Opis igre: Syndicate

Milan Jović
Krenimo redom. Godine 2069. svetom vladaju monstruozne korporacije poznatije kao Sindikati, koji su u potpunosti potisnule politiku i vlade i preuzele kontrolu nad svetom. Vreme u kome više od polovine stanovništva ima ugrađen čip neke od ovih korporacija. U borbi da pokriju što veće “tržište“ Sindikati koriste svoje agente za obavljanje prljavih poslova, kao što su špijunaža i sabotaža konkurencije, a sve u cilju krađe tehnologije kojom je konkurencija ovladala. Očekivano, vi ste u ulozi upravo jednog takvog plaćenika koga je u te svrhe unajmila Eurocorp korporacije. Ipak, vi niste običan agent. Eurocorp vas je unapredio DART 6 naprednim čipom koji je vaš jedini kec u rukavu i jedina stvar koju igru uzdiže iznad još jedne prosečne pucačine. Čip koji vam omogućava da usporite vreme, vidite neprijatelje kroz objekte i hakujete njihove čipove, ne bi li ih naterali da na brutalan načina naude sebi i drugima.  
 
Dobar deo navedenog saznaćete u prva dva obećavajuća minuta uvodne špice. Ono što sledi je totalno generična priča koja je previše plitka u pogledu naracije, obima i intenziteta. Sve počev od vizuelnog identiteta, preko likova, pa do same priče neodoljivo podseća na šljašteću, ali bledu kopiju prošlogodišnjeg nastavka legendarnog Deus Ex serijala. Tako je tu je prvi čovek korporacije čija ste desna ruka, devojka kao najveći um Eurocorp-a koja je od velikog značaja za kompaniju i na tragu velikog otkrića, konkurentski korporacije, čipovi u mozgu, hakovanje svega i svačega, a nije izostao ni tajni istraživački kompleks na sred okeana. Međutim, odmotavanje priče se odvija vrlo sporo i gotovo isključivo u skritpovanim momentima koji su sve samo ne interesantni. Starbreeze Studios (tvorac The Chronicles of Riddick igara) je na ovaj način neuspešno pokušao da veštački produži plitku i siromašnu priču i da na silu izvuče još koji minut iz prekratke kampanje koju ćete završiti za 5 do 7 sati. Ovo poslednje je “zaokružio” nekim generičnim puzzle deonicama sa aktiviranjem liftova i platformskim skakutanjem, što samo nepotrebno spušta tenziju i adrenalin koji akcija uspeva da konstantno drži na visokom nivou.  
 
Starbreeze se potrudio da ovo nadoknadi e-mail porukama, izveštajima i slični digitalni dokumenti kojima ćete pohranjivati svoj čip, a koji vam mogu otkriti neke nove detalje o pozadini priče, korporacijama i likovima. Problem je u tome što centralna priča nije uspela da nas uvuče i zainteresuje da njih zaista i čitamo, za razliku od poslednje Deus Ex igre, u kojoj smo to radili sa uživanjem.
Ono što ćete raditi preostalih 70% vremena je razmena vatre sa privatnim vojskama drugih sindikata. Na svu sreću, Syndicate ovde nije podbacio. Starbreeze je u mehaniku uspeo da ubaci najbolje iz nekoliko odličnih igara iz žanra. Ovo je jedna od najintenzivnijih pucačina koje smo igrali u poslednje vreme. Neprijatelji se pojavljuju u grupama, vrlo su brzi i precizni i vešto koriste svaku priliku da se sklone iza zaklona, dok drugi aktivno pokušavaju da vam priđu s leđa ili boka. Fluidnim animacijama trče, skaču, uklizavaju i rade sve ono što očekujete od jedne pucačine, dajući vam samo koji trenutak za oporavak od kiše metaka. Igra donekle uspešno dočarava osećaj težine sličan onom iz poslednje dve Killzone igre (ali i dalje ne tako dobar). Tako hvatanje zaklona funkcioniše i izgleda gotovo identično kao u ovim igrama, a sve to propraćeno je odličnim animacijama i vizuelnim efektima.  
 
Jedina, ali značajna prednost koju Kilo u borbi protiv brojčano superiornijeg neprijatelja je DARP 6 čip u njegovom mozgu. Zahvaljujuću njemu naš agent bez problema hakuje vrata, liftove, bezbednosne sisteme, dronove i čipove svojih neprijatelja. Ipak, njjegova primarna funkcija je neka vrsta sonarnog vida koji igraču daje jasnu sliku okruženja, uključujući neprijatelje koji se skrivaju iza objekata, ali i uvid u korisne predmete kao što su plinske boce koje mogu poslužiti u dobro poznate svrhe. Ovaj taktički vid istovremeno usporava vreme, dajući vam desetak sekundi da se daleko efikasnije rešite pretnje. Ipak, igra vam ne dozvoljava da ovu sposobnost eksploatišete do besvesti, pa njeno korišćenje brzo crpi energiju i zahteva određeno vreme punjenja.  
Kada je sama mehanika u pitanju, Kilo na raspolaganju ima tri “breach” aplikacije – Suicide, Backfire i Persuade, koje igraju podjednako bitnu ulogu kao i vatreno oružje. Sve što je potrebno jeste da odaberete željeni metod hakovanja, pogledate ka neprijatelju koga želite da “hakujete“, a zatim zadržite E taster par trenutaka. Suicide će ih naterati da sebi raznese glavu ili granatom dignu u vazduh sve u blizini. Backfire hakuje oružje tako da u rukama neprijatelja opali unatraške, što će ga “načeti“ i obariti ga dajući vam par trenutaka da ga dokrajčite dok je na zemlji. Persuade je najkorisniji “hack“, koji će naterati neprijatelja da određeno vreme napada svoje, da bi na kraju sam sebi prosvirao glavu. Sve ove samoubilačke mogućnosti čipa zahtevaju priliv adrenalina kako bi se napunile, što radite ubijanjem neprijatelja.  U drugoj polovini igre sretaćete se sa ometačima koji remete vaš sofisticirani implant, pa je potrebno rešiti se prvo njih ako želite da koristite mogućnosti DART-a. Oni se uglavnom pojavljuju sa opakijim neprijateljima koji imaju neku vrstu nevidljivog štita koji morate hakovati nekoliko puta, dok ih između punite olovom pre nego uspeju da regenerišu. Tu su i leteću dronovi koje je takođe potrebno onesposobiti bežičnom metodom, pre pražnjenja šaržera u njih.  
 
Nisu izostale ni borbe sa bosovima koje su vrlo slične onima iz (pogodili ste) Human Revolution-a. Neki od njih imaju prilično interesantne metode kojima vam zadaju probleme, ali na kraju se sve svodi na trčanje, skrivanje, hakovanje i roštiljanje i prava je šteta što nisu nešto više od toga. Jednom kada ga dokrajčite, kao nagradu dobijate njegov čip (do koga dolazite interesantnim hirurškim zahvatom) koji vam daje poen za otključavanje novih kibernetičkih sposobnosti. Ove poene možete potrošiti na bržu zamenu i punjenje oružja, duže trajanje taktičkog vida i mogućnost regeneracija helta dok ga koristite i slično. Ipak, do kraja kampanje nećete moći da otključate gotovo polovinu potencijala čipa, pa predlažemo da dobro razmislite i odaberete one za koje smatrate da će vam biti od najveće koristi.  
 
Na svu sreću, kooparativno igranje za četiri igrača pruža prilično drugačije i zabavnije iskustvo. Kooperativni mod je koncipiran u vidu nezavisnih misija koje mogu potrajati između 10 i 15 minuta. Opaki neprijatelji često nadiru sa svih strana, primoravajući igrače da se kreću, ali i jedan drugom čuvaju leđa i maksimalno koriste okruženje u svoju korist. Lečenje saboraca možda traje samo par sekundi, ali u žaru borbe može biti kontraproduktivno, odnosno pogubno za ceo tim. Tu su čak i mini bosovi iz kojih ćete vaditi čipove kako bi unapredili neke sposobnosti tokom misije, ali koje nećete moći da zadržite dugo. Standardne tri breach aplikacije su u kooperativnom modu zamenjene nekim drugim hi-tech mogućnostima kao što su štit i pomenuta mogućnost lečenja saboraca na primer. Tu je i dovoljno novog oružja i cyber augmenata koje možete otključati zbog čega ćete u ovom modu provesti daleko više vremena nego u solo kampanji.  
 
Syndicate je prilično “uglađena“ igra sa nekim fensi grafičkim efektima. Budućnost u ovoj igri podseća na mešavinu one iz Mirror’s Edge i (po ko zna koji put) poslednje Deus Ex igre, sa kompjuterima i interfejsom nalik onim iz Minority Report filma. Veliki prostori, sterilne površine, jasno definisane linije, hologramski bilbordi i jarke boje izgledaju zaista odlično. Ono što upotpunjuje atmosferu je HUD sa svim bitnim i gomilom nebitnih indikatora koji iskaču na ekranu, a koji se dinamično pomeraju u zavisnosti od pokreta igrača. Tako pored plutajućeg brojača municije i skala sa breach aplikacijama, vaš čip registruje i prikazuje podatke o mnogim objektima u okruženju, poput oružja palih neprijatelja, municije, pa čak i flaša pića po barovima i stolovima. Ovo izgleda interesantno, ali je često previše napadno.  Zasmetalo nam je i to što mnoga okruženja prosto šljašte zaslepljujućom blještavom neonskom svetlošću koja vremenom postaje prilično zamorna. Zvuk u igri je na solidnom nivou, počev od oružja, preko glasovne glume, pa do elektronske dubstep muzike koja pristaje futurističkom okruženju.  
 
Syndicate je još jedan primer protraćenog potencijala, kako u pogledu priče, tako i same mehanike. Starbreeze je na tacni dobio interesantan univerzum koji pamtimo skoro dvadeset godina, ali koji jednostavno nije uspeo da progura dalje od još jednog generičnog šutera, iako se svuda naziru elementi koji su mogli da je odvedu mnogo dalje. Univerzum koji je dovoljno originalan da inspiraciju nije potrebno tražiti u igrama kao što su Deus Ex, F.E.A.R. i System Shock 2 (tutorial deonice) na primer, barem ne u ovoj meri. Ovo je igra koja će se pre svega dopasti igračima koji se nisu sreli sa Syndicate serijalom i čija su očekivanja bazirana na svim onim trejlerima za igru natrpanim akcijom. Zato je najbolje da na Syndicate gledate kao na još jednu pucačinu koja ne mari mnogo za priču, ali pruža zadovoljavajuće napucavanje sa nekim interesantnim novinama i zabavan, adrenalinski kooperativnim mod koji može biti vredan vaših para.
 
Ocena: 77
Kvaliteti:
– Dobro napucavanje obogaćeno nekim originalnim elementima (DART 6 – breaching) – Agresivni, ofanzivni neprijatelji koji vam ne daju ni trenutak predaha – Kompletna prezentacija – glavni meni, dizajn futurističkih lokacija, fensi grafika, dinamičan HUD i fluidne animacije – Odličan, adrenalinski kooperativni mod prenatrpan akcijom
Nedostaci:
– Protraćen potencijal koji Syndicate univerzum pruža (i previše očigledno “inspirisana” drugim igrama) – Plitka, veštački razvučena priča za koju nećete mariti – Dosadne deonice bez napucavanja koje nepotrebno spuštaju tenziju – Previše zamorni i zaslepljujući svetlosni efekti
Sajt / Origin
Platforma: PC / Xbox360 / PS3
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP SP2 CPU: Core 2 Duo E4600 2.4GHz or Athlon 64 X2 4600+ Video karta: GeForce 8800 GS or Radeon HD 4650 1GB RAM: 2 GB HDD: 12 GB prostora
Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 CPU: Core 2 Quad Q6400 2.13GHz or Athlon II X3 440 Video karta: GeForce GT 545 DDR5 or Radeon HD 4850 RAM: 4 GB HDD: 12 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 512 Kbit