna cena za računar sličnih performansi primetno povoljnija kada je desktop u pitanju (zapravo, laptopovi i u najskupljim verzijama ne mogu da dostignu performanse najbržih desktop računara), već svoj računar lako možete prilagoditi nekim novim okolnostima ili potrebama. Primera radi, lako možete dodati novu grafičku kartu, kupiti veći monitor, nabaviti novi hard disk velikog kapaciteta, promeniti tastaturu, staviti bolji procesor…Sve ono što na laptopu jednostavno niste u mogućnosti, ili možda možete da napravite neki ekvivalent tome, ali je pitanje uz koliki komfor i po kojoj ceni.
Složićete se da se radi o veoma velikoj prednosti na strani desktopa. Nije čudno stoga zbog čega svi poklonici stonih računara, kao i iskusni veterani, na gotovo sve laptopove gledaju kao na određeni kompromis. Da li se slažete sa takvim gledištem, ili gledate na stvari drugačije?
Još jedan veoma važan adut desktopa jesu performanse. Tu ne mislimo samo na apsolutni nivo performansi, koji je svakako viši na generalno snažnijim desktop računarima, već i na perfomanse u odnosu na uloženi novac. Verovatno je svima jasno da je desktop računar uvek jeftiniji u odnosu na ekvivalentni laptop računar, kao i da je mnogo fleksibilniji prilikom svakog apgrejda ili zamene. U to nema potrebe previše ulaziti.
Međutim, podjednako interesantan fenomen jeste (ne)informisanost korisnika u pogledu razlika u performansama između mobilnih i desktop računara koji sadrže komponente koje se manje-više isto ili slično zovu, ili za koje se koriste slične oznake prilikom brendiranja. Prosto je zapanjujuće do kolikih razlika može doći ovim putem, a samim tim i do dramatično različitih iskustava u korišćenju, iako bi računari trebali da u teoriji sadrže iste ili slične čipove i hardver. Pogledajmo tipičan primer.
Tržište se proširilo, i to dramatično. Sa svih strana stižu smartfoni i tableti, ka kojima možda i postoji određeni otklon kod starije publike, koja gleda konzervativnije na problematiku PC računara
Imate Core i7 procesor u laptopu i Core i7 procesor u desktopu – čak i ukoliko je Core i7 procesor iz laptopa četvorojezgaran, i dalje model u desktopu radi na 500-1000 MHz više. Ukoliko je Core i7 iz laptopa dvojezgaran, to je pak za čitave redove veličina niži nivo performansi. Grafika se možda zove isto kao i ona iz desktopa, ali u ovom slučaju ima duplo manje pajplajnova, TMU jedinica i/ili joj je radni takt dobrih 30% niži. Onda na to dodajte faktor zagrevanja, koji u laptopu često uzrokuje trotlovanje hardvera, činjenicu da neretko memorije uopšte ne rade u dual-channel režimu i da je prisutan jedan RAM stik…i tako dalje, dolazite do fascinantno različitog iskustva u radu. Realnog iskustva, koji se neće uvek moći opisati brojkama i sintetičkim testovima.
Dobar primer bi mogao biti primer našeg glavnog i odgovornog urednika Petra Gredelja, koji je nakon višegodišnjeg opredeljenja ka laptopovima prošle godine konačno, što na nagovor svojih prijatelja, što na nagovor članova redakcije, što probudivši u sebi želju za ponovnim sklapanjem računara. Po sopstvenom priznanju – kao da je ponovo progledao. Još od 2005. godine, da se ne bi više igrao, odrekao se desktopa i prešao na laptop. Koristio je uvek veoma snažne (i glomazne) modele, jer mu je trebala kancelarija u pokretu. Tada nije bilo clouda, niti sinhronizacije podataka, podsetićemo naše čitaoce.
Potom je prošle godine, gotovo slučajno, ponovo sklopio sebi desktop računar. Nije to bila nikakva zverina, već microATX ploča i kućište, dvojezgarni Core i5 procesor, GeForce GT 740 grafika, 8 GB memorije. Prema njegovim rečima, iskustvo u svakodnevnom radu je bilo neuporedivo bolje, bilo u odnosu na laptopove visokih performansi, bilo u odnosu na MacBook laptop. I na dotične je povezivao monitor i tastaturu, ali to nije bilo to i danas jednostavno ne može da zamisli rad bez desktopa – makar kada se radi o intenzivnom radu koji zahteva koncentraciju.
Prepoznajete li se u iskustvu koje je opisao naš urednik? Verujemo da će mnogi, naročito oni kojima su performanse i komfor u radu zaista važni, itekako moći da se pronađu u njegovim rečima, kao i u ostalim tezama iznetim tokom ovog teksta. Prosto, imamo utisak da je desktop postao potcenjena mašina u ovom čudnom dobu, kada nas prosto sa svih strana bombarduju elektronskim, „povezanim“ uređajima. Nismo nikako protiv progresa, ali bismo želeli da ukažemo da i neki stari koncepti itekako imaju svoje mesto u današnjem IT&C svetu.
Očekivanje čuda
Zašto ovaj deo nazivamo očekivanjem čuda? Iskreno, pomalo smo revoltirani stanjem tražnje u domaćem IT-ju. Da, razumemo svakako da naši građani nemaju novca, da je svaki dinar dragocen, ali nam deluje da su zahtevi istinski postali – sniženi. Često nas pitaju za savet ili mišljenje; već smo gotovo zaboravili kada nam je traženo mišljenje o nekim kvalitetnijim laptopovima ili desktopovima. Stalno nas pitaju da li jedan ili drugi laptop sa Celeronom ili Pentiumom, koji je bolji od dva plastikanera, da li je dovoljna za rad mašina od 33 ili 36 hiljada dinara. Jednostavno, ljudi više ne nastupaju iz pozicije svesti da je nešto slabo ili neadekvatno, ali nisu u stanju da priušte bolje. Izostankom edukacije od strane IT vendora, adekvatnog tržišnog nastupa, težnje da se objasni korisnicima šta je to što donose nove tehnologije, a zašto ne reći i odgovarajućeg marketinga, došlo se dotle da danas većina korisnika – istinski želi proizvod koji bi trebao da pripada nekom prošlom vremenu.
Poslužićemo se primerom Izraela. Prema zvaničnim statistikama, u toj zemlji se praktično uopšte ne prodaju računari sa procesorima ispod Core i3 nivoa. Nebitno da li se radi o desktopovima ili laptopovima. Kakav kontrast u odnosu na Srbiju, gde se u tolikoj meri prodaje roba po sistemu “samo da je što jeftinije.” Mogli bismo da citiramo još nekoliko primera, ali nema potrebe. Znamo da ćete reći da je Izrael neki drugi svet u odnosu na Srbiju, i to je tačno – ali ne želimo da dođe dotle da se sve izvitoperi u tolikoj meri da ovdašnje tržište ostane poremećeno za sva vremena, što nam se čini da je opasno blizu.
Nije sve u ceni. Neke stvari su skupe sa razlogom, neke bez razloga. Neke su jeftine sa razlogom, a neke zaista daju veoma puno za uložen novac. Međutim, u našoj zemlji je došlo do iskrivljenja koje je rezultovalo izostankom zdravog gledišta na tržišnu utakmicu. Tu nema mesta za sredinu. Ili se kupuje najskuplje, ili se kupuje najjeftinije. Ukoliko se dođe do nekakvog koncenzusa da je proizvod X ono što odgovara proseku potreba većine kupaca, smatra se da je bilo šta što je skuplje od X, ma koliko bilo drugačije, jednostavno bacanje para. Sve dok se ne dođe do nečega što je ultra-skupo. I to će postati velika prepreka postepenom podizanju prosečne cene prodatih proizvoda na našem tržištu. Stvoriće se enormna barijera između ogromne količine jeftinih proizvoda i veoma male količine najskupljih proizvoda, a korisnici gledati jedni druge poput bika i toreadora.
Sve u svemu, nemojte očekivati čuda od jeftinih računara, baziranih na slabom, zastarelom hardveru. Naravno da ne želimo da “solimo pamet” ljudima, ali ukoliko ste u stanju, zaista mislimo da biste trebali da pokušate da obezbedite sebi makar računar baziran na Core i3 procesoru ili nekom ekvivalentu. To se naročito odnosi na one situacije u kojima je razlika nevelika, gde je dosta bolji računar skuplji samo par hiljada dinara. Još ako se uzima na rate, korisnik je u stanju da sebi obezbedi daleko ugodnije iskustvo u korišćenju, a zašto ne reći i da sebi obezbedi dugovečniji računar. Nemojte misliti da su dva laptopa ista ako im je ista dijagonala od 15 inča ili ako imaju sličnu rezoluciju ekrana. Dobro se raspitajte i pitajte iskusnije korisnike, bilo u svom okruženju bilo na našem forumu, ili potražite na sajtu pravi izbor za sebe.ASP, šta to beše?
ASP je akronim od engleskog izraza za prosečnu cenu prodatog proizvoda. Morali smo da se osvrnemo na lokalno doživljavanje ovog parametra, ili bolje rečeno, ignorisanje istog. Razumemo današnju poziciju vendora. Sasvim je sigurno da oni moraju pratiti aktuelna dešavanja i pozicije kupaca. Međutim, to se događa jer mnogi nisu razmišljali ne dugoročno, već srednjeročno. Najjednostavniji metod ostvarivanja rezultata je bio rat cenama u najjeftinijoj kategoriji i favorizovanje prodatih količina. Naravno, i to je jedan parametar. Međutim, koja je poenta prodati silne količine, ako nema zarade? Da ne govorimo o situaciji kada neki vendor izgubi – kada se sve sračuna, naravno, uključujući i troškove poslovanja, marketinga, i slično – 20, 40 ili 70 evra po prodatom laptopu. Forsiranje prodaje što veće količine je u tom slučaju smrtna presuda.
Ušlo se u začarani krug. Umesto da se kupcima objasni zašto bi trebali da se odluče da kupe nešto kvalitetniji i samim tim nešto skuplji laptop, forsirala se predstava da je jeftinije uvek bolje. Neki vendori su svoje poslovanje potpuno bazirali na fokusu na jeftinim računarima. Ponavljamo, razumemo ih zašto to čine – danas. Međutim, bez predstave o makar srednjeročnim, a kamoli dugoročnim rešenjima, neće se krenuti nabolje.
Dok smo nekada bez ikakve dileme ulagali novac u naš desktop, danas na svakih par godina treba promeniti telefon, tablet, kupiti novi laptop i slično
Gde je rešenje? Nema lakog rešenja. U Srbiji je ASP izuzetno nizak, strahovito nizak i za laptopove i za desktopove. Kako izaći iz takve situacije? Može se samo postepeno, nikako brzo i lako, već korak po korak, kao što se i ušlo u ovu situaciju. Početi objašnjavati korisniku zašto treba da kupi laptop koji je skuplji koju hiljadu dinara od aktuelnih. Pa još koju hiljadu. Onda će valjda doći i nešto bolje vreme kada će korisnik biti u prilici da se i sam, bez našeg ubeđivanja, opredeli za kvalitet jer je svestan da je to i za njega bolje. Tako će se ASP podizati. Nema drugog rešenja.
Ne mogu se tek tako prodavati računari putem bilborda, jer nisu jeftina roba široke potrošnje. Mora se stvoriti poslovna klima, informisanost kupaca ili onih koji će to postati sutra, da bi umesto računara koji je objektivno “kanta” kod korisnika razvili svest o onome šta kupuje. Nažalost, pojedini vendori ne pokazuju interesovanje za bilo kakvo stručno predstavljanje: ne u komunikaciji sa Benchmarkom, već bilo kojim drugim stručnim medijem. Potom sledi čuđenje kako se slabo prodaju snažniji modeli (i to koristimo pridev “snažniji” vrlo izdašno). Kao i u poljoprivredi, možete zasejati najbolje seme, ali ako o svojoj njivi ne vodite računa, žetva će biti mršava.
Umesto zaključka
Završavajući u istom tonu, moramo da konstatujemo da smo danas svi pomalo zbunjeni „napadima“ sa svih strana. Koncept vašeg „prozora u svet“ se dramatično promenio u poslednjih 10, 15 ili 20 godina. Kao što smo rekli, nikako nismo protiv promena, ali smo protiv gledišta koje stare koncepte posmatra „prevaziđenim“ na osnovu količine prodatih uređaja. Uostalom, sasvim je logično da se bolje prodaju minijaturne naprave koje koštaju 100, 200 ili 300 evra nego kompleksni računari kojima je cena daleko veća. To ne znači da potonji nemaju svoju ulogu na tržištu, ili da ih treba baciti u stranu ili eliminisati kao u ritualu lapota.
Tržište se proširilo, i to dramatično. Sa svih strana stižu smartfoni i tableti, ka kojima možda i postoji određeni otklon kod starije publike, koja gleda konzervativnije na problematiku PC računara. Međutim, čak i ako se zadržimo na tradicionalnim x86 mašinama, i tu imamo gomilu laptopova, hibrida, 2-u-1 ili čak 3-u-1 uređaja i slično. Sve to povlači sa sobom i neminovno pitanje troškova i novca. Dok smo nekada bez ikakve dileme ulagali novac u naš desktop, danas na svakih par godina treba promeniti telefon, tablet, kupiti novi laptop i slično. Dodajte tu i pokoju igračku konzolu, koja je danas praktično zatvoreni x86 sistem, i belaj je time veći. Samim tim, nije ni čudno što mnogi osvežavanje računara obavljaju na 3, 4, 5 ili više godina. Ruku na srce, i sami proizvođači su saučesnici u tome, donoseći pomake na kašičicu i stimulišući daleko veću promenu hardvera nego što bi to bilo razumno, vezujući čipsetove za određenu generaciju proizvoda i slično.
Nismo želeli da kažemo ovim tekstom da laptop nije za vas, ili pak da pomislite da imamo nešto protiv laptopova, naprotiv. Međutim, želimo da podstaknemo na razmišljanje povodom celokupne situacije, kao i da doprinesemo razjašnjenju nekih mitova i zabluda. Zašto ne reći – i da kažemo svoje mišljenje na večitu temu prednosti i mana laptopova i desktopova. Imali smo i još jedan cilj: da dobijemo vaše reakcije i komentare. Oni su nam posebno važni budući da vas u narednom periodu očekuje nekoliko članaka na temu kvalitetno sklopljenih desktopova, stanja na tržištu u Srbiji, ali i nagradnih igara i testova. Budite uz Benchmark jer ćemo u dogledno vreme krenuti sa serijalom ovih tekstova…
