Blizzard želi da ponudi nešto novo u segmentu MOBA igara. Da li je pronašao dobitnu forumulu? Vreme će pokazati, ali njihova kreacija je već pred nama. Radi se o igri Heroes of the Storm, koja u netipičnom maniru osvežava dosadašnji MOBA koncept novim karakteristikama i mogućnostima. Za heroje ne brinite - tu su heroji iz svih Blizzard svetova: Warcraft, Starcraft, Diablo.
Gran Turismo 6 je tako reći pomalo neplanirano najavljen protekle godine. Krajem godine igra se pojavila i to je bio prvi Gran Turismo 6 naslov koji do sada nije kasnio. Za neke će biti iznenađenje što je igra izašla za PlayStation 3, iako je PlayStation 4 već bio dostupan, ali je jasan ovaj potez kompanije Sony koja i dalje želi da ubira plodove svoje finansijski problematične konzole. Računica je jasna - preko 70 miliona PS3 konzola je ogromna
Prošlo je gotovo sedam punih godina od kako je razvojni tim Relic definisao jednu prilično drugačiju „real-time“ strategiju čuvenim Company of Heroes naslovom, koji je postao toliko popularan da se potreba i želja među igračima za nastavkom igre rodila gotovo trenutno. Prvi CoH je nesumnjivo na više načina napravio mini revoluciju RTS žanra sa svojim izazovnim ali istovremeno i vrlo „zaraznim“ gejmplejem čiji je fokus bio na taktiziranju i mikromendžmentu jedinica. Pred nama je dugo i željno iščekivani Company of Heroes 2...
Black Mesa Source je verovatno najveći, najkompleksniji i najambiciozniji mod koji se ikada pojavio. O tome svedoči skoro punih osam godina razvoja u koji je aktivno učestvovalo oko 40 ljudi. U pitanju su pravi entuzijasti koji su uložili i previše vremena i truda (a verovatno i novca), da bi legendarnu Half-Life pucačinu oživeli u čarima Source tehnologije (endžin koji koriste sve Valve igre – Half-Life 2, Portal 2, Left 4 Dead,...). Koliko je ovaj poduhvat važan fanovima Half-Life univerzuma, dovoljno govore diskusije kojih je prepun internet, a koje godinama ne jenjavaju i pored toga što je sudbina moda u nekoliko navrata dovođena u pitanje. Ipak, Black Mesa je konačno ugledala svetlost dana i potpuno besplatno je možete preuzeti i igrati, baš kao što smo to mi uradili.
Prethodne dve The Walking Dead igre su nam zadele velike glavobolje, a to je uradila i treća pod imenom Long Road Ahead, baš kao što će i preostale dve. Teško je pisati o igri u kojoj glavni likovi ginu, lude i psihički pucaju, a pritom ne otkriti previše detalja o ovoj nepraštajućoj point & click avanturi, u kojoj se svaka donešena odluka čini pogrešnom. Ni Long Road Ahead vas neće ni malo štedeti po ovom pitanju, naprotiv.
I Am Alive je igra koju je Ubisoft najavio daleke 2008. godine i to trejlerom koji je nagovestio nešto vrlo interesantno, što do sad nismo videli u igrama – borba za goli opstanak u gradu koji je zadesila kataklizma. Nakon toga usledila je tišina. Ubisoft se skoro čitavu godinu pravio da igra i ne postoji, a čak su kružile glasine da je otkazana. Ipak, 2010. usledio je E3 trejler sa scenama metropole u haosu, koje su nas ubedila da je ostala dosledna najavljenoj tematici. Ipak, ni jedna od tih cena nije završila u igri. Očigledno je da je I Am Alive prolazila kroz krize i promene koncepta i dizajna, zbog čega joj je i trebalo toliko vremena da se pojavi i to kao “budžet“ naslov koji je moguće nabaviti isključivo digitalnim putem.
Ako ste ubeđeni da ćete neku igru kupiti čim se pojavi, onda je poželjno da istu rezervišete pre njenog izlaska. Na taj način ćete gotovo sigurno dobiti i nešto besplatno, a kako stara izreka kaže - poklonu se u zube ne gleda. To može biti oružje ili predmet u igri, bonus misija ili DLC za koji će ostali morati da izdvoje dodatnu količinu novca. Svim vernim fanovima smrtonosnog ćelavka koji rezervišu svoju kopiju igre Hitman: Absolution, Square Enix i IO Interactive su spremili nešto vrlo interesantno (pored mnogo toga navedenog).
Ni jedna sandbox akciona igra smeštena u urbano okruženje nije uspela da pomuti vodu neprikosnovenom GTA serijalu, iako su mnoge to pokušale. Ipak, neke su bile taman dovoljno dobre i isplative da dobiju još koji nastavak, koji obično dobro dođe za ubijanje vremena do sledećeg hita Rockstara. Saints Row i True Crime na primer su upravo takvi serijali. Ipak, u očima Activisiona, True Crime je posustao i postao višak u kome je Square Enix video potencijal i rešio da ga otkupi i reinkarnira kao Sleeping Dogs.
MOBA žanr je teritorija koju konzolaši nisu bili u prilici da istraže donedavno. To se promenilo u maju kada je na Xbox Live Arcade stigla igra Awesomenauts. Ipak, ova igra nije tipičan predstavnik pomenutog žanra. Na osnovu trejlera i slika, lako se može zaključiti da se radi o još jednoj 2D platformi u Mario stilu koja podrazumeva skakutanje, skupljanje novčića i obračunavanje sa neprijateljima. Zapravo, Awesomenauts na neki način to i jeste. Ipak, ono što se krije ispod površine, a što nije vidljivo na prvi pogled, je koncept karakterističan za MOBA igre...
Mozgalice bazirane na zakonima fizike su oduvek privlačile blago mazohistički nastrojene igrače. Igrače koji od ovakvih igara očekuju da im dobro zagreju i rastegnu vijuge, a koje je teško preporučiti za relaksiranje nakon napornog radnog dana. Zašto bi neko igrao igru koja dobrim delom vremena čini da se osećate glupim i nesposobnim? Odgovor je prilično jednostavan. To je zbog onog “Ding!” momenta, kada vam se slože kockice u glavi i kada u trenutku zaboravite na svu muku sa kojom ste predugo ostali zaglavljeni ispred naizgled nepremostivog zida. Ako jedna ovakva igra ne treska igrača o beton, a zatim ga iznenada lansira iznad oblaka, onda se ne može reći da je dovoljno uzbudljiva i zabavna. Da li je Quantum Conundrum jedna takva?
Sklepati igru (više nego adekvatan izraz u ovom slučaju) zasnovanu na filmu i prodati je u sto većem broju u prvih par nedelja prikazivanja filma, dok je masa još uvek pod utiskom, najbolji je primer primene “leba bez motike” modela u igračkoj industriji. Activision je na Ice Age: Continental Drift primenio upravo ovu taktiku. Zato igre bazirane na filmovima s razlogom prati loša reputacija. Ovo je igra koja po mnogo čemu izgleda kao da je napravljena u neverovatno kratkom roku, što verovatno i jeste slučaj.
Glavni problem sa igrom Red Orchestra 2: Heroes of Stalingrad bio je u tome što se pojavila pre nego što je trebalo. Tripware je nedovršenu igru pustio među okorele fanove željne realističnog napucavanja, koji su prilično osetljivi po pitanju (loših) performansi i bagova, a RO2 je donela oba. Sreća u nesreći je da su ideja i koncept na mestu, a ono što je nedostajalo su samo par meseci dodatnog peglanja i štelovanja. Svestan da je u startu odvratio hiljade igrača od igre (noćna mora svakog nezavisnog developera) Tripware je odlučio da se iskupi i da im povod da joj se vrate još jednom, ali i da pritom pokuša da privuče nove igrače.
Prošla su tri meseca od prve epizode igre The Walking Dead, sa kojom je Telltale uspeo da postigne nešto za šta nismo verovali da je moguće kombinovanjem survival horor priče sa zombijima, neverovatno duboke naracije i point and click mehanike. Druga epizoda se direktno nastavlja na prvu, što znači da prati šačicu ljudi koji se bore za opstanak u svetu u kome se veći deo populacije pretvorio u hodajuće leševe. Igrač je i ovog puta u ulozi Lia, koji pored sebe želi da zaštiti i devojčicu po imenu Klementajn, koja mu se pridružila na početku prve epizode.
Na prvi pogled, Spec Ops: The Line je samo još jedna u nizu pucačina iz trećeg lica, na kakve smo postali alergični. Sagni se iza zaklona, nafiluj olovom par neprijatelja, pretrči do sledećeg zaklona, počisti novi talas hodajuće gomile poligona u ljudskom obliku i tako u nedogled. Ipak, The Line će vas verovatno naterati da marite za svaki ispaljen metak koji je završio u glavi civila i za svaku odluku koja je sa sobom odnela nevine, a to je ono što je izdvaja iz gomile, u pozitivnom smislu.
Od prve do poslednje igre, Ghost Recon serijal se transformisao do neprepoznatljivosti, u skladu sa trendovima koji su zahvatili industriju. Ovde pre svega mislimo na Call of Duty i Battlefield, kao lokomotive koje predvode žanr, a sa kojom svi žele da se uhvate u koštac, pa čak i poslednji Ghost Recon. Prva igra je bila sinonim za hardkor taktičku pucačinu koju su obožavali svi mazohisti. Sledeća dva Advanced Warfighter nastavka bila su prilično “arkadnija”, ali su i dalje pružala zavidnu dozu izazova i mogućnosti za taktiziranjem. Na žalost (ili sreću), Future Soldier je nasledio samo malo onoga po čemu je serijal prepoznatljiv.
Fatshark je nezavisni studio iz Stokholma zaslužan za "sitne" igre, kao što su Bionic Commando Rearmed 2 i Lead & Gold. Njihovo poslednje ostvarenje nosi ime Krater, što na švedskom očigledno ima isto značenje kao i na našem jeziku. Nakon par meseci beta testiranja i par odlaganja, igra je konačno ugledala svetlost dana, ali ni to izgleda nije bilo dovoljno da se utegne u meri u kojoj bi želeli. Na svu sreću, mali timovi kao što je Fatshark su vrlo posvećeni i redovno izdaju zakrpe, pa se može reći da se situacija iz dana u dan popravlja.
Prošlo je više od decenije od kada je Remedy redefinisao akcioni žanr sa prvom Max Payne igrom. Pored čuvenih Bullet time efekata koji su kasnije maksimalno eksploatisani u pucačinama, Max Payne ostaće upamćen po fantastičnoj, mračnoj atmosferi, načinom pripovedanja priče i samim Maksom, kao jednim od najupečatljivijih i najtragičnijih likova u video igrama. Max Payne 2 je uspeo da opravda ime koje nosi, podignuvši sve navedeno na jedan viši nivo. Ipak, od tada do danas mnogo toga se promenilo – sama industrija, ukusi i očekivanja igrača, pa čak i sam razvojni tim, jer je ovo breme palo u ruke Rockstar-a.
Na novo poglavlje, epizodu ili ekspanziju (sve, samo ne nastavak) Alan Wake-a, čekali smo neuporedivo kraće od pet, odnosno sedam godina (PC) , koliko je Remedy timu trebalo da nam donese prvu igru. Tako American Nightmare nikako nije pravi nastavak fenomenalnog psiho trilera, već blagi iskorak i delimično uspešan eksperiment koji je više okrenut akciji, nego naraciji i jezivoj atmosferi koji su krasili original. Alan Wake’s American Nightmare je nekih par meseci bila XBLA ekskluziva, koja je vrlo brzo portovana na PC i u oba slučaja je moguće nabaviti isključivo digitalnim putem, po primamljivoj ceni koja trenutno iznosi oko 14 evra.
Nakon prelaska kampanje u igri Sniper Elite V2, nismo mogli da se otrgnemo tom "deja vu" utisku, odnosno osećaju da smo odigrali rimejk prve igre iz 2005. godine. Jednostavno, sve ono što je krasilo original je tu i u nastavku, samo ovog puta propraćeno nekim prilično fensi efektima koji su ujedno bili i glavni motiv da kampanju odigramo do kraja.
TellTale Games je gotovo isključivo poznat po simpatičnim point & click avanturama, koje izdaje u vidu preriodičnih epizoda. Iako je malo onih koji će dovesti u pitanje njihovu posvećenost onome što rade, njihove poslednje dve igre bazirane na legendarnim holivudskim franšizama (Back to The Future i Jurassic Park), nisu se baš proslavile među igračima, barem ne dalje od okorelih fanova
Još jedna naizgled klasična pucačina iz prvog lica portovana sa konzola, kod autora teksta izazvala je jezu zbog činjenice da će morati u njoj da provede barem par sati, a da je zatim demotivisan opiše u tekstu koji čitate. Ipak, stvari su se brzo i drastično preokrenule u pravi užitak koji je blago sputan nekim očiglednim problemima koje je donela sa sobom u želji da se izdvoji iz gomile. Binary Domain je najlakše opisati kao japanski odgovor na Gears of War namenjen zapadnom tržištu, koji umesto vanzemaljaca od vas traži da rastavite armije neprijateljski nastrojenih robota različitih vrsta i veličina, zbog čega, sa druge strane, podseća na nešto sporiju verziju Vanquish hita iz 2010. godine, koji je takođe stigao od SEGAe
Današnje RPG igre se iz petnih žila trude da igračima pruže što veće i detaljnije svetove, gomilu interesantnih NPC likova, naizgled neograničenu slobodu izbora i epske priče koje se urušavaju pod sopstvenom težinom i ambicioznošću. Tvorci ovakvih igara sa kraja prošlog milenijuma, nisu imali sve te probleme, a igrači su ipak uživali u njihovim igrama, možda čak i više nego danas. Vodeći se ovom filozofijom, nezavisni Almost Human tim je želeo da stvori negativ svega navedenog. Razultat je Legend of Grimrock – istinski dungeon crawling akcioni RPG za koji se verovalo da je izumro još pošetkom 90-tih godina. Da li je fensi grafika dovoljna da oživi ovaj mitološki žanr?
Teško je odabrati prave reči za početak opisa poslednje igre u trilogiji koja je promenila način na koji posmatramo video igre. Čini se da je ovaj osećaj kod autora teksta dodatno podgrejan zbog činjenice da je prethodnih petnaestak dana proveo tumarajući planetarnim sistemima Mlečnog Puta kroz sve tri igre, opčinjen univerzumom koji je dovoljno masivan, sadržajan i kompleksan, da ima potencijal da izrodi još bezbroj igara (što i očekujemo, ali ne i nužno sa istim likovima i pod istim imenom), baš kao što je to slučaj sa neiscrpnim Warhammer 40k svetom ili Star Wars ekvivalentom kada su filmovi u pitanju
Kada je kvalitetno napucavanje u pitanju, Starbreeze Studios je sa The Chronicless of Riddick, a zatim i prvom The Darkness igrom stekao odličnu reputaciju među igračima. Sa ovom drugom, švedski studio je potvrdio da je u stanju da ono u čemu je najbolji prenese i na konzole, ali i mnogo više. Tako je te davne 2007. godine, pored kvalitetnog napucavanja, The Darkness doneo i interesantnu priču sa uverljivim likovima, ali i nekim vrlo zanimljivim novinama koje su je izdvojile iz gomile, a koje su mnogi igrači dočekali sa oduševljenjem
Vessel je puzzle platforma i prvenac Strange Loop Games tima, koji je prošlog meseca, nakon pune tri godine konačno završio rad na igri. Tri godine rada na ovako “maloj“ igri možda zvuči kao priemr protraćenog vremena. Međutim, nakon par sati provedenih u istoj, možemo samo da konstatujemo da se čekanje isplatilo, a nadamo se da će se isplatiti i njenim tvorcima, jer su sa ovim naslovom to definitivno zaslužili. Sudeći po sveprisutnim vizuelnim steampunk elementima, priča igre je verovatno smeštena u alternativnoj verziji XIX veka (mada to nigde nije naglašeno)
Poslednjih godina svedoci smo trenda da se masovno oživljavaju klasici stari i više od 15 godina. Posledica ovog su očigledan nedostatak ideja, ali i cilj da se kod igrača probudi nostalgija, a time i istera koji dinar iz njihovih džepova. Ovi “nastavci“ i reinkarnacije uglavnom dolaze u potpuno drugačijoj formi koju diktiraju aktuelni (nametnuti) trendovi, odnosno želja za brzim i lakim profitom. Syndicate je upravo jedna takva. Ime koje nosi se vezuje za legendarni serijal izometrisjke akcije sa RPG elementima iz prve polovine devedesetih godina. Međutim, poslednji Syndicate je ništa drugo do...
Alan Wake je igra koja je zagolicala maštu igrača još davne 2005. godine. Remedy je obećao PC ekskluzivu sa originalnom pričom, prožetetom fikcijom, misterijom i akcijom. Kombinacija koja je svrstala u istinski psiho-triler žanr, koji u ovoj formi nismo viđali u igrama, što je upravo ono što je privuklo pažnju igrača. Na žalost, usledila su brojna odlaganja, a kao jedan od izgovora bila je implementacija DirectX 10 podrške zbog koje je igra trebala da bude Windows Vista ekskluziva. Već ovde je bilo očigledno da je sudbina igre dobrim delom u rukama Microsoft-a, koji se ubrzo predomislio
I to smo dočekali – Dota 2 Beta je stigla, te smo bili u prilici da se prepustimo njenim čarima. Smatrate se Dota fanom i fanom MOBA igara uopšte? Ne propustite priliku da pročitate naše utiske. Nekima ćete biti razočarani, neke ćete zdušno podržati, ali smo uvereni da vas nećemo ostaviti ravnodušnim. Hit mod za Warcraft III je dobio svog „punokrvnog“ naslednika. Dota 2 je pred nama, i nakon dvonedeljnog druženja sa njom, iznosimo svoje utiske pred vas
Bastion je prvenac (i to kakav) nezavisnog Supergiants Games tima, koji se prošlog jula pojavio na Xbox Live servisu i oduševio mnoge igrača. Mesec dana kasnije stigao je i PC port, koji je takođe planuo na Steam-u, držeći prvo mesto po prodaji nekoliko dana nakon izlaska. Bastion je postao mala igra oko koje se podiglo mnogo buke, baš kao što je to bio slučaj sa fantastičnom platformom Limbo. Za razliku od pomenute, ova nam je nekim čudom promakla. Ipak, to smo morali da nadoknadimo, jer ovaj biser jednostavno ne zaslužuje da prođe nezapaženo. Zato smo smo instalirali poslednju verziju i krenuli sa igranjem koje se pretvorilo u pravo uživanje
Serious Sam je svoju zasluženu slavu stekao vrlo jednostavnom, ali izuzetno zabavnom formulom sa neprestanim roštiljanjem (u pravom smislu te reči) svega što se mrda na ogromnim, prelepim nivoima. Old school napucavanje ogoljeno do kostiju i upakovano u odličnu grafiku je ono što je oduševljavalo igrače deceniju pre poslednjg nastavka. Ovog puta, priča igre se seli pre dešavanja iz originala, odnosno vrlo brzo nakon invazije Mental vanzemaljaca koji su gotovo istrebili ljudsku vrstu. Međutim, Serious Sam 3 je jedna od onih igara u kojoj je priča bitna koliko i u Tetris i sličnim igrama
